О Сектору

СЕКТОР ЗА ФИНАНСИЈСКО-ОБАВЈЕШТАЈНЕ ПОСЛОВЕ

Финансијско-обавјештајна јединица (ФОЈ) је у оквиру Управе полиције организационо позиционирана као Сектор за финансијско-обавјештајне послове (СФОП).

Финансијско-обавјештајна јединица је оперативно независна у вршењу својих послова. Финансијско-обавјештајна јединица је независна у примјени овлашћења приликом вршења послова утврђених Законом о спречавању прања новца И финансирања тероризма (ЗСПНФТ) и самостална у доношењу одлука у односу на пријем, прикупљање, чување, анализирање и достављање података, обавјештења, информација и документације и достављању резултата стратешких и оперативних анализа о сумњивим трансакцијама надлежним органима и страним финансијско-обавјештајним службама у циљу спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, у складу са законом.

Садашња Финансијско обавјештајна јединица настала је реорганизацијом некадашње Управе за спрјечавање прања новца и финансирања тероризма, у складу са Уредбом о организацији и начину рада државне управе (“Службени лист ЦГ”, бр. 87/18 и 02/19), и формирањем Сектора за спрјечавање прања новца и финансирања тероризма у оквиру Управе полиције.

Наведене организационе промјене пратила је и измјена Закона о спрјечавању прања новца и финансирања тероризма (“Службени лист ЦГ” бр. 033/14, 044/18, 073/19) како би нова организациона јединица за спрјечавање прања новца и финансирања тероризма након промјене организационог устројства очувала оперативну независност од Управе полиције и других државних органа у дијелу свог рада.

Дакле, измјеном Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма прописани су послови, овлашћења и начин рада Финансијско-обавјештајне јединице као организационе јединице органа управе надлежног за полицијске послове која врши послове који се односе на спречавање прања новца и финансирања тероризма и друга питања од значаја за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Сходно наведеном закону, Финансијско обавјештајна јединица прикупља податке од обвезника у сврху спречавања прања новца И финансирања тероризма. Обвезници по ЗСПНФТ достављају Финансијско-обавјештајној јединици Извештаје о сумњивим трансакцијама и лицима, које ФОЈ даље анализира, прикупља додатне податке, информације, и документацију из доступних база података и отворених извора, као и посредством међународне сарадње, те израђује аналитичке извјештаје који имају за циљ идентификовање сумње да је почињено кривично дјело прања новца, са њим повезано предикатно кривично дјело, или кривично дјело финансирања тероризма. Уколико ФОЈ процијени да у конкретном случају у вези са неком трансакцијом или лицем постоји основ сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, у одговарајућој форми аналитичког извјештаја са неопходном документацијом и образложењем разлога за сумњу обавјештава надлежно тужилаштво.

Финансијско-обавјештајна јединица има законом дефинисана овлашћења да без претходне пријаве сумњиве трансакције, сама уочи да постоји сумња да неко лице или организована група врше прање новца или да постоје основи сумње на финансирање тероризма, и сходно томе може самоиницијативно захтијевати од обвезника и других државних органа да доставе додатне податке како би се провјерила првобитна сумња.

Финансијско-обавјештајна јединица може покренути поступак прикупљања и анализе података и на основу иницијативе других надлежних организационих јединица Управе полиције, или другог државног органа, као и надлежног органа стране државе.

Систем спречавања прања новца у Црној Гори се осим финансијско – обавјештајне јединице састоји и од низа других правних субјеката и органа, који су на заједничком задатку: да спријече кориштење црногорског финансијског и нефинансијског система у сврхе прања новца И финансирања тероризма. Осим ФОЈ-а, систем се састоји од:

• Обвезника, односно свих оних представника финансијског и нефинансијског сектора који су дужни да примјењују прописе за спречавање прања новца (банке, друге финансијске институције, поште,осигуравајућа друштва, ревизори, адвокати, нотари, привредна друштва која се баве прометом некретнина, моторних возила..). Њихов задатак је да кроз примјену радњи и мјера прописаних законом, спријече кориштење финансијског и нефинансијског сектора у сврхе прање новца и финансирања тероризма.

• Надлежних надзорних органа, који контролишу примјену прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма код обвезника, те на тај начин осигуравају правилну примјену прописа и функционисање система у овом дијелу: (Централна банка Црне Горе, Агенција за електронске телекомуникације и поштанску дјелатност, Комисија за тржиште капитала, Агенција за надзор осигурања, Управа за инспекцијске послове, Пореска управа, Адвокатска комора Црне Горе, Нотарска комора Црне Горе, Министарство унутрашњих послова).

• Других надлежних органа – односно органа који чине дио система за спречавање прања новца, Рад овог дијела система је од суштинске важности: како кроз превенцију (Царински орган, берзе и клириншко депозитарна друштва), тако и кроз откривање, гоњење и кажњавање (Управа полиције, Државно тужиластво, Судови) лица која врше прање новца или лица која финансирају тероризам.

Прање новца је као кривично дјело прописано кривичним закоником Црне Горе у члану 268, и представља процес прикривања незаконитог поријекла новца или имовине стечених криминалом. Сходно наведеном члану Кривичног законика, “Ко изврши конверзију или пренос новца или друге имовине са знањем да су прибављени криминалном дјелатношћу, у намјери да се прикрије или лажно прикаже поријекло новца или друге имовине, или ко стекне, држи или користи новац или другу имовину са знањем у тренутку пријема да потичу од кривичног дјела, или ко прикрије или лажно прикаже чињенице о природи, поријеклу, мјесту депоновања, кретања, располагања или власништва новца или друге имовине за које зна да су прибављени кривичним дјелом” сматра се да је починио кривично дјело прања новца и казниће се затвором у распону од 6 мјесеци до 12 година.

На међународном плану, Финансијско-обавјештајна јединица остварује интензивну сарадњу са иностраним партнерским финансијско обавјештајним службама. Полицијски модел финансијско обавјештајне јединица омогућава нам да у свакодневном раду свеобухватно и континуирано користимо ресурсе и базе података Управе полиције, као и ресурсе међународне полицијске сарадње и међународних полицијских организација у сврху идентификовања кривичних дјела прања новца, финансирања тероризма, као и кривичних дјела која генеришу имовинску корист.

На стратешком плану, Финансијско-обавјештајана јединица активно учествује у раду Манивала (Монеyвал), комитета Савета Европе који окупља стручњаке за проблематику спрјечавања прања новца и који функционише на принципу узајамних евалуација држава чланица. Црна Гора је примљена у пуноправно чланство наведене организације 2007.године.