Поријекло робе, које се може дефинисати као економска националност робе, важно је за примјену свих мјера трговинске политике (квоте, антидампиншке мјере, трговинске забране, ограничења, итд.). Утврђивање земље поријекла, заједно са тарифним сврставањем и утврђивањем царинске вриједности, је главни фактор у одређивању износа царинских дажбина које се плац́ају.

Законске одредбе које се односе на поријекло робе прописане су:

• члановима 38 - 41 Царинског закона  и
• члановима 55 – 154 Уредбе о ближем начину спровођења царинских поступака И царинских формалности

Постоје двије врсте поријекла: преференцијално и непреференцијално поријекло робе. Преференцијално поријекло се, између осталог, заснива на правилима дефинисаним у билатералним и мултилатералним споразумима о слободној трговини.

Преференцијално поријекло

Роба из одређених земаља стиче преференцијално поријекло уколико испуњава одређене критеријуме или правила која омогуц́авају примјену преференцијалног тарифног третмана приликом стављања у слободан промет (0% или снижена стопа царине).

У оквиру пан-европске зоне слободне трговине Црна Гора примјењује Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Споразум ЦЕФТА 2006, са ЕФТА државама, Турском  и Украјином.

Такође, Црна Гора је 2012.г. приступила Регионалној конвенцији о Пан-Еуро-Медитеранским преференцијалним правилима поријекла (ПЕМ Конвенција).

ПЕМ Конвенција

Регионална конвенција о Пан-Еуро-Медитеранским преференцијалним правилима поријекла (“Сл.лист ЦГ” – Међународни уговори бр.7/12) је међународни уговор који прописује сет правила поријекла робе тј. дефинише мултилатерални оквир идентичних правила поријекла, те су се све ПЕМ Уговорне стране обавезале да за потребе примјене правила поријекла, у међусобно закљученим споразумима о слободној трговини, примјењују одредбе ове конвенције.

Транзициона правила поријекла

Преговори о модернизацији правила ПЕМ Конвенције почели су 2012. године са циљем прилагођавања правила поријекла савременим економским реалностима трговине у региону и шире. Обзиром да је неколико ПЕМ Уговорних страна, у ревизионом процесу, изражавало резерве у погледу усвајања ревидиране Конвенције, већина ПЕМ Уговрних страна је одлучила да започне рану примјену нових ревидираних правила у међусобној трговини кроз измјене својих билатералних споразума, док је, истовремено, настављен ревизиони процес.

У циљу примјене модернизованих, поједностављених и флексибилнијих правила, измијењени су протоколи о поријеклу у Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Споразуму о слободној трговини са ЕФТА државама и Споразуму ЦЕФТА 2006.

Ревидирана ПЕМ Конвенција

Ревизиони процес окончан је усвајањем Одлуке ПЕМ Заједничког комитета бр.1/2023 од 7. децембра 2023 о измјени Регионалне конвенције о Пан-Еуро-Медитеранским преференцијалним правилима поријекла.

Примјена модернизованих и флексибилнијих правила поријекла почела је 1. јануара 2025.г. у Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Споразуму о слободној трговини са ЕФТА државама и Споразуму ЦЕФТА 2006.

Споразум о слободној трговини између Владе Црне Горе и Владе Украјине

Споразум о слободној трговини између Владе Црне Горе и Владе Украјине ("Сл.лист ЦГ-Међународни уговори", бр.3/2012) у примјени је од 01. јануара 2013.године.

Тренутно, ријеч је о  билатералном споразуму о слободној трговини, којим је прописана примјена билатералне кумулације поријекла између Црне Горе и Украјине.

Ускоро се очекује измјена Анекса ИИ (правила поријекла и методе административне сарадње) и везивање са ПЕМ Конвенцијом, чиме ће се омогућити примјена дијагоналне и пуне кумулације пан-европске зоне слободне трговине у оквиру Споразума.

Управа царина доноси одлуке које се односе на обавезујуће информације о поријеклу робе (ОИП) у складу са чл. 22-24 Царинског закона („Сл.лист ЦГ“, бр.86/22) и чл.19-23 Уредбе о ближем начину спровођења царинских поступака и царинских формалности („Сл.лист ЦГ“, бр.26/23, 97/23 и 104/25).

Захтјев за доношење одлуке о обавезујућој информацији о поријеклу робе односи се само на једну врсту робе и један скуп околности за утврђивање поријекла.

Захтјев за доношење одлуке која се односи на ОИП подноси се искључиво у односу на намјеравану употребу или намјеравану примјену царинског поступка.

Захтјев за доношење одлуке о обавезујућој информацији, као и документација која се прилаже уз захтјев, подносе се царинском органу на образцу из Прилога 3 Уредбе о ближем начину спровођења царинских поступака и царинских формалности.

Ако царински орган утврди да захтјев није потпун јер не садржи све податке који су потребни за доношење одлуке, може од подносиоца захтјева затражити да у року од осам дана достави податке који недостају.

ОИП важи три године од дана доношења, обавезујућа је за царински орган и за имаоца, и има снагу рјешења донијетог у управном поступку. ОИП може престати да важи и прије истека овог рока у случајевима прописаним чл.23 Царинског закона.

Праћење ОИП

Када царинске формалности испуњава лице на које се односи обавезујућа информација или се испуњавају за рачун тог лица у погледу робе обухваћене том обавезујућом информацијом, у декларацију се уноси референтни број обавезујуће информације.

Сходно Уредби о ближем начину спровођења царинских поступака и царинских формалности, као и споразумима о слободној трговини које Црна Гора примјењује, извозници (произвођачи и трговци) могу аплицирати за додјелу статуса овлашћеног извозника. У ту сврху, Управа царина издаје овлашћење за поједностављење поступка доказивања поријекла робе приликом извоза, без обзира на њену вриједност. Ово поједностављење је посебно значајно уколико извозник вец́ посједује одобрење за поједностављени поступак на основу евидентирања у пословним књигама декларанта и спроводи поступак извоза ван царинских терминала и ван радног времена.