Pažnja: Sadržaj ove stranice je dio arhivskog sadržaja i odnosi se na prethodne sazive Vlade Crne Gore. Moguće je da su informacije zastarjele ili nerelevantne.
Arhiva

Presuda u odnosu na Crnu Goru pred Evropskim sudom za ljudska prava

Objavljeno: 24.02.2022. • 18:53 Autor: Zastupnik Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava, Valentina Pavličić
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu („Evropski sud“) donio je presudu u predmetu Mastilović i drugi protiv Crne Gore (predstavka br. 28754/10) u kojoj je utvrdio povredu člana 6 (pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Konvencija“) zbog neizvršenja pravosnažnih nacionalnih sudskih odluka donijetih u korist podnosilaca predstavke.

Predmetna predstavka podnijeta je Evropskom sudu od strane 25 državljana Bosne i Hercegovine dana 10. maja 2010.godine. Podnosioci predstavke su iznijeli pritužbe po osnovu člana 6 stav 1 (neizvršenje pravosnažnih sudskih odluka), člana 14 (zabrana diskriminacije) i člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju (zaštita imovinu). Evropski sud je odlučio da ispita predstavku isključivo u odnosu na aspekat član 6 Konvencije - neizvršenje pravosnažnih sudskih odluka donijetih u korist podnosilaca predstavke. Stoga, predstavka je Kancelariji zastupnika komunicirana kao „WECL“ („well-established case-law“) predmet, u kojima za činjenični i pravni osnov predstavke Evropski sud ima dobro ustanovljenu sudsku praksu i malo je vjerovatno da će doći do odstupanja od iste. Nakon podnošenja prigovora od strane Zastupnice po osnovu pitanja koja se tiču neprihvatljivosti predstavke kod pojedinih podnosilaca predstavke i zloupotrebe prava na predstavku od strane njihovog punomoćnika, Evropski sud je, zbog značaja predmetnog pitanja, predmet dodijelio u rad Vijeću od 7 sudija („Chamber“).

Naime, podnosioci predstavke bili su putnici u autobusu, koji je bio u vlasništvu društvenog preduzeća „Tara“ i koji je bilo učesnik saobraćajne nesreće koja se dogodila 11.09.1994.godine. U navedenoj saobraćajnoj nesreći podnosioci predstavke pretrpjeli su različite povrede. U periodu između 1996. i 2005. godine, podnosioci predstavke vodili su građanske postupke pred nacionalnim sudovima, zahtijevajući isplate novčanih potraživanja na ime naknade štete u odnosu na društveno preduzeće „Tara“ iz Cetinja, a po osnovu pretrpljenih povreda. Navedeni građanski postupci okončani su donošenjem pravosnažnih i izvršnih presuda, kojima su dijelu podnosilaca predstavke dosuđeni određeni novčani iznosi na ime nematerijalne štete i troškova postupka. Međutim, navedene presude na nacionalnom nivou nikada nijesu izvršene, budući da je nad društvenim preduzećem „Tara“ u međuvremenu otvoren stečajni postupak.

Prije odlučivanja o osnovanosti predstavke, Evropski sud se bavio prihvatljivošću iste. Najprije, Evropski sud je primijetio da postoje određene manjkavosti i nejasnoće u pogledu ličnih podataka 6 podnosilaca predstavke i ukazao da nije mogao samoinicijativno, sa sigurnošću, da utvrdi identitet istih. Stoga, Evropski sud je, uvažavajući pravne argumente Zastupnice, kako u kontekstu identiteta podnosilaca predstavke, tako i u kontekstu postupanja prvobitnog punomoćnika pred Evropskim sudom, utvrdio da je predstavka u odnosu na 6 podnosilaca nespojiva ratione personae sa odredbama Konvencije u okviru značenja člana 35 stav 3 (a) i odlučio da istu odbaci kao neprihvatljivu većinom glasova, dok je u odnosu na prvobitnog punomoćnika, advokata B.S., ranije donio odluku da istog isključi iz postupanja u konkretnom predmetu i u svim predmetima pred Evropskim sudom.

U odnosu na preostalih 19 podnosilaca predstavke, Evropski sud je, pozivajući se na relevantnu sudsku praksu, jednoglasno utvrdio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije i naložio državi Crnoj Gori da navedenim podnosiocima predstavke, u roku od tri mjeseca od dana pravosnažnosti predmetne presude, isplati iznose koji su im dosuđeni na ime naknade štete i troškova postupka u pravosnažnim i izvršnim presudama donijetim na nacionalnom nivou, umanjene za bilo koje iznose koji su možda već bili isplaćeni po tom osnovu. Istovremeno, Evropski sud je naložio državi Crnoj Gori da dijelu podnosilaca predstavke, tačnije njih 16, isplati iznos od po 2.000,00 € (dvije hiljade eura) na ime nematerijalne štete i troškova i izdataka. Evropski sud je, većinom glasova, odbio ostatak zahtjeva podnosilaca predstavke za pravičnim zadovoljenjem.

Imajući u vidu činjenice predmeta, izjašnjenja strana i nalazišta Evropskog suda u konkretnom predmetu, Evropski sud je utvrdio da nije neophodno da ispituje prihvatljivost i osnovanost predstavke u odnosu na član 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju.

Ova presuda će postati pravosnažna u okolnostima utvrđenim članom 44 stav 2 Konvencije i može biti predmet redakcijske izmjene. Presuda će biti prevedena i objavljena po pravosnažnosti iste.

Vezani članci:

Izvršenje presude Evropskog suda za ljudska prava - dopunjeni Akcioni plan u predmetu Bigo 07.05.2024.
Nove presude Evropskog suda za ljudska prava - Boljević i drugi protiv Crne Gore, Abdović 25.04.2024.
Godišnji izvještaj Komiteta ministara o nadzoru nad izvršenjem presuda i odluka Evropskog 23.04.2024.
Postupak izvršenja presuda Evropskog suda za ljudska prava donijetih po predstavkama bivši 15.04.2024.
Da li vam je sadržaj ove stranice bio od koristi?