Секретар Костић отворио стручни скуп на тему: "Оцјена система управљања дијабетесом и дијабетичном ретинопатиом у Црној Гори"

Говор секретара Министарства здравља Зорана Костића на отварању округлог стола под називом „Оцјена система управљања дијабетесом и дијабетичком ретинопатијом у Црној Гори“:

Поштоване даме и господе, уважени гости,

Представља ми задовољство да вас испред Министарства здравља поздравим и учествујем на стручном скупу на којем ће бити представљени резултати анализе: „Оцјена система управљања дијабетесом и дијабетичком ретинопатијом у Црној Гори“.
Шећерна болест (дијабетес) је најмасовнија хронична незаразна болест, коју с разлогом можемо назвати пошаст савременог доба, јер значајно утиче на здравствено стање нације и прилично оптерећује национални здравствени систем и систем здравственог осигурања.
Према процјенама Међународне дијабетичке федерације учесталост шећерне болести за старосну групу од 20 до 79 година износи до 6,0%, а у Европи 8,4%. Црна Гора се по учесталости оболијевања уклапа у европски просјек, што значи да од 5 до 10 одсто популације има дијабетес или неки вид поремећаја регулације шећера, што самим тим намеће потребу укључивања свих сегмената здравственог система и што је још важније осмишљавање програма превенције појаве и ширења болести.
Око 10% свих дијабетичара има тип 1 болести. Око половина свих осталих случајева новонасталог типа 1 је код младих адолесцената. Око 85 до 90% свих дијабетичара у развијеним земљама има тип 2 болести, који може бити асимптоматски дужи низ година, а дијагноза се обично поставља након 40. године живота. Дијабетес тип 2 је насљедан, а најважнији доприносећи фактор је начин живота. Преваленција типа 2 дијабетеса је у драматичном порасту.
Министарство здравља је, у циљу ефикасније примјене мјера и програма за унапрјеђење здравља популације обољеле од дијабетеса, у јуну 2012. године усвојило Националну стратегију здравствене заштите лица са шећерном болешћу. Такође, да би се на вријеме спријечио настанак диабетес меллитуса, Министарство здравља, у сарадњи са Институтом за јавно здравље, спроводи Скрининг раног откривања диабетес меллитуса, којим ће бити обухваћене особе са ризиком – гојазне и особе са позитивном породичном анамнезом о постојању диабетес меллитуса, свих узрасних доба. Скрининг се спроводити према дијагностичким процедурама које су наведене у најновијим водичима – Европски водич за дијабет (ЕАСД) и Амерички водич за дијабет (АДА).
Једна од најтежих компликација дијабетеса је оболијевање од неке од офталмолошких болести (ретинопатија), које узрокују слабљење вида или слијепило. Инциденца оболијевања од неког офталмолошког обољења у Европи је између 50-65 на 100,000 обољелих на годишњем нивоу. Висок ниво глукозе у крви, заједно са високим крвним притиском и високим нивоом холестерола, главни су узрочници ретинопатије. Редовним офталмолошким прегледима и одражавањем нивоа глукозе у крви, крвног притиска и холестерола на граничним или нормалним вриједностима, могу да се одложе или спријече компликације усљед дијабетеса. Стога, пацијенти са обољењем дијабетеса треба да имају редовну медицинску контролу, коју треба спроводити у циљу превенције почетка или развоја дијабетичног обољења мрежњаче ока. Систематски скрининг дијабетског обољења мрежњаче треба обезбиједити за све пацијенте са обољењем дијабетеса.
Очекујем да ће данашњи скуп допринијети да заједно утврдимо даље кораке и мјере које треба предузети у циљу системског рјешавања овог озбиљног јавно-здравственог проблема.

ХВАЛА