Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Жене у највећем проценту власнице над пословним субјектима у Колашину, најмање у Бару

Објављено: 31.08.2015. 20:13 Аутор: ПР служба

Тема жена у предузетништву је без основа занемарена и жене и даље доживљавају препреке приликом започињања сопствених бизниса. Анализе на локалном нивоу показују да су оне најчешће ангажоване на пословима у пољопривреди, трговини, угоститељству, образовању и другим услужним дјелатностима.

У великом броју земаља социјална политика тражи излаз из незапослености јачањем женског предузетништва. Предузетница представља жену која себе  освијешћује и ојачава, изграђује, сама доноси своје одлуке, еманципира се и остварује на пословном и личном плану.

 

Министарство за људска и мањинска права, кроз свој развојни стратешки документ План активности за постизање родне равноправности 2103-2017., предузима активности у вези са подизањем јавне свијести када је ријеч и о упису жена као носилаца својине над некретнинама. Врло је битна и ангажованост људи за рад на терену у циљу покретања локалних заједница не би ли се тај процес убрзао, посебно у руралним подручјима.  Ова подручја захтјевају истицање позитивних примјера  у циљу мотивације жена да се економски  осамостаљују.

Анализа на локалном нивоу је показала да Плужине (17,2%), Мојковац (14,3%) и Даниловград (13%), а најмањи у општинама Рожаје (5,45%), Улцињ (5,7%), Цетиње (6,6%), Бијело Поље (8%), Херцег Нови (8,3%), Никшић и Бар (9%).  Општина Подгорица има само 10,5% активних пословних субјеката у власништву жена.

 

Економских разлози су најчешћи, можемо рећи и основни мотив за почињање приватног бизниса. Жене у малом проценту посједују уштеђевину и сопствену имовину коју би могле заложити као гаранцију за почетни капитал. У  Црној Гори жене су власнице некретнина у проценту од 25,99% за разлику од мушкараца који су власници 74,01 % некретретнина уписаних у катастар.

Женском предузетништву треба посветити посебну пажњу између осталог и због стварања предуслова за отварање нових радних мјеста што је у директној вези са привредним развојем на локалном нивоу и развојем друштва у цјелини.

Министарство за људска и мањинска права је документом Смјернице за стварање повољног амбијента за женско предузетништво у локалним заједницама, који је Влада Црне Горе усвојила на протеклој сједници, указало на недовољну институционалну подршку на локаном нивоу и неадекватно бављење питањем женског предузетништва, недовољну финансијску подршку за започињање сопственог бизниса, што су једни од битних разлога што се жене у локалним самоуправама тешко одлучују да крену у самостални бизнис. 

 Циљ овог документа је да креатори/ке локалних политика буду упознати са значајем женског предузетништва, како би овај економски потенцијал могао бити у потпуности валоризован. На основу анализе достављених података, и препознатих бизнис баријера за развој  женског предузетништва у локалним самоуправама, сачињене су  смјернице/ препоруке које у значајној мјери могу утицати, да се ово питање квалитетније рјешава на локалном нивоу у циљу јачања укупних економских потенцијала Црне Горе.

Министарство за људска и мањинска права

 

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?