Реаговање поводом програмског текста објављеног у дневном листу „Дан”, под насловом „Укинути Министарство за људска права”

Поводом програмског садржаја објављеног у дневном листу -  „Дан”, 31. августа 2016. године, на страин 10, под насловом „Укинути Министарство за људска права”,  Министарство за људска и мањинска права реагује следећим саопштењем за јавност:

У програмском садржају није изнијет ни један аргумент за оцјене да се „Министарство за људска и мањинска права, којим руководи Суад Нумановић, претворило у своју супротност“. Једини какав-такав „аргумент“ је „перцепција“ саговорника што свакако није чињеница.

Министарство најоштрије осуђује упорне покушаје да се деградира учинак и улога овог ресора. Борба против дискриминације није нимало једноставан посао и врло је битно поставити добре основе за заштиту и унапређење људских и мањинских права и слобода, како би све што се постигне у правом смјеру, било и одрживо.

Поводом тврдњи координатора програма у Центру за грађанско образовање Петра Ђукановића, да улога Министарства за људска и мањинска права не може да се своди, као до сада, на периодичне и формалне састанке у циљу размјене информација са НВО сектором и неке промотивне акције, без конкретнијег праћења иницијатива које долазе од стране НВО или других актера, Министарство изричито негира такво размишљање.

Кроз реализоване активности, Министарство потврђује управо супротно. Израда свих стратешких докумената и прописа, увијек је укључивала и представнике/це невладиног сектора, који су кроз процес јавног консултовања, активно учествовали у креирању текста. Сви закони, стратешка документа, извјештаји у чијој реализацији је учествовао овај ресор, прошла су Владину и Скупштинску процедуру сходно акционим плановима, и добила позитивну оцјену Европске Комисије. Министарство за људска и мањинска права је урадило много на питању унапређења и заштите права свих грађана, са акцентом на рањиве групе, што потврђују и усвојени закони и стратешка документа која смо припремили по међународним стандардима. Поменућемо:  Закон о забрани дискриминације, Закон о Заштитнику/ци људских права и слобода Црне Горе, Закон о мањинским правима и слободама, Закон о избору, употреби и јавном истицању националних симбола, Закон о родној равноправности, Закон о забрани дискриминације лица са инвалидитетом,  затим Стратегија мањинске политике, Закон о слободи вјероисповјести који је у припреми, јСтратегија унапређења квалитета живота ЛГБТ особа у Црној Гори 2013-2018, Стратегија за побољшање положаја РАЕ популације 2008-2012, Стратегија за побољшање положаја Рома и Египћана 2012-2016, Стратегија за социјалну инклузију Рома и Египћана 2016-2020, План за постизање родне равноправности, Стратегија за заштиту од дискриминације лица са инвалидитетом и промоцију једнакости 2017-2021, која је у припреми.

То јесте прави индикатор учинка. Овај ресор високо цијени сарадњу како са међународним организацијама и институцијама, тако и са домаћим институцијама и цивилним сектором, и стоји иза тога да се једино заједничким радом могу постићи дугорочни успјеси.

Проблеми са којима се носимо у овој области нису изоловани, нити специфични само за Црну Гору. У мањој или већој мјери, то су проблеми сваке земље која тежи бољем стандард, па и развијенијих друштава.

У вези са постигнутим, Црна Гора је веома поносна на чињеницу да су мањински народи интегративни дио њеног друштва и сами то осјећају. По томе Црна Гора је препозната као примјер у међународним круговима.

Лица са инвалидитетом, усвајањем новог Закона о забрани дискриминације лица са инвалидитетом и пратећим стратешким документима за унапређење њихових  права, сврстане су, по први пут, у корпус заштите основних људских права. Закон је препознао облике дискриминације у свим областима живота лица са инвалидитетом што је поставило веома добар темељ за подједнако уживање људских права на равноправном нивоу са свим осталим грађанима.

Министарство за људска и мањинска права један је од главних институционалних механизама за остваривање политике родне равноправности. Политика једнаких могућности је током протекле деценије интензивирана и спровођена у значајној мјери, кроз партнерство са државним органима, невладиним организацијама које се баве људским правима и правима жена, политичким партијама, медијима и синдикатима, као и кроз сарадњу са међународним организацијама. Од посебног су значаја три области - унапређење економског и социјалног положаја жена, већа видљивост у јавном и друштвеном животу, као и јачање превенције и спријечавање насиља над женама и насиља у породици.

У унапређењу квалитета живота особа другачије сексуалне оријентације или родног идентита, политика Владе Црне Горе је добила, за кратак период високе  похвале са веома значајних међународних адреса. У том дијелу, Црна Гора је својим учинком примјер не само у земљама региона, већ и многим развијенијим друштвима. Сама чињеница да је Црна Гора, на европској “Дугиној мапи” ИЛГА Еуропе организације, заузела 17 мјесто од 49 земаља, најбоље говори о постигнутом помаку. Подсјећамо да је, прије почетка мандата ове владе, ово била тема која је поларизовала друштво, а сада имамо четири Поворке поноса одржане у три године. Свијест нашег друштва иде у смјеру уважавања различитости и веће толеранције сигурним путем.

Роми су у Црној Гори у процесу свог укључивања на веома добром путу имајући у виду њихове посебности. Образовање је кључ за њихово успјешно укључивање у друство,рјешавање правног статуса, услови становања, те запошљавање, и у тим областима ситуација јесте значајно другачија у односу на претходну декаду.

Министарство је предлагач Закона о измјенама и допунама кровног Закона о забрани дискриминације, који се додатно унапријеђује ове године у циљу све боље и потпуније заштите права свих грађана.

У Црној Гори направљени су велики искораци у институционалном и законодавном оквиру заштите људских и мањинских права. Наравно да се у процесу европских интеграција, све потребне промјене у законодавном дијелу усаглашавају са европским стандардима, јер томе и тежимо. Стандард живота наших грађана није на европском нивоу, али томе се тежи и у том правцу се ради. Заштита људских и мањинских права је сложен процес. Закони се унапређују у складу са промјенама у друштву и захтјевима које савремено доба поставља. Оно што слиједи јесте примјена усвојених закона, како од стране државних органа, локалних самоуправа тако и свих наших грађана/ки. Обавеза нам је заједничка и циљ би требало да буде исти. Једнака заштита права свих грађана/ки.

Непотизам који господин Петар Ђукановић помиње, негирамо. Запошљавање нових кадрова ишло је у смјеру добијања стручних и образованих људи, спремних да пруже свој максимум у залагањима у обласати унапређења људских и мањинских права. Будући да, како се наводи у саопштењу, постоји даља потреба за унапређењем у дијелу кадрова и капацитета институција које се баве заштитом људских права, остаје нејасан предлог координатора програма Центра за грађанско образовање да се Министарство укине.

Узевши у обзир важност питања којима се бави овај ресор, и да је његово дјеловање препознато добрим дијелом у преговарачким поглављима (23,19) најбоље говори о потреби постојања ове институције.