- Влада Црне Горе
Интервју потпредсједника Владе и министра правде З...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју потпредсједника Владе и министра правде Зорана Пажина дневном листу Побједа
Објављено: 16.01.2017. • 22:17 Аутор: Потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин
ПОДГОРИЦА – Култура дијалога срозана је испод граница пристојности, што угрожава демократске вриједности друштва, јер јавно изговорена или написана ријеч губи свој семантички значај, оцијенио је, поред осталог, у интервјуу за Побједу потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин.
Коментаришући олако усвајање закона у Скупштини, који потом „падају“ пред Уставним судом, Пажин је закључио да је „неподношљива лакоћа доношења прописа у Парламенту, без било какве комуникације са Владом, израз политичког волунтаризма, понекад и нереалног доживљаја сопственог правничког знања, али и претпостављања прозаичних страначких интереса ономе што је јавни интерес“.
ПОБЈЕДА: Недавно сте саопштили да би било потребно прецизирати кривично дјело ометање правде. Указали сте на писање медија о неким случајевима. У ком смислу је потребно мијењати ово кривично дјело и како би га конкретно требало прецизирати?
ПАЖИН: Закоником о кривичном поступку прописано је да су сви протагонисти друштвене сцене дужни да се придржавају правила која се односе на претпоставку невиности, као и да својим усменим и писменим изјавама о кривичном поступку који је у току не вријеђају правила самог кривичног поступка, права окривљеног или оштећеног, посебно начело судске независности. Иако је обавеза императивно дата за све, није прописана санкција за кршење ове норме, што је чини у правном смислу непотпуном. Како инкриминација из члана 396а Кривичног законика, којим се уређује кривично дјело ометање правде, само дјелимично задовољава потребу превенције кршења наведених правила кривичног поступка, потребно је, у циљу јачања правне сигурности, прецизирати биће овог кривичног дјела, које познају и кривичноправни системи узорних западних демократија.
ПОБЈЕДА: Оцијенили сте и да су ауторитет и независност судија и тужилаца на удару медија. На ком је нивоу култура дијалога на јавној сцени Црне Горе?
ПАЖИН: Заштита ауторитета правосуђа, према најважнијим међународноправним стандардима, један је од легитимних циљева у демократком друштву за ограничење слободе изражавања. Посебно издвајам члан 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и пратећу праксу Европског суда за људска права у Стразбуру. Вријеђање аргументум а хоминем носилаца правосудних функција, посебно судија и тужилаца, ван слободног јавног дискурса, представља једну врсту насиља и непримјерен притисак на рад правосудних органа, кроз злоупотребу слободе изражавања. Таква злоупотреба слободе изражавања не представља само недопуштен захват у права личности судије или тужиоца, него и дискредитује саму слободу изражавања, релативизујући њен значај у демократском друштву. Бројни примјери таквог понашања указују на друштвену потребу да се направи разлика између слободе и разузданости. Нема сумње да је култура дијалога срозана испод граница пристојности, што угрожава демократске вриједности друштва јер јавно изговорена или написана ријеч губи свој семантички значај. Компетитивност идеја, пропулзивност политичких ставова и слобода исказивања различитих мишљења су обесмишљени. Друго лице слободе мора бити одговорност за јавно изговорену или написану ријеч. Ово важи за све протагонисте друштвене сцене, било да се ради о оним из власти или опозиције, цивилног сектора, медија или ван свих ових структура. Када су пак медији у питању, потребно је додатно повести рачуна о значајној разлици између истраживачког новинарства, као круне новинарске професије и параистраге. Треба подстицати улогу медија кроз истраживачко новинарство којим се лоцирају слабости, аномалије или девијације унутар друштвеног система, јер се тиме изравно снаже демократски капацитети друштва, али кад правосудни органи покрену поступак морају се поштовати ауторитет и непристрасност правосуђа. То значи да није примјерено објављивати изјаве лица која тек треба да буду саслушана у својству свједока, пружајући на тај начин прилику другим учесницима у поступку да уподобљавају своје исказе пред правосудним органима оваквим изјавама, дезавуишући тиме саму сврху ових процесних радњи. Није прихватљиво објављивати податке о активностима полиције којим се упозоравају осумњичени или окривљени и пружа им се могућност бјекства, као што није прихватљиво ни објављивање података из истраге који су под ознаком тајности и слично.
ПОБЈЕДА: Имате искуства и са међунардном судском праксом, били сте заступник Црне Горе пред Међународним судом за људска права у Стразбуру. Колико је наша судска пракса усклађена са европском?
ПАЖИН: Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода је до сада најсофистициранији међународно-правни механизам за заштиту људских слобода и права на дугом путу цивилизацијског успињања људског друштва. Међутим, сама Европска конвенција не може се читати ад литерам без доброг познавања праксе Европског суда за људска права. Да би се примијенила на правно ваљан начин пракса овог суда, неопходно је да судија буде личност широке опште културе, уз додатна знања из области, не само позитивног права, већ и правне теорије, политичких наука, економије и других дисциплина. Суштина владавине права је управо у правилној интерпретацији прописа, које треба тумачити у складу са друштвеним вриједностима које се крију иза правне норме. Ниједна правна норма није сама себи циљ већ је њен смисао да заштити друштвене вриједности које су повод за доношење правне норме. Увјерио сам се да су црногорски судови значајно напредовали претходних неколико година у непосредној примјени праксе Европског суда, која је у хијерархији правних норми надзаконске правне снаге и примјењује се непосредно.
ПОБЈЕДА: Како коментаришете то што се у парламенту, доноси велики број закона, а да се неколико мјесеци касније посланици обраћају Уставном суду и траже оцјену уставности донешеног акта? У прошлој години су, рецимо, бројне измјене Закона о финансирању политичких странака проглашене неуставним. Је ли проблем у правном незнању или политичком интересу који креира законе?
ПАЖИН: Неподношљива лакоћа доношења прописа у Парламенту, без било какве комуникације са Владом која, словом црногорског Устава, води унутрашњу и вањску политику државе, при том без минимума одговорности када су у питању правни систем, правила номотехнике, па и обавезујући међународно-правни стандарди, израз је политичког волунтаризма, понекад и нереалног доживљаја сопственог правничког знања, али и претпостављања прозаичних страначких интереса ономе што је јавни интерес. Правна сигурност је најважнији атрибут владавине права, због чега такву праксу треба смјестити у лошији дио историје парламентаризма, што би био израз демократског сазријевања црногорског друштва.
ПОБЈЕДА: Недавно су Вијести објавиле поруке Которанина Јовице Вукотића, особе са Интерполове потјернице, наводног вође такозваног шкаљарског клана, особе која слови за нарко дилера у међународним размјерама, који је оптужио полицијске функционере и службенике да су на платним списковима мафије. Сматрате ли да је промоција таквих особа, упитног кредибилитета, прихватљива и дозвољена?
ПАЖИН: Не треба оспоравати кредибилитет медија само због чињенице да као извор користи лице са Интерполове потјернице, посебно уколико се износе чињенице које указују на сумњу о постојању корупције у једној важној јавној служби, једнако као што не треба прихватати изнешене тврдње као готове истине. Ипак, свака таква тврдња треба да побуди одговарајућу пажњу надлежних органа који су дужни експедитивно да провјере сваку сумњу и о томе благовремено обавијесте јавност. С друге стране, није примјерено, нити друштвено прихватљиво бити на Интерполовој потјерници, што значи бити недоступан државним органима, исказујући тиме и неповјерење према тим органима, а истовремено се јавно представљати као праведник у борби против корупције, јер такво држање дискредитује у одређеној мјери лице које се тако поставља у јавном дијалогу.
ПОБЈЕДА: Случај „Калић“ узбуркао је црногорску јавност након правоснажне ослобађајуће пресуде. Оцијенили сте да би поводом овог предмета требало урадити студију случаја. Како оцјењујете поступање тужилаштва и судства у овом предмету?
ПАЖИН: Случај „Калић“, из којег год угла га сагледали, је упозоравајући за правосуђе, а самим тим и за црногорско друштво, јер је флагрантно указао на слабости правосуђа. Не желим да прејудицирам било чију одговорност, али једнако тако не желим да овај случај прође без дужне пажње надлежних у тужилаштву и судству, при чему очекујем да тужилаштво темељито преиспита поступање тужилаца, а судска власт поступање судова, а не обрнуто, како то зна бити случај. Студија овог случаја мора дати јавности одговоре о професионалним капацитетима правосуђа, који се у овом случају показао упитним.
Потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?