Тим ММФ-а је завршио посјету Црној Гори

Саопштење за медије на крају мисије укључује изјаве тимова запослених ММФ-а којима се саопштавају прелиминарни налази након посјете земљи. Гледишта исказана у овој изјави су гледишта запослених ММФ-а која не морају да представљају гледишта Извршног одбора ММФ-а. Након ове мисије услиједиће дискусија пред Одбором.

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) коју је предводио Мартин Петри је посјетила Подгорицу током периода од 31. маја до 7. јуна 2017. како би наставили са разговорима са надлежним органима о стратегији фискалне консолидације, који су започети током претходне мисије у вези са чланом ИВ (видјети Завршну изјаву од 28. фебруара 2017).  Након завршетка посјете господин Петри је дао сљедећу изјаву:

„Економски изгледи за 2017. дјелују повољни, уз раст за који се очекује да ће бити око 3 процента и уз ниску инфлацију.  Чини се да је кредитни раст снажан.  Дефицит текућег рачуна је пројектован на око 20 процената БДП-а, углавном због увоза за инвестиционе активности. Очекује се да ће постојан раст извоза, нарочито у туризму и енергетици, сузити дефицит у будућност. 

„Нацрт Стратегије фискалног прилагођавања надлежних органа који је објављен ове седмице је у скаду са нашим препорукама. Уколико је Влада усвоји и спроведе, она би поставила државне финансије на снажне основе ка постизању фискалне одрживости. Најављено фискално прилагођавање, заједно са мјерама које су већ садржане у буџету за 2017. је неопходно како би се суочили са изазовима који се односе на дуг и ријешиле будуће потребе за финансирањем на одржив начин.

„Политике описане у нацрту Стратегије би омогућиле надлежним органима да постигну примарни суфицит од око 4½ процента БДП-а до 2020, што представља суштинско побољшање у односу на пројектовани примарни дефицит од 4 процента БДП-а у 2017. Стратегија садржи мјере нето фискалног прилагођавања које износе 2½ процента БДП-а, поред предвиђеног очекиваног смањења капиталне потрошње како се садашња фаза пројекта аутопута буде завршила.

„Пројектовно фискално прилагођавање, уколико се имплементира, поставило би јавни дуг на одрживу путању: након што дуг заједно са гаранцијама достигне врхунац од 81 проценат БДП-а у 2019. (односно 72 процента БДП-а по дефиницији дуга надлежних органа без гаранција), пројектовано је да ће коефицијент дуга опасти на 67 процената БДП-а укључујући гаранције до 2020. (односно на 59 процената по дефиницији дугу надлежних органа).

„Предвиђене мјере прилогађавања су доброг квалитета и укључују политике за заштиту најосјетљивијих.  Повећање стандардне стопе ПДВ-а је широког опсега и искључује животне намирнице које се опорезују нижом стопом ПДВ-а, која неће бити промијењена.  Акцизе на цигарете, алкохол, заслађена пића и угаљ, односно робе са негативним екстерналијама, се повећавају како би њихове цијене биле ближе њиховом стварном економском трошку. Мисија охрабрује надлежне органе да додатно повећају акцизу на угаљ како би се смањили значајни трошкови локалног загађења и трошкови који се односе на глобално загријавање током времена.  Генерално, очекује се да ове мјере имају скроман утицај на економски раст.

„Скупа и лоше усмјерена накнада за мајке се трансформише кроз повећање социјалне помоћи и дјечјег додатка, од чега ће користи имати они који су у стварном стању потребе. Првобитна накнада је била фискално неприуштива и проглашена је неуставном.  Редизајнирање ће бити у складу са снажнијим учешћем жена у радној снази и бољом дјечјом заштитом.

„Предложене мјере фискалног прилагођавања би требало да прате реформе постепеног смањења расхода за зараде и пензије, који су релативно високи ако се упореде са међународним нивоом. Надлежни органи већ предузимају неке кораке да ограниче трошкове зарада кроз смањење зарада вишим званичницима и кроз смањење радне снаге у јавном сектору. Не планирају да смање постојеће пензије већ да ограниче скупе опције пријевремног пензионисања. Такође, постоји потреба за побољшањем финансија локалних управа, њиховим пружањем услуга и за фискалном одговорношћу.

„Надлежни органи разумију да стратегија фискалног прилагођавања може да утиче на финансијски сектор и пажљиво прате дешавања у овом сектору. Неквалитетни кредити у банкарском сектору су наставили да се смањују и дошло је до побољшања коефицијената адекватности капитала. Депозити имају постојан раст, а каматне стопе су опале. Одређена консолидација банкарског сектора би могла да буде од користи за пружање кредита и финансијску стабилност.

„На основу ове мисије запослени ММФ-а ће ажурирати оцјене које су започете током мисије у вези са чланом ИВ и презентирати их Извршном одбору на разматрање.

„Мисија би хтјела да се захвали надлежним органима на плодним разговорима и њиховом срдачном гостопримству. Мисија жели надлежним органима срећу са тешким али неопходним напорима који се односе на фискално прилагођавање.“

МНЕ 2017 Монтенегро Пресс Релеасе Јуне 2017.доцx