Симовић у Тузима: Инвестирано нових милион еура у сектору пољопривреде

Кроз јавни позив за додјелу подршке за набавку механизације, прикључака и опреме инвестирано је нових 1.000.000 еура. Пољопривредни произвођачи у Црној Гори, њих 348, већином са сјевера, искористили су могућност да набаве нову механизацију, уз подршку државе у износу од 50 одсто инвестиције, саопштио је данас потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић.

На конференцији за новинаре одржаној на пољопривредном газдинству Николе Цамаја у Вуксанлекићима у Тузима, уприличеној у циљу презентације реализације овог јавног позива И промоције вриједних и успјешних домаћина и њиховог напорног и посвећеног рада, Симовић је казао да је миллион еура инвестирано за набавку око 1.000 комада механизације, прикључака и опреме, уз бесповратну подршку Министарства пољопривреде од 500.000 еура.

Министар је подсјетио да је из Агробуџета ове године пољопривредницима на располагању знатно више средстава подршке, око 31,5 милиона еура, а да им је само кроз 23 мјере руралног развоја на располагању је 18,7 милиона еура.

Поред ових средстава, како је додао, пољопривредницима и развоју руралних подручја на располагању су и други пројекти и програми подршке. „За унапређење пољопривредне производње и инфраструктуре у руралним подручјима, Министарство је од Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД), обезбиједило око 4 милиона еура повољних кредитних средстава и бесповратну подршку у износу од 2 милиона еура. Према његовим ријечима, интензивно се ради на стварању претпоставки за повлачење ИПАРД средстава, а у току су и преговори са Свјетском банком у циљу уговарања новог МИДАС пројекта“.

Симовић је подсјетио да је у овој години Министарство расписало 24 јавна позива за разне видове подршке, од којих се 18 односи на политику развоја пољопривреде и рурални развој и то за подршку развоју виноградарства и винарства, подизању и модернизацији / опремању производних воћних засада, развоју маслинарства, повртарској производњи, затим подршке подизању вишегодишњих засада љековитог и ароматичног биља, унапређењу квалитета сировог млијека, инвестицијама за наводњавање, органској производњи, за набавку органског и конвенционалног воска, као и подршку за одабир одгајивача пчелињих матица.

До сада су, како је саопштио Симовић, затворени јавни позиви за подршку унапређењу сточног фонда, подршку за набавку механизације, за покретање пословања младих пољопривредника, затим подршку управљању стајским ђубривом, руралном туризму, као и позиви за подршку младим пчеларима почетницима и адаптацију катуна.

“Укупна подршка коју ће добити пољопривредници кроз ових 18 позива износи 3,5 милиона еура”, казао је министар Симовић.

Он је истакао да је циљ креирања посебне мјере подршке за набавку механизације био је да се произвођачима омогући да кроз остале јавне позиве остваре и подршку за друге сегменте унапређења производње, као што су куповина садница, стоке, модернизација производње и друге у функцији раста производње, унапређења стандарда и конкуретности. “Јавни позив је објављен 3. марта 2017. године и предвиђено је било да буде отворен до 31. маја 2017. године. Због великог интересовања пољопривредних произвођача, Јавни позив је закључен 24. марта 2017. године. За 21 дан трајања позива примљено је 348 апликација. У набавку механизације инвестирано је нових готово милион еура, од чега је подршка Министарства око пола милиона еура”, казао је Симовић.

Кроз реализовани Јавни позив црногорска пољопривредна газдинства богатија су за готово 1.000 комада самоходне погонске механизације, прикључака и опреме, укључујући: 80 самоходних фреза; 124 самоходне косачице; 57 мотокултиватора; 62 сакупљача сијена; 34 тракторске косачице; 14 тракторских фреза; 14 леђних атомизера; 13 тракторских прскалица; 23 култиваторске приколице; 6 тракторских приколица; 14 тракторских плугова; 25 плугова за мотокултиватор, ксо и још воше од 500 комада механизације, прикључака и опреме.

Највише апликација пристигло је из сјеверног региона (221, или 63,5%, инвестирано 622.000€), затим средишњег региона (112 апликација или 32.2%, инвестирано 336.000€), и приморског региона (15 апликација или 4,3%, инвестирано 25.000€).

Апликације су пристигле из 20 општина Црне Горе, највише из Бијелог Поља, Никшића, Подгорице, затим Берана, Рожаја, Пљеваља, Петњице, Шавника. Одређен број апликација пристигао је из Улциња, Даниловграда, Андријевице, Плава, Бара, Плужина, Мојковца, као и Цетиња, Жабљака, Колашина, Гусиња и Котора.

Министарство ће, како је данас казао министар Симовић, јавност и даље ажурно обавјештавати о току и реализацији свих осталих јавних позива.

Он је подсјетио да представници Министарства пољопривреде одржавају сталну теренску комуникацију са пољопривредним произвођачима, а посредством својих стручних и савјетодавних служби пружа помоћ у припреми неопходне документације, те да ће се интензивна комуникација са пољопривредницима на терену наставити.

Потпредсједник Владе је данас током посјете Тузима имао трећи по реду састанак у протеклих двије седмице са предсједником те градске општине Абедином Аџовићем. Та чињеница и ток данашњег састанка најбоља су потврда континуиране комуникације и дијалога. Са Ађовићем и његовим сарадницима разговарано је о ефектима актуелних мјера подршке државе развоја пољопривреде и руралних подручја на простору градске општине. Дефинисани су приоритети у дијелу унапређења услова за побољшање конкуретности произвођача са тог подручја, договорен наставак заједничког праћења стања на тржишту пољопривердних производа, са основним циљем побољшања конкуретности домаће производње са аспекта обима, структуре, квалитета, континуитета.

Приоритет безбједност и квалитет хране: Враћене три пошиљке из увоза

Питања нелојалне конкуренције на коју се због појединих производа из увоза жале домаћи произвођачи рјешавају се, према ријечима Симовића, досљедном примјеном закона, међу којима и закона о спољној трговини који дефинише одговоре у односу на оно што су сви елементи нелојалне конкуреције (дампинг, прекомјерни увоз…)

Када је ријеч о квалитету производа који долазе у Црну Гору, Симовић је данас у Тузима саопштио да ће се томе приступити веома одговорно и да је већ ових дана подигнут ниво одговорности и анализа свих пољопривередних производа из увоза, што даје резултате. “То је наша обавеза и одговорност, и то прије свега са аспекта заштите здравља грађана Црне Горе и подизања система безбједности хране у Црној Гори. Радимо то на бази стандарда како то раде развијене европске државе. Као резултат фрекевентније контроле квалитета и безбједности, конкретно у сектору биљних призвода, у посљедњих двије седмице вратили смо са граничних прелаза три пошиљке производа, јер су лабораторијске анализе показале да су имале вишеструко већи од дозвољеног садржај резидуа пестицида. И наредних дана ћемо наставити са таквим одговорним односом према безбједности хране, не само у туристичкој сезони, већ и током цијеле године.

Поштовање према раду свих претходних министара пољопривреде

На питање новинара да упореди стање у пољопривреди у вријеме када је у претходним мандатима био министар пољопривреде и сада, Симовић је казао да је у првим годинама када је добио одгворност да води тај нимало лак посао, увијек исказивао однос поштовања и уважавања за све напоре и рад претходних министара пољопривреде који су вриједно и одговорно радили и били препознати и као људи и стручњаци, и код пољопривредника радо виђени гости. То се једнако односе и на све министре који су радили у овом ресору, јер су имали тежак посао – враћања пољопривреде са маргине укупне друштвене бриге, то је био посао враћања оптимизма сектору пољопривреде, враћања поуздања том сектору, враћања пољопривреде у епицентар друштвене бриге. У име свих тих напора мојих колега желим да им данас одам изразе поштовања и захвалности у име, сигуран сам, бројних пољопривердних произвођача и у своје лично име. Такав исти однос имам према колегама који су наставили да раде тај посао и након 2010. Када су отворили једну нову страницу, то је била страница наставка интензивног приступања ЕУ, освајања нових простора и подизања конкуретности црногорске пољопривреде. Као збир свих напора у деценијском периоду, можемо рећи да је пољопривреда подигла ниво конкуретности, да смо повећали обим производње у односу на затечено стање, усвојили нове стандарде, нове европске законе, да смо нашу аграрну политику у значајном степену усагласили са ЕУ политиком, али слиједе нови изазви који су бројни. Сигуран сам да ћемо, настављајући одговоран однос, чувајући партнерство са пољопривредницима и унпређујући га, обезбјеђујући даљу подршку државе, унапређујући партнерство са ЕУ и осталим међународним пертнерима, чинити нове искораке.