- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Велики искорак за науку: Црногорски истраживачи им...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Велики искорак за науку: Црногорски истраживачи имаће своје мјесто у ЦЕРН-у
Објављено: 24.06.2017. • 16:38 Аутор: Министарство науке
Црна Гора је постала пуноправни члан ЦМС експеримента, једног од највећих ЛХЦ експеримената у ЦЕРН-у, што значи да ће истраживачи из црногорских научних институција први пут бити дио ове еминентне научне заједнице, а Црна Гора се на тај начин уписује на научну мапу свијета.
Већ од наредне недјеље петоро младих истраживача из Црне Горе започеће рад на својим пројектима у ЦЕРН-у.
С овим статусом за младе научнике отвориће се изванредне могућности. Истраживања ће моћи да обављају у матичним институцијама, због доступности ЦЕРН-ових података, а такође ће моћи константно да сарађујују са најбољим стручњацима из цијелог свијета кроз видео конференције и повремене боравке у Женеви.
Учешће у оваквим међународним колаборацијама утицаће да више младих људи остане у нашој земљи, а што је један од кључних приоритета Министарства науке. Такође, рад са међународном научном заједницом и са комплексним технологијама и великом запремином научних података утицаће на повећање конкурентности наших научника. Знање које стичу овим путем могу примјењивати у бројним областима.
Велики хадронски сударач - ЛХЦ са пратећом инфраструктуром, детекторима и рачунарским системима није само највећи научни експеримент на свијету, већ и најкомплекснија машина данашњице. Чланство на ЦМС експерименту ће омогућити да се на истраживањима ангажују и друге струке, попут инжењера, машинаца, електроничара и информатичара.
Приступање у међународне колаборације и чланство у реномираним научним институцијама има и политички значај, нарочито у контексту европских интеграција.
Подсјетимо, у априлу ове године, на Одбору ЦМС-а, истраживачку групу испред Црне Горе, тренутно састављену од физичара и инжењера са Универзитета Црне Горе, представила је професорица Природно-математичког факултета, др Наташа Раичевић. Црногорска група је предложила конкретне пројекте на којима би радили из домена фундаменталних истраживања, као и на унапријеђивању детектора.
Тхе Цомпацт Муон Соленоид – ЦМС је један од најкомплекснијих научних пројеката, у којем се производе највећи енергетски судари до сада. Занимљиво, комплекс детектора ЦМС-а је два пута тежи од Ајфелове куле у Паризу.
ЦМС експеримент је био у фокусу свјетске јавности 2012. године, због открића Хигсовог бозона. Од 2010. године преко Колаборације, урађено је преко 500 научних чланака на основу добијених података на експерименту. У ЦМС експерименту учествује око 4.000 научника, инжењера и студената из 200 истраживачких институција широм свијета.
Европска организација за нуклеарна истраживања – ЦЕРН је основана 1954. године, а 22 земље имају статус чланица. На ЦЕРН-овим пројектима је ангажовано око 13.000 људи, из преко 110 земаља широм свијета, од чега око 3.000 доктораната.
ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА НАУКЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?