- Влада Црне Горе
Црна Гора у европском врху по реалном расту БДП-а,...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Црна Гора у европском врху по реалном расту БДП-а, потврђен рејтинг Б1 уз побољшање изгледа у стабилни
Објављено: 30.09.2017. • 15:50 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Црна Гора је, према јуче објављеним прелиминарним подацима Завода за статистику забиљежила у ИИ кварталу реалну стопу привредног раста од 5,1% чиме је наша земља доспјела на пету позицију у Европи по стопи раста. Истовремено је реална стопа раста у првој половини године била 4,2%. Такође, у петак касно увече по средњеевропском времену, глобална кредитна рејтинг агенција Мудис (Моодy'с) потврдила је дугорочни кредитни рејтинг наше земље Б1 уз побољшање са позиције Б1 са „негативним“ на Б1 са „стабилним“ изгледом.
График 1 – Преглед реалних стопа раста БДП-а
у ИИ кварталу 2017. у Европи (Извор: Монстат)
Испред Црне Горе по реалном привредном расту су Малта са стопом од 6,4%, Румунија (5,9%), Ирска (5,7%) и Естонија (5,7%). Стопа од 5,1% највиша је стопа раста у нашој земљи од 2008. године односно од избијања глобалне кризе. Истовремено, према званичним подацима, у првој половини 2017. године, црногорска економија је остварила реални раст од 4,2%, што је такође једна од највиших стопа раста у Европи.Посматрано према потрошној методи обрачуна бруто домаћег производа, економски раст у другом кварталу 2017. године, заснован је на расту потрошње домаћинстава, промјени залиха, високом учешћу бруто инвестиција у основна средства у структури бруто домаћег производа, као и смањењу нето увоза роба и услуга у односу исти период 2016.године.
Позитивне економске трендове у Црној Гори, регистровала је и рејтинг агенција Мудис, која је потврдила дугорочни кредитни рејтинг Црне Горе Б1 са побољшањем изгледа за један ниво: са Б1 са негативног изгледом у Б1 са стабилним изгледом. Ово побољшање, за Црну Гору темељено је на јачању фискалне стабилности кроз мјере фискалне консолидације; средњорочном економском расту заснованом на реализацији великих инвестиционих пројеката у саобраћају, туризму и енергетици; као и чланству у НАТО-у и напретку у преговорима за чланство у ЕУ. Наведено побољшање, конкретно значи могућност повољнијег изласка на међународна финансијска тржишта и јачање међуанродне инвестиционе позиције наше земље.
Шта показују подаци о нашем респектабилном привредном расту?
Посматрано по секторима, економском расту су допринијели раст у грађевинарству, шумарству, пољопривреди, рударству, производњи пића, трговини, туризму итд.
Чињеница да је у Црној Гори у првих осам остварено преко 10,5% ноћења туриста више него у истом периоду прошле године, указује на важан допринос сектора туризма економском расту наше земље.
Како се ово одражава на незапосленост – највећи изазов наше земље?
Снажан економски раст и укупна економска активности у Црној Гори у првој половини године, допринијели су отварању нових радних мјеста. Тако је просјечан број запослених у земљи у првих шест мјесеци повећан за 6.314 у односу на исти период 2016. године. Истовремено је настављен и тренд смањења незапослености, смањујући анкетну стопу незапослености на 15,1% на крају ИИ квартала 2017, док је административна стопа незапослености у другој половини септембра смањена на 20,99%.
Како се привредни раст одражава на плате?
У Црној Гори је повећана просјечна нето зарада са на 509 еура у августу. То је номинално 1,4% више него у истом мјесецу прошле године. Просјечна нето зарада у првих осам мјесеци 2017. је износила 510 еура. Повећана је, дакле, и номинално и реално.
Како смо у овоме успјели?
Влада Црне Горе је на почетку мандата као основни циљ економске политике дефинисала одржив и инклузиван економски раст који ће допринијети бржем сустизању дохотка по глави становника и квалитета живота у развијеним земљама.
За остварење претходно наведеног развојног ција, Влада ће спроводити мјере економске политике усмјерене на јачање макроекономске стабилности земље, као и мјере за унапређење конкурентности. У том смислу, мјере фискалне консолидације садржане у Фискалној стратегији Владе Црне Горе у комбинацији са структурним реформама дале су прве резултате који говоре о повећању конкурентности црногорске економије. То потврђује и Извјештај о глобалној конкурентности Свјетског економског форума на којем је наша земља напредовала за пет мјеста. Такође, ове мјере дале су и прве резултате у доприносу јачању макроекономске стабилности, односно остварењу снажног економског раста.
Мјере фискалне консолидације су конкретно допринијеле остварењу буџетских прихода од 1,11 милијарди еура у првих девет мјесеци 2017. што је изнад плана за посматрани период и 3% више у односу на исти период претходне године. Истовремено су расходи буџета, испод планираних.
Одговорну економску политику Владе Црне Горе препознао је и Међународни монетарни фонд који је у најновијем Извјештају о Црној Гори оцијенио избалансираност мјера фискалне консолидације и њихов позитиван утицај на фискалну стабилност.
Шта ће Влада радити на економском плани у наредном периоду?
Први резултати наше економске политике охрабрују. На скоро свим пољима и у свим параметрима остварен је значајан напредак.
График 2 – Раст БДП-а 2016-2017. (Извор: Монстат)
Влада ће и у наредном периоду, у сарадњи са свим значајним субјектима у друштву, радити на даљем унапређењу пословног амбијента. То препознајемо као најважнији услов за даљи прилив инвестиција и развој реалног сектора, као најважнијих генератора одрживих стопа економског раста и даљег раста запослености, као једног од најважнијих социо-економских изазова у земљи.
Досадашњи резултати још један су доказ да смо на правом путу.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?