- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић агенцији Мина
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић агенцији Мина
Објављено: 08.01.2018. • 17:00 Аутор: Министарство економије
Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) - Тендер за истраживање нафте и гаса у црногорском подморју, други по реду, требало би да се распише у наредној години, у циљу потписивања уговора о истраживању и производњи угљоводоника, саопштила је министарка економије, Драгица Секулић.
“Што се тиче будућих активности, свакако да досадашњим додјељивањем уговора нијесмо завршили овај процес. Наш план је да што више концесионара уведемо у нашу офф-схоре територију, али тај процес мора ићи циклично”, рекла је Секулић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.
Према њеним ријечима, након завршеног једног тендерског процеса 2014. године, планирају и други који би требало да се реализује у наредној години.
“Процес истраживања нафте и гаса у црногорском подморју тече у складу са радним програмом који је саставни дио уговора о истраживању и производњи угљоводоника. Компаније Ени и Новатек приводе крају елаборат о процјени утицаја на животну средину за сеизмичка истраживања за који су у протеклом периоду спроведене јавне расправе”, подсјетила је Секулић.
Када тај процес буде завршен и након што Агенција за заштиту животне средине изда неопходну дозволу, почеће 3Д сеизмичка истраживања.
“Потом ће услиједити фаза обраде прикупљених података и интерпретација резултата, а након тога, у другој половини наредне године, ће се приступити првом истражном бушењу”, навела је Секулић.
Грчка компанија Енергеан, како је додала, такође изводи радове предвиђеном динамиком и у складу са уговорима, а у овом тренутку је у фази израде процјене утицаја на животну средину за 3Д сеизмичка истраживања.
Секулић је, одговарајући на питање које опције разматра Министарство економије којима би се убрзао излазак италијанске А2А из власничке структуре Електропривреде (ЕПЦГ), казала да Министарство разговара са неколико финансијских институција у циљу проналажења за државу повољнијег модела откупа акција од оног који је дефинисан Пут опцијом.
“Под повољнијим моделом мислим на бржи откуп акција и њихово преузимање тако да их у најкраћем могућем року вратимо у државно власништво, притом, наравно, водећи рачуна да не оптеретимо државни буџет”, рекла је Секулић.
То у пракси, како је прецизирала, значи да евентуалним ангажовањем неке финансијске институције она, у име државе, откупљује акције А2А и предаје држави у власништво, а држава отплаћује по истим условима као што је случај у важећем уговору.
“Упоредо разговарамо и са компанијама које показују озбиљно интересовање за улазак у ЕПЦГ. То не значи да смо се опредијелили да примијенимо исти облик стратешког партнерства као са А2А, али свакако потврђује велику вриједност ЕПЦГ у очима реномираних инвеститора”, казала је Секулић.
Интереси државе и ЕПЦГ, доминантно везани за интензиван развој енергетског сектора, ће бити опредјелјујући за коначну одлуку.
Секулић је, одговарајући на питање какав предлог очекују од ЕПЦГ, након што је уговор о изградњи другог блока Термоелетране (ТЕ) Пљевља раскинут са чешком компанијом Шкода Праха због неприхватљивости понуђеног алтернативног рјешења од те компаније, рекла да је крај овог мјесеца рок до којег ће од ЕПЦГ добити предлог алтернативног рјешења за нови производни објекат у Пљевљима.
“ЕПЦГ је дат рок од мјесец, зато што сматрамо да је изузетно важно што прије донијети одлуку по овом питању и кренути у потребне активности. Детаље чекамо од ЕПЦГ, али оно што сада засигурно могу рећи јесте да ново рјешење мора укључити рад постојећег блока пуним капацитетима, након што у наредне три године буде реализована његова еколошка реконструкција”, сматра Секулић.
ЕПЦГ је већ расписала нови тендер за отворени поступак јавне набавке за израду идејног пројекта еколошке реконструкције постојећег блока. Понуде ће бити отворене 1. фебруара. Еколошка реконструкција, вриједна 40 милиона ЕУР, подразумијева позиционирање термоелектране као примарног извора топлоте у Пљевљима, док ће средства потребна за даљу топлификацију, односно изградњу примарне и секундарне мреже, бити обезбијеђена у сарадњи Владе, ЕПЦГ и локалне самоуправе у Пљевљима.
Секулић је, на питање које активности Министарство предузима у циљу изградње хидроелектрана и вјетроелектрана и коришћења тог потенцијала, одговорила да је прошлу годину обиљежило пуштање у рад прве вјетроелектране у Црној Гори на Крнову, док су радови на ВЕ Можура у току.
“Изградња ове двије вјетроелектране значи почетак искоришћавања значајног вјетропотенцијала који Црна Гора има, али и важан допринос диверсификацији извора. У сушним годинама, каква је она за нама, то посебно долази до изражаја”, навела је Секулић.
Она је казала да, поред двије велике ХЕ, Пиве и Перућице, теже даљој валоризацији хидроенергетског потенцијала, као и да траже и разговарају са заинтересованим компанијама за изградњу хидроелектрана на Морачи и Комарници.
“Дакле, јесте ријеч о великим пројектима из области енергетике, али који се базирају на обновљивим изворима енергије, односно њихов рад и производња електричне енергије зависи искључиво од временских прилика”, додала је Секулић.
Ипак она сматра да Црна Гора, као држава богата и обновљивим, и необновљивим ресурсима, себи не смије дозволити нестабилност и несигурност у снабдијевању електричном енергијом.
“Зато ћемо, поред оптималног искоришћења потенцијала вјетра, сунца и воде, кренути у еколошку реконструкцију првог блока ТЕ Пљевља и у реализацију новог производног објекта, чиме ћемо додатно ојачати наш електроенергетски систем”, казала је Секулић.
Она је, одговарајући на питање који су највећи бенефити у реализацији пројекта постављања подморског кабла између Црне Горе и Италије, рекла да кабл представља спону Црне Горе, односно читавог Западног Балкана, са Италијом и остатком Западне Европе и значи да сав вишак енергије произведене у земљи или окружењу може бити испоручен тамо гдје постоји дефицит за њом.
“Дакле, улагањима у енергетски систем у Црној Гори, ми стварамо могућност за већу производњу електричне енергије, односно стварање суфицита, а реализацијом подморског кабла ћемо имати све услове да те вишкове извозимо”, објаснила је Секулић.
Кабл, како је рекла, позиционира Црну Гору као регионално енергетско чвориште, али и доприноси повећању сигурности снабдијевања електричном енергијом, побољшању поузданости и квалитета напајања електричном енергијом, нарочито у приморском региону.
Секулић је, на питање каква је у економском смислу била прошла година, казала да је она била заиста динамична.
“Довољно је рећи да је реалан раст наше економије, према подацима Монстата, у трећем кварталу прошле године износио 4,7 одсто, док је у другом тај проценат био рекордних 5,1 одсто. Такав раст заснован је на снажној инвестиционој активности, као и расту личне потрошње и извоза, који су били резултат веома успјешне туристичке сезоне”, подсјетила је Секулић.
Она сматра да оно што је веома значајно је да су и у времену захтјевне фискалне консолидације, која је подразумијевала повећање одређених пореза, успјели да одрже порески систем конкурентним и учине да се предузете мјере ни на који начин не одразе лоше на пословање привредника.
“Темељ сваког економског раста су развојни пројекти за које су нам неопходни стратешки инвеститори. У циљу њиховог привлачења наставићемо да радимо на унапријеђењу конкурентности наше економије, што подразумијева континуирано унапријеђење пословног амбијента”, саопштила је Секулић.
Према њеним ријечима, мора се радити на развоју квалитетне инфраструктуре и дугорочне валоризације природних ресурса кроз реализацију развојних пројеката из области енергетике, туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије.
“Свакако, наш фокус неће бити само на стратешким пројектима и привлачењу страних инвеститора, већ ћемо интензивно наставити да јачамо конкурентност и улагањима у домаћу привреду”, закључила је Секулић.
(крај) сам/ним
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?