Интервју министра финансија, Дарка Радуновића, за дневни лист "Дневне новине" - "Мјере штедње нијесу хир већ нужност"

Мјере фискалне консолидације су неизбјежан елемент наше укупне економско-развојне стратегије и не представљају парцијални хир Министарства финансија или Владе, оцијенио је у интервјуу за Дневне новине министар финансија Дарко Радуновић.

Он је казао да ће спровођење фискалне консолидације бити кључни изазов у овој години, као и да ће евентуални линеарни или чак већи пораст цијена због раста опште стопе ПДВ-а бити тржишна малверзација, а не стварна потреба.

Радуновић: Кључни изазов за мене, али и за Министарство и Владу у цјелини је, свакако, питање даљег успјешног спровођења мјера фискалне консолидације. Остварење тог циља је предуслов реализације свих других планова Владе, садржаних у Економској политици за 2018. и у Програму економских реформи за 2018-2020. Предуслове за остварење овог циља имамо. Усвојили смо реалан и добро структуриран буџет који, осим основних функција државе, предвиђа раст буџетских прихода који је заснован на већој пореској дисциплини, али и на привредном расту. Истовремено, предвидјели смо смањење текуће потрошње, уз стабилно финансирање свих основних функција државе и очување развојне компоненте буџета.

Радуновић:Без обзира на сложеност проблематике која нас прати, чини се да нам укупни економски амбијент у Црној Гори даје право на оптимизам. Утисак је да је данашња црногорска економија, у знатно већој мјери него у прошлости, ослоњена на наше реалне ресурсе чија је експлоатација и валоризација сагласна концепту одрживог развоја. Ту првенствено мислим на препознавање туризма, енергетике и пољопривреде као кључних развојних сектора, затим на побољшање инфраструктуре као опште развојне претпоставке и, најзад, на опредјељење да малом и средњем бизнису, као флексибилном структурном моделу, пружимо наглашенију подршку. Посебно је важно то што смо рационално сагледали стање и перспективу наших јавних финансија и утврдили систем по коме ћемо све кључне параметре довести до задовољавајућег, па и обећавајућег нивоа. Наравно, то неће бити једноставно, нити ће се дешавати само од себе. У том смислу, рекао бих да су два фактора кључна. Први је одлучност и упорност државе да се планиране мјере спроведу, а други друштвено разумијевање нужности таквих фискалних и других економских опредјелјенја. Дакле, мислим да економски амбијент Црне Горе допушта наше планиране развојне амбиције.

С друге стране, иако имамо глобалну политичку стабилност, процес демократског сазријевања нашег друштва још није достигао задовољавајући ниво. Ту првенствено мислим на недовољно раздвајање интереса државе, њене привреде и грађана, од парцијалних интереса политичких субјеката. Наиме, још је већи број политичких партија окренут краткорочном, најчешће популистичком прикупљању политичких поена, без обзира на ефекте које такав приступ производи држави. Одатле потиче и спремност да се, без резерве и без претходног аргументовања, напада било која идеја или активност, само зато што долази од политичког супарника. Због тога се политички амбијент у Црној Гори не може сматрати погодним за остваривање амбициозних економских циљева. Но, и то се лагано мијења јер се и однос бирача према политичким субјектима на изборима све више заснива на оцјени њиховог дјеловања у контексту интереса Црне Горе и њених грађана, а не у односу на полазни идеолошки контекст или партијски интерес.

Радуновић: Стварање услова за повећање запослености, односно за отварање нових радних мјеста, јесте један од капиталних задатака Владе. Министарство финансија, свакако, није непосредно надлежан орган за ову проблематику, али може и мора допринијети укупности дјеловања ради достизања циља. Примјера ради, фискална надлежност Министарства финансија се мора спроводити тако да се доприноси квалитету пословног амбијента. У таквом окружењу је, онда, реално очекивати привредни раст који природно "вуче" повећану запосленост. Слично, моделирање разних формата финансијске подршке развоју предузетништва представља наш задатак и допринос повећаном упошљавању.

Радуновић: Нормално је да увођење фискалних мјера које су, по природи, рестриктивне, усмјерене ка штедњи и повећању обавеза, изазива негативне коментаре у дијелу јавности. Такве мјере не доносе популарност, ма како њихово увођење било нужно и рационално аргументовано. Јасно је и да се критике усмјеравају првенствено ка Министарству финансија, јер је фискална политика у надлежности те институције. Ипак, треба стално подсјећати да су те фискалне мјере неизбјежан елемент наше укупне економско-развојне стратегије, дакле, не представљају парцијални хир Министарства или Владе.

Не смијемо заборавити да смо мјере фискалне консолидације дефинисали и усвојили свјесни критичних посљедица које би услиједиле ако оне изостану или ако не донесу жељене ефекте. Но, чак и у таквим околностима, успјели смо да избјегнемо механизме којима су прибјегавале друге земље у региону, попут радикалног смањења пензија и зарада. Ми смо одабрали приступ који ће најмање утицати на грађане и који ће равномјерно и солидарно расподијелити терет консолидације. Жељели смо и да санирање финансијске слике не продукује заустављање развојних амбиција, кроз већ активиране, па и кроз нове пројекте. Другим ријечима, лако је показати да рестриктивност у односу на буџетску потрошњу, не значи успоравање развојне перспективе. Штавише!

Поменути постулати су примијењени и када је ријеч о повећању ПДВ-а. Не изненађује повика дијела јавности по овом питању, али је далеко од истине да ће раст ПДВ-а бити рационалан повод за радикалан раст цијена. Нижа стопа ПДВ-а остала је на нивоу од седам одсто и једна је од најнижих у Европи. Она се примјењује на животне намирнице које чине главнину потрошачке корпе, па је наша процјена да би промјена више стопе ПДВ-а са 19 на 21 одсто могла узроковати просјечни раст цијена од само 0,9 одсто. Процјена Свјетске банке је 0,5 одсто, скоро двоструко рестриктивнија у односу на нашу. Дакле, гдје год се номинални пораст више стопе ПДВ-а од два процентна поена буде користио као алиби за линеарни или чак већи пораст цијена, у питању ће бити тржишна малверзација. То би требало да неутралише само тржиште, односно конкуренција. У спречавању такве тривијализације, поред тржишта, улогу треба да имају и инспекцијски органи.

Слично је и са акцизама. Пажљиво смо дефинисали листу производа за које се акцизе увећавају. У принципу, ради се о робама које ипак не спадају у елементарне потребе грађана, па ни њихово поскупљење не би требало да утиче на базни стандард.

Радуновић: Планирали смо да у овој години остваримо буџетске приходе од 1.708,3 милиона еура, што је за 8,1 одсто, односно за 128,2 милиона више него у 2017. Од укупног прихода, 1.597,9 милиона еура треба да потиче од пореза и доприноса. Апсолутни раст тог износа у односу на 2017. је 118,3 милиона. Дакле, ефикаснија наплата пореза и шира пореска база треба да представља извор готово цијелог увећања буџета. Сам ПДВ треба да, у текућој години, донесе буџету 617,3 милиона еура, што је 66,9 милиона више него у 2017. Овај раст не проистиче искључиво из повећања стопе ПДВ-а за два процентна поена, него и из очекиваног раста економске активности. План пореских прихода за 2018. подразумијева и редовност у измиривању обавеза по основу репрограмираних пореских дугова из претходног периода.

Од акциза очекујемо 246,4 милиона еура, односно 20,7 милиона више него у 2017. Треба рећи да је наша акцизна политика хармонизована са законодавством ЕУ за специфичне робе. У свим сегментима наплате пореза, подразумијевали смо и повећања по основу ефеката борбе против сиве економије, коју ћемо интензивирати ове и наредних година.

Радуновић: Ако посматрамо актуелне околности и текуће макроекономске пројекције, онда ће истрајавање у спровођењу планиране фискалне консолидације сигурно обезбиједити да јавни дуг остане у пројектованим оквирима. То значи да ће овај параметар достићи максимум од 66,51 одсто у 2019. да би већ 2020. био 63,81 одсто, односно прешао у трајно опадајући тренд.

Једно од кључних начела контроле јавног дуга је циљна и контролисана политика задуживања. У том смислу, Црна Гора ће се задуживати само по два основа - ради репрограма или отплате постојећих задужења и ради финансирања капиталних развојних пројеката. Тако смо за ову годину планирали задужење од 296 милиона, од чега је 106 намијењено за отплату доспјелих ануитета, што не утиче на ниво јавног дуга. Остатак средстава намијенијен је за изградњу ауто-пута.

Ипак, треба бити свјесан да су отворене и мале економије, каква је и црногорска, изузетно осјетљиве на екстерне, односно глобалне утицаје. Дакле, евентуална неповољна кретања у нашем ужем и ширем економском окружењу, могу имати негативан утицај на наше резултате, па и на ниво јавног дуга. Ми, наравно, радимо и на мјерама повећања отпорности црногорског економског система у односу на спољне утицаје. Но, то је сложен и дугорочан процес са реално малим ефектима, с обзиром на обим наше економије.

Радуновић: Више пута сам истицао значај квалитетне и интензивне сарадње коју смо успоставили са међународним финансијским институцијама, првенствено са ММФ-ом и Свјетском банком. Не ради се о мандаторним односима, с обзиром да немамо класичне финансијске аранжмане, него о заиста корисној координацији и комуникацији која нам пуно значи, а и подиже повјерење наших партнера у планове и дјеловање Владе. У таквом амбијенту смо и креирали план финансијске консолидације и добили потврду његове досљедности, реалности и кредибилитета. Веома смо захвални овим институцијама на пружању помоћи у дефинисању монетарних и валутних политика, пореске политике, мјера стабилизације финансијског сектора и у управљању дугом.

Студија о МА се још чека

Радуновић: Очекујемо да нам финална верзија студије буде послата у најскоријем року, након чега ће ресорно министарство и Влада анализирати материјал и предложити најбоље рјешење. Сигуран сам да смо сви сагласни да нам је национални авиопревозник потребан, првенствено због туристичке доступности Црне Горе. Лично, вјерујем да МА може бити одрживи правни субјект који ће редовно сервисирати своје обавезе, па чак и остваривати добит. То су показале и прелиминарне анализе. У суштини, проблем је проналажење модела санирања дугова из ранијег периода, али и система пословања који ће онемогућити појаву нових дубиоза.

ПОЛИТИЧКИ АМБИЈЕНТ

Још увијек је већи број политичких партија окренут краткорочном, најчешће популистичком, прикупљању политичких поена, без обзира на ефекте које такав приступ производи држави. Одатле потиче и спремност да се, без резерве и без претходног аргументовања, напада било која идеја или активност, само зато што долази од политичког супарника. Због тога се политички амбијент у Црној Гори не може сматрати погодним за остваривање амбициозних економских циљева.

0.5 ОДСТО БИЦЕ ПРОСЈЕЧНИ РАСТ ЦИЈЕНА ЗБОГ ВЕЋЕГ ПДВ-А, ПРЕМА ПРОЦЈЕНИ СБ

Радуновић сматра да рестриктивност буџетске потрошње не значи успоравање развојне перспективе државе

Овдје можете погледати интервју у оригиналу интервју стр. 6.пдф и интервју стр. 7.пдф.