- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Министарка Секулић гошћа у емисији "Аргумент" на Т...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Министарка Секулић гошћа у емисији "Аргумент" на ТВ Пинк М
Објављено: 25.01.2018. • 13:37 Аутор: Министарство економије
Акције ЕПЦГ које у свом власништву има А2А, у овом тренутку може да прода само та италијанска компанија, казала је министарка економије Драгица Секулић у емисији "Аргумент са Иваном Шебек". Владу је изненадило то што је А2А активирала “пут опцију” одмах у јулу прошле године, по објављивању одлуке о изласку компаније из Италије из власништва. Пут опција међутим, адекватна је за заштиту интереса Државе, потцртала је Секулић. Влада ради на томе да одједном преузме све акције у ЕПЦГ.
И оно што тренутно радимо је сагледавање и разговори са финансијским институцијама које би нам дале могућност да не уђемо у повећање јавног дуга, а да стекнемо власништво над акцијама, а отплаћујемо их на рате – поручила је министарка.Година за нама била је управо прва година мандата Секулић као министарке економије. Каже да је генерално задовољна досадашњим радом и успјесима.
Ја ћу, за почетак емисије, бити нескромна и покушати да укратко подијелим успјех цијеле Владе и свих чланова Владе којој ја припадам. Вјерујем да показатељи говоре о стопи економског раста у претходној години, која је, према последњим процјенама, износила четири одсто, а та стопа је у региону 2,6 одсто. Видите колика је стопа економског раста Црне Горе у односу на регион. Врло често баратамо процентима и бројевима, а ријетко кад појаснимо шта то заиста значи. То значи да је платежна моћ, потрошња грађана, износ инвестиција, однос извоза и увоза порастао и рачунајући све то дошли смо до цифре од четири одсто. Чини ми се да су ти показатељи изузетно важни, јер о њима не можемо дискутовати, они су такви какви јесу. Осим тога, чини ми се да је важно поменути, да смо прошле године на листи коју формира Свјетска банка, односи се на лакоћу пословања, скочили за девет мјеста – са 51. на 42. мјесто – казала је гошћа емисије „Аргумент са Иваном Шебек“.
Како наводи, у овом случају нам је помогло што смо значајно унаприједили могућност добијања прикључка на електро-енергетску мрежу и код тог индикатора смо имали напредак у односу на претходни извјештај, за 40 мјеста, који је директно довео до тога да порастемо за девет мјеста.
-о показује да Црна Гора константно напредује у стварању инвестиционих и бизнис услова, за пословање у Црној Гори. Оно што такође морам поменути као наш заједнички успјех је и стопа раста извоза. Морам рећи да је стопа раста изоза у претходној години, у односу на 2016. била око 14 одсто, те да смо у том истом периоду имали много нижу стопу раста увоза, то је девет одсто, а то говори да смо имали повећање покривености увоза извозом, тј. да све више роба, а нарочито услуга, извозимо у односу на оно што увозимо. Тако да, чини ми се, да сви ми који смо сједјели у Влади прошле године, морамо бити задовољни овим резултатима, а опет, са друге стране, вјерујем да ће такви резултати у континуитету допринијети да свако од грађана у Црној Гори осјећа бенефите онога што ми радимо ових годину дана. Када је ријеч о изазовима, ништа што ми је изазов нисам успјела ријешити за ових годину дана. То су били мало и превелики изазови да би за тако кратак рок од годину дана могла одговорно одговорити. То су сва дешавања у енергетском сектору. Ту смо имали ситуацију, ја сам постала министар економије 28. новембра, а већ 31. децембра истекао је постојећи уговор са А2А. Имали смо потписан уговор и неизвјесност реализације ИИ блока ТЕ. Сигурна сам да ћемо у овој години наћи добра рјешења као одговор на оба изазова која сам поменула – истакла је министарка.
Влада је одлучила да се одустане од аранжмана са Шкодом Праха, па је ЕПЦГ изашла из тог посла. Влада је то објавила непосредно пред Нову годину, што је кључни узрок, питали смо министарку. Било је много шпекулација на ову тему, обавеза Шкоде Праха била је да обезбиједи финансијера пројекта вриједног 324 милиона, Чешка банка је одустала од давања кредита, онда као да није било времена за чекање. Министарка Секулић каже да ово одустајање Шкоде Праха није пореметило владине планове у вези са реконструкцијом И Блока ТЕ, али и топлификацијом Пљеваља, као и рјешавањем еколошког, не малог проблема, те сјеверне општине.
Редосљед потеза је био - пред Нову годину Влада је дала обавезујуће инструкције ЕПЦГ да прекине сарадњу са Шкодом праха на начин да у што краћем року отпочне са реконструкцијом првог блока Термоелектране, реализацијом топлификације Пљеваља и сагледавање алтернативног рјешења за изградњу 2. блока Термоелектране. Вјерујем да је то била одговорна одлука. Зашто? Зато што смо од септембра 2016.године имали уговор о пројектовању и изградњи и набавци за иградњу другог блока и тај уговор је потписала ЕПЦГ са Шкодом праха, а у складу са међудржавним уговором између ЦГ и Чешке. Као један од основних елемената тог уговора је био да Шкода Праха обезбиједи финансијера који би требало да исфинансира тај пројекат. У првобитној понуди Шкоде Праха као извјестан финансијер пројекта помињана је чешка експортна банка. Крајем 2016. године добили смо информацију од Шкоде да је банка одустала од финансирања пројекта. Цијелу 2017. смо користили на начин да кад већ имамо постојећи уговор са Шкодом праха, Шкода је покушавала да нађе алтернативу ономе сто су првобитно понуди. То је подразумијевало увођење нових партнера и увођење финансијера у сам пројект. То је ишло како је ишло, ту не можемо судити је ли ишло брзо како смо очекивали и у току свих тих дешавања смо били свјесни да од 1.јануара 2018. године почиње да откуцава сат који се тиче дозвољеног броја радних сати првог блока у облику у коме је она сад без било каквог улагања и било какве реконструкције. У ситуацији гдје ми немамо јасну извјесност кад ће да крене изградња другог блока, немамо јасно дефинисаног финансијера, немамо јасан договор о роковима, о цијени, о начину реализације пројекта, а имамо јасно да од 1. јануара имамо 20.000 радних сати. У овом тренутку имамо дозвољено да И блок може да ради 20.000 радних сати до 2023. Одлука коју смо ми донијели у том тренутку била је најодговорнија одлука са аспекта сигурности снабдијевања Црне Горе и потрошача у ЦГ. Узимајући у обзир све те улазне параметре и даље неизвјесност и даље немогућност постизања компромиса са Шкодом Праха око одређених елемената понуде закључили смо да је крајње вријеме да ставимо тачку на један такав аранжман и да урадимо оно што зависи од нас, за шта Електропривреда има средстава на својим рачунима и да сагледавајући сад тај нови концепт продужавамо животни вијек И блока и да сагледамо шта је то могуће радити са другим блоком – поручила је Секулић.
Топлификација Пљеваља ће, увјерава Секулић, ићи брже.
Топлификација ће бити брже реализована кроз реконструкцију првог блока него што би то било кроз изградњу другог блока. Ни један грађанин Пљеваља неће осјетити последицу наше одлуке да сад не улазимо у изградњу како је био првобитно планирано, на начин да кроз еколошку реконструкцију обезбјеђујемо топлификацију града Пљеваља. ЕПЦГ је већ у претходном периоду расписала јавни позив за израду идејног пројекта за топлификацију и еколошку реконструкцију која подразумијева израду идејног пројекта за топлификацију града Пљеваља. Тако да ми већ следеће године улазимо у конкретну реализацију реконструкције првог блока термоелектране – поручила је министарка у емисији „Аргумент са Иваном Шебек“.
Открила је и када се очекује нацрт плана за почетак градње, као и колико је извјесно да ИИ Блок гради ЕПЦГ из сопствених извора.
Кроз оне закључке које смо ми поменули, за које смо ми дали инстукције управљачком комитету, а осим тога што смо им рекли да окончају сарадњу са Шкодом Праха, ми смо нарочито рекли да истог тренутка уђу у пројекат реконструкције, а да до краја јануара доставе алтернативно рјешење за изградњу другог блока термоелектране. Било је предвиђено да се гради блок од 250 мегаватсати, а да постојећи ради само ових 20.000 и након истека тих сати да се донесе одлука да ли ће се први блок реконструисати, кад, како и све остало. Ово је сад само замјена редоследа корака. Дакле, ми прво идемо у реконструкцију првог блока, у топлификацију, сагледавамо могућности налазишта угља, сагледавам могућност рада још постојећег блока и у цијелом том контексту сагледавамо могућност за изградњу другог блока. Ми ни у једном тренутку нисмо одустали од изградње другог блока термоелектране. Ми смо само пресложили начин изградње И одржавања цјелокупног рударско термо-енергетског комплекса у Пљевљима . То је једина исправна одлука, јер вјерујте - најгора могућа одлука је била и даље чекати. Да смо се задржали на оваквом концепту ми би можда тек за годину дана добили коначну одлуку о финансирању пројекта. Не можете ви налазити компромис за финансирање одређеног пројекта ако то финансирање на одређени начин пријети да угрзи пословање Електропривреде. Све су то разлози који у том тренутку није било лако донијети једну такву одлуку и самој Влади презентовати. Најбоља одлука у мјери максимално могућег – навела је Секулић.
ЕПЦГ би ревитализација Првог Блока коштала 40 милиона, а топлификација Владу и општину Пљевља 20, каже Секулић за ПинкМ.
Процјене су да ће сама еколошка реконстуркција коштати око 40.000.000, а топлификација око 20.000 000. Влада је спремна да кроз разне начине финансирања подржи ЕПЦГ и општину Пљевља. ЕПЦГ је обавезна да ради еколошку реконструкцију и њихова обавеза је да обезбиједе извор топлоте, а наша обавеза је да обезбиједимо да топлота стигне до сваког дома у Пљевљима. Упознати сте да је проблем загађења Пљеваља проблем ложишта и због тога је топлификација важна са апекта рјешавања топлификације у Пљевљима. Еколошка реконструкција је важна ради смањења загађујућих емисија сумпора и азота из саме термоелектране. Постоји заблуда да ако сте министар да проводите своје вријеме у Подгорици и да немате осјећај како је живјети ван Главног града. Ја сам неколико пута за годину дана боравила горе и потпуно сам свјесна које проблеме имају. И баш зато сам у претходном периоду сагледавала шта је то што на најбржи начин може ријешити њихов проблем и вјерујем да смо нашли добро рјешење – казала је наша гошћа.
Пријети ли Црној Гори нека врста енергетске кризе, сада када је извјесно како ће се градити ИИ Блок, када се мјере сати И Блока, питали смо Драгицу Секулић.
Ми смо прошле године имали изузетно јаку сушу, нама су хидроелоектране произвеле значајно испод планиране вриједности производње енергије. Мањак производње из Перућице и Пиве је био те вриједности као да 3/4 године није радила термоелектрана. И то ни на који начин није угрозило сигурност снабдијевања било којег потрошача електричне енергије у Црној Гори. То јесте угрозило пословање ЕПЦГ зато што она није имала производњу из сопствених извора, него је морала да обезбиједи сваком поторшачу енергију из увоза. Али то показује спремност система да одговори било којој ситуацији. Кад смо планирали мјере које се односе и на топлификацију и на реконструкцију све то смо имали у виду. И на томе ко буде реализовао идејни пројекат је да у року од три године заврши све. Ја морам да ставим могући ризик кашњења такве врсте пројекта. Али смо свјесни да кад неко уложи 40.000.000 тиме даје јасан сигнал и ЕК и ЕУ да је озбиљан у намјери да то заврши. И потпуно је другачије када уђете у реконструкцију, а тада можемо очекивати пролонгирање одређених рокова. Али то је значајно другачије на то да ви уопште не уђете у рјешавање тог проблема – тврди министарка економије.
Занимало нас је које су алтернативне фирме за градњу другог блока, ако то не буде ЕПЦГ.
ЕПЦГ ради на алтернативним рјешењима у смислу технике и технологије, а не у смислу компанија. Када ми будемо имали на располагању одређење количине угља, да ли и биомасе које би се могле користити, која је то могућа снага 2 блока... Када будемо начисто шта је нама дато као техничко рјешење, лако ћемо наћи компаније које ће нам бити партнери или извршиоци одређених пројеката – поручила је Секулић.
Примјетно је да Секулић готово и не одговара на озбиљне прозивке Василија Миличковића из групе мањинских акционара ЕПЦГ, нити Дејану Мијовићу, који свако мало имају неке оптужбе на рачун Владе и министарства економије.
Свака добронамјерна критика је добродошла. Посебно је важно кад таква врста критика имају упориште у законима и када долазе од струке. Бојим се да Василије Миличковић из групе мањиских акционара ЕПЦГ, као и Дејан Мијовић немају добронамјерност у садржини, као ни упориште у законским рјешењима. Величковић јесте мањински акционар, као и Дејан Милић. Њих двојица имају заједно 150 акција у ЕПЦГ и спадају у 2.300 мањинских акцинара. Тако да ми позивамо сваког мањинског акционара, па и Вас, да у складу са законом и статутом узмете учешће у свим тијелима. Не бјежим ни ја, ни колеге да са сваким мањиским акционаром разговарамо на све теме. Често је случај да ми не говоримо о ЕПЦГ него користимо то за јефтин или бесплатан публицитет у медијима. И то је разлог. Вриједност њихових акција укупно је око 500 еура. Врло се стиче утисак да је то наступ већине мањинских акционара, да их неко представља у ЕПЦГ. Ми немамо удружење мањинских акционара. Василије је мањински акционар и ми немамо удружење мањинских акционара и нико нема мандат да у њихово име наступа. Ми имамо 2.300 мањинских акционара и ни један од њих не ради публицитет у медијима на начин на који то раде ова два мањинска акционара. Важно је да је ту најмање бриге о ЕПЦГ. Улагајући 150 еура у акције је јефтин начин публицитета. Министарство економије стоји на располагању за све теме мањинских акционара, али ако кренемо да се дописујемо кроз медије са сваким, онда ми не би имали времена ни са чим друго да се бавимо – каже гошћа ПинкМ-а.
Миличковић је, између осталог, штетним прогласио и уговор о Руднику угља. Оштро је критиковао Владу и Министарство економије, односно Секулић да је пренијела одговорност на скупштину акционара ЕПЦГ.
По први пут имамо предлог дугорочног уговора о снабдијевању ЕПЦГ из Рудника угља. Имали смо ситуацију, имате два привредна друштва, преко 97 посто угља из рудника служи за производњу енергије из Термоелектране. Преко 99 посто потреба за угљем ЕПЦГ купује од Рудника угља, а они имају уговоре на по мјесец или три. И замислите ситуацију - имате друштво које зависи од другог, а немате никакав уговор, који то потврђује. И нема те финансијске институције која би ушла у ризик финансирања кредитирања таквог друштва. Сматрам да непостојање дугорочног уговора о снабдијавању је ризик по сигурно снабдијевање. Вриједност дугорочног уговора између Рудника угља и ЕПЦГ превазилази ту границу за коју је могао да одговара за њега и да доноси одлуку одбор директора, него то сад мора да ради скупштина акционара. Напомињем да у том уговору је цијена угља најнижа од кад је престала регулација цијене угља у Црној Гори. Оптужба је да преносимо одговорност на скупштину акционара нетачна, а са друге стране цијена угља то јасно демантује. Ми смо имали ситуацију да је због непостојања тог уговора Термоелектрана могла да не ради и неколико мјесеци и за то вријеме уопште не узима угаљ из Рудника угља. Рудник запошљава људе и дужан је да им плаћа плате и порезе и нико не испашта осим Рудник, јер Термоелектрана не ради. Кроз овај уговор јасно дефинишемо међусобно дужнилачко повјерилачке односе. Ја сам четири године била консултант за енергетику и водила сам њихове пројекте. Заиста је част радити за једну такву међународну институцију. Јако сам пуно времена провела у Термолектрани и то је искуство јако пуно допринијело да могу доносити овакве врсте одлука. Термоелектрана је објекат који је у добром стању. Осим онога што ће ријешити кроз реконструкцију. Замијењена је турбина, котао, систем управљања. Она је у техничко-технолошком веома добром стању. Фали да је средимо што се тиче екологије и додамо дио који се тиче топлификације. И она може радити следећих 20 година као сингерица. До 2023. је рок без мјера реконструкције – поручила је Секулић.
Кад смо код Рудника угља, наводно је Скупштина акционара предложила јуче-прекјуче Одбору директора да не прихвати понуду за куповину акција Рудника по цијени нижој од 6,5 еура, по цијени по колико тражи акције А2А, што је 13 милиона за акције А2А. Ово није обавезујуће за Одбор директора, а коначну одлуку доноси ЕПЦГ, каже Секулић.
Ви знате да ту постоји интересовање акционара Рудника угља да продају своје акције и да су те акције понудили ЕПЦГ. Обавеза одбора директора Рудника је да оног трена ако ЕПЦГ да понуду за откуп акција, дужни су да припреме стручно мишљење да ли они сматрају да је то добро за акционаре Рудника угља. Добро је да они имају стручно мишљење одбора директора – навела је наша гошћа.А2А
Кад смо поменули А2А - то такође заокупља пажњу црногорске стручне, али и лаичке јавности. Активирана је пут опција изласка из ЕПЦГ и то одмах. Владу је то изненадило, каже министарка економије. Пут опција предвиђа да држава плати све у седам рата од по 35.7 милиона еура, прва рата доспијева у мају.
Нама је пут опција била позната кроз акционарски уговор. А2А је некад купио акције ЕПЦГ за 460.000.000 еура и 2009. су управљали ЕПЦГ. Кроз један уговор између Црне Горе и А2А је да у случају предвиђене жеље за изласком А2А из ЕПЦГ, држава ће купити њихове акције по унапријед фиксираној цијени на седам година по 35,7 милиона. Имали смо акционарски уговор који је важио до 31. децембра 2016. Тек смо дошли као Влада и били смо пред тиме шта да радимо. Тада смо оцијенили да је најбоље да продужимо тај уговор за још пола године. Нисмо успјели да нађемо заједнички језик који се односио на инвестиције у сектор енергетике. Прије 1. јула Влада је информисала А2А да нисмо заинтересовани да управљају ЕПЦГ, а то је код њих изазвало жељу да не продужавају даље уговор да буду мањински акционар без права управљања и тада су имали могућност да од 1. јула до септембра активирају пут опцију. Нас није изненадило активирање пут опције, али нас је донекле изненадило зашто први дан. За та три мјесеца они су имали могућност да своје акције понуде неком трећем лицу. Нас је уговор ту штитио што нам даје право прече куповине и они су могли за та три мјесеца да понуде име компаније којој би продали акције уколико смо ми сагласни са тим. Оног трена кад су активирали пут опцију и даље имају право да своје акције продају неком другом, али су дужни да нам плате 35.000.000 еура пенала. А зашто је активирање пут опције је предуговор о продаји акција ексклузивно ЦГ за 250.000.000 на седам година – истакла је министарка.
Интересовало нас је које су то компаније које су заинтересоване за откуп акција А2А и које су шансе да то ипак уради држава и како, каква је динамика одлучивања, јер ово рекло би се, не би смјело да потраје с обзиром на важност цјелокупног пројекта.
Што се тиче компанија ми нисмо разговарали са компанијама и имали смо одређена иницијална интересовања и с обзиром да су акције А2А, једино ко може у овом тренутку да прода акције је А2А. Оно на чему држава ради је самим активирањем пута опције ми имамо предуговор о куповини акција А2А и пут опција подразумијева постепено власништво над акцијама. По пут опцији ми не стичемо власништво над свим акцијама па их плаћамо на рате него како коју рату платимо тако постајемо власници. И мени се чини да нам у овом тренутку то није од највећег интереса. И оно сто тренутно радимо је сагледавање и разговори са тим институцијама које би нам дале могућност да не уђемо у повећање јавног дуга а да стекнемо власништво на акцијама, а отплаћујемо их на рате, тако да су то ограничења у којима се сад крећемо. Кад није продужен акцинарски уговор и кад А2А није имао више права да управља свјесни смо постали да је зарад бољег пословања важно да што прије постанемо власник свих акција. Нисам помињала ја него медији. Ми сад разговарамо са тим институцијама и ако треба да изаберем да будемо што транспарентнији изабраћу да штитим интересе државе у тим разговорима. Свака спекулација на ову тему погоршава нашу преговарачку позицију. Када будемо имали конкретан предлог како намјеравамо то ријешити то смо у обавези да подијелимо са Владом па упутимо Парламенту а од Парламента нема транспарентније институције. Планирамо да све завршимо до маја како би испунили динамику која је предвиђена – навела је Секулић.
Црна Гора је мала држава, али са солидним енергетским потенцијалима и пројектима. Један такав је “подморски кабал”. Готово цијели посао је завршен у реализацији енергетске интерконекције са Италијом, каже Секулић. Каже и да “кабал” подстиче сличне енергетске инвестиције у региону.
Ми смо сви вјеровали да је то једнако инсталирању свемирске станице, а сада већ говоримо какви су рокови. Кабал је положен и тај дио посла ради италијанска Терна, у крајњој смо фази изградње трафостанице у Ластви. Остало нам је само седам стубних мјеста да завршимо изградњу далековода Ластва-Чево и на добром смо путу да реализујемо далековод од Чева према Пљевљима. Наша је намјера да до краја јуна ове године пустимо у погон трафостаницу и први дио далековода, а до краја године пробно пустимо комплетну инфраструктуру. Тј. да у првим мјесецима следеће године ми имамо дозволу за кабал и комплетну инфраструктуру. Врло често кроз моје изјаве видите поређење кабла са аутопутем јер има важност, не само као инвестициони пројекат, већ и као енергетски објекат. Нема енергетске компаније у региону коју није позитивно погодила изградња кабла. Јер повезује двије енергетске ситуације у Европи. Имате Италију као увозника електричне енергије и Босну као великог произвођача јефтине енергије који извозе и ви кроз Црну Гору спајате та два тржишта. Што опет говори јер ћу се вратити на аутопут то значи да све оно што се гради, а што мозе бити повезано на ту инфраструктуру може наћи себи тржиште – истакла је наша гошћа.
Чују се одређена интересовања да се подморски кабал додатно валоризује. Наиме, Србија би можда могла бити заинтересована да користи дио капацитета кабла. Питање је - чији би то био приход онда.
Ја сам у првом дијелу говорила за инвестиције у производне објекте које за постојање једне такве инфраструктуре имају и куда да превозе своју робу коју произведу. Као што код аутопута имате рампу и путарину, код кабла имате преносни капацитет и продаја преносивог капацитета је јасан приход црногорског електропреноса и државе Црне Горе – казала је Секулић.
Грађани се жале да плаћају наскупље гориво у региону и да је то додатно оптерећење на њихов буџет. Поскупљење горива имали смо два пута у веома кратком периоду. Отежавајући фактор је што Црна Гора имам тзв. зависнички однос. Нажалост, још нигдје нијесмо нашли неки извор нафте. Питали смо министарку може ли и како да се регулише тај раст цијена узрокован растом цијене горива.
Ми не плаћамо најскупље гориво у региону. Ако погледате енергетски биланс и потрошњу нафтних деривата кроз енергетски биланс близу 70 одсто потрошње деривата чини потрошња еуродизела. Свјесни смо да привреда, производња , транспрет а у великом дијелу и грађани користе еуродизел. Он је у ЦГ у овом тренутку 1.20 а јефтиније је од ЦГ само у Македонији и Босни. Није јефтинији ни у ХР, ни Словенији, ни Србији. Ово нису рекордне цијене горива у назад 6 година. 2012. је еуродизел био 1.38 а у 2016. 0,95. Да ли сте икад чули да се она на било који начин прилагодила паду цијене са 1.38 на 0.90. ЦГ увози сто посто нафтних деривата, али ми увозимо све што трошимо а тиче се нафте. Изузетно смо сензитивни на промјену цијене нафтних деривата на међународном тржишту. Ми те промјене нотификујемо на двије недјеље и то тек онда кад се деси промјена у износу од 5 посто на међународном тржишту. У Словенији је довољно да дође до промјене од три посто па да дође до прилагођавања цијена. Није ово ништа са чим се нисмо суочавали а када буде падала цијена нафте на међународном тржишту да це падати у ЦГ. Ја се надам да када су се бавили повећањем један до два цента када дође до пада да ће исто тако бити – истакла је министарка.
Влади у којој је Секулић министарка економије, припала је та незахвална дужност да примијените нову стопу ПДВ-а од 21 посто. Грађане, али и привреду погодило је то повећање ПДВ-а. Постоји, како је навео и премијер Дуско Марковић могућност да се говори о даљем расту цијена због повећања ПДВ-а, али цијене горива. У Влади су, каже Секулић свјесни да долази до смањења платежне моћи грађана, а онда сљедствено томе, сада постоји ризик од раста сиве економије. На почетку године већ се поставља питање - колико је реално да се поново снизи стопа ПДВ-а и када би се то могло десити?
Као што је мени било тешко да донесем одлуку за ТЕ да мом колеги Дарку Радуловићу није било лако да предложи одлуку за повећање ПДВ-а. Оно што је важно рећи - ми говоримо о томе да је са 19 скочила на 21, а стално заборављамо да је нижа стопа ПДВ-а остала иста, а та нижа се користи за обрачун ПДВ за већину животних намирница, показује да ни на који начин нико није хтио да угрози осјетљиве категорије. Повећање на 21 посто била је неминовност да уколико се мјере буду реализовале на начин на који је то планирамо да ћемо у наредном периоду имати приход од 48,2 милиона еура, који це нам омогућити да 2020. уђемо у суфицит. Вјерује да уколико се реализује све и сто прије опоравимо финансијски систем да ће се размотрити опет враћање стопе ПДВ-а – казала је она.
Грађани се жале и на раст цијена струје, на рачунима имамо и ту тзв. накнаду за обновљиве изворе енергије. Секулић понавља да редовне платише нијесу угрожене.
Свако ко редовно плаћа рачун за електричну енергију није осјетио поскупљење на јануарском рачуну. По закону ЕПЦГ је тражила повећање од шест одсто на рачун електричне енергије. Оног тренутка кад је регулатор одобрио то се пренијело на укупан рачун од 2,7 посто. Е тог тренутка јеЕПЦГ донијела одлуку да повећа попуст са 10 на 15 пошто свим редовним платишама електричне енергије та одлука даје јасан мотив онима који плаћају редовно електричну енергију да не осјете посљедице повећања цијене струје. Ново је да је ЕПЦГ кроз одлуку обухватила пословне потрошаче које су правна лица и дала могуцност 3 посто попуста. Моја јасна је порука, свако ко редовно плаћа на њега се ово поскупљење не осјећа – истакла је гошћа емисије „Аргумент са Иваном Шебек“.
Мала и средња предузећа и сарадња са ИРФ-ом лијек су за привреду, каже Секулић.
Кроз различите пројекте у 2017. смо помогли преко 602 предузећа у Црној Гори, кроз девет програма подршке и ове године смо добили кроз буџет 2.000.000. То је коштало око 750.000 еура. Али смо подржали преко 60 предузећа и захваљујући томе што смо имали јасну комуникацију са привредом значајно добили додатна средства како би помагали предузећима у наредном периоду. Од велике је важности комуникација са свим предузећима, како би створили услове за њихово пословање – поручује наша саговорница.
Медији су објавили да је Секулић, односно Минситарство економије, купила луксузни аутомобил марке Мерцедес за 56 хиљада еура, крајем прошле године, која је негдје проглашена годином штедње. Добила је оштре критике да се могло јефтиније.
Министарство економије је кроз процес јавних набавки обезбиједило куповину новог аутомобила, а опет замјеном старо за ново. Такође, поштујући Закон о државној својини, образлажући шта је оно што Министарство економије има, ја морам да кажем да смо ми дали два поприлично стара возила која су значајно трошила за куповину новог аутомобила и разлику средстава додали. Такође, морам да кажем да већина мојих путева у претходној години се односила на путовања кроз ЦГ. Ја на тим путевима користим аутомобил, не користим ни хеликоптер ни авион, да су трошкови одржавања та два возила били изузетно високи, да говоримо о возилима која су била три пута веће кубикаже него возило које смо прибавили и да нам се у калкулацији показало да нас то изузетно кошта, а са друге стране да је потпуно небезбједно. И то је нешто што ви кроз медије нисте могли да прочитате. Кроз медије сте могли да прочитате да је министарка купила ауто себи. Ја га нисам купила себи, купило га је Министарство економије, а то ауто не возим у приватне сврхе, не возим га ван радног времена. То ауто користим за обављање посла који ми је дат и власништво је Министарства економије и остаће у власништву Министарства и после ове министарке. Тако да не мисли да је то било каква бахатост или разбацивање новцем. То смо урадили у складу са законом и у складу са мјерама штедње тако што смо се ријешили на неки начин возила која су нас много више коштала за коришћење и одржавање и сервисирање, а са друге стране која су мене лично, а и моје колеге у неколико наврата , због стања у којем су била издала на путевима у ЦГ – казала је Секулић.
Црна Гора још нема довољно жена у политици, ако се гледају међнародни стандарди. Мало се иде напријед, али ипак недовољно. И квота од 30 посто је мала, рекло би се... Министарка је наилазила на различите изазове, попут рецимо вербалног напада од Бранка Радуловића из ДФ-а. Он је на пленуму пред цијелим аудиторијумом рекао министарки да „иде кући“, махао њеним ЦВ-јем и саопштио да је, „неспособна“. Питали смо министарку како такве ствари утичу на њу и њен рад.
Питали сте ме како је то бити жена у политици, а ја ћу Вам одговорити питањем или можда одговором, како је то бити човјек у било ком послу који обављате. Вјерујем да је све теже и теже, прво задржати своје принципе, своје кућно васпитање и не посустати у жељи да радите свој посао на најбољи могући начин, а да задржите ниво достојанства у том свом послу. То што сте поменули, а тиче се стручности, знате како, ја никад нисам тражила да будем министарка економије, мене је неко позвао вјерујући у моје знање и стручност, а тај који ме је позвао ме је касније представио Парламенту и Парламент ме је изгласао као министра економије и све док овај премијер и овај Парламент вјерују у моју стручност и вјерује да могу одговорно и досљедно да обављам ове послове, ја нећу имати проблем са тим шта неко мисли о мени као стручњаку, зналцу или министру економије. Ако ме питате лично, морам да Вам кажем да јесам била затечена, али сам исто тако самој себи рекла - све је то нешто што иде у рок службе. И оног тренутка кад сам пристала на ову функцију, требала сам да очекујем да ће неко из било ког разлога, ударити на то да ли сам ја стручна, да ли сам млада, да ли сам физички оваква онаква, све су то аргументи који се у политичком животу очекују и то ме није пољуљало у мојој намјери. Можда онима који су ми блиски и који ме воле то не изгледа тако и често ме питају како то мене не дотиче, вјероватно зато што сам убијеђена да оно што радим, радим из најбоље намјере на најбољи могући начин и да одлуке које доносим су за добро и овог друштва и грађана Црне Горе. И да кажем овако, вријеме је мајсторско решето и у одговарајућем периоду времена ћемо најбоље видјети резултате свих нас и моћи да доносимо суд. Ја сам тек годину дана министар и вјерујем да ћу у наредном периоду показати конкретним резултатима зашто ме је неко изабрао и поставио на ову функцију. То што ће се неком свидјети или неће, мене неће натјерати да одустанем од свог кућног васпитања и да на било који другачији начин него што је ово сад, одговорим. Ја немам намјеру да одговарам на такву врсту прозивки. Ако је од утјехе, мислим да ме нико није вријеђао зато што сам жена, јер сам разумјела да је сличан натуп био и са мојим бившим колегама. Човјек никада није спреман да доживи било какву увреду, а са друге стране оно што је важно да вас такве ствари ни на који начин не поколебају да промијените своје понашање – поручила је наша гошћа.
Занимало нас је, за крај, шта су кључни изазови Министарства економије у 2018, са чим ће се министарка прво ухватити у коштац. Енергетски сектор требало би консолидовати, а чека нас и улазак у инвестиције, мора се доћи до нивоа профитабилности.
Они подаци са почетка емисије су нам значајно отежали посао зато што смо себи поставили веома високе циљеве за наредни период. Намјера нам ја да у континуитету омогућавамо што већи економски раст, што бољу платежну моћ грађана, што већи стандард грађана у ЦГ. Конкретна је намјера да у наредном периоду привучемо што боље и здравије инвестиције у Црну Гору и у том смислу, прво са чим ћемо се ухватити у коштац је расписивање јавног позива за изградњу велике соларне фарме у околини Улциња, напомињем без подстицаја за нове изворе енергије него по тржишној цијени. Имамо значајна интересовања инвеститора, имамо значајну неискоришћену државну земљу у околини Улциња и вјерујем да је можемо валоризовати на најбољи могући начин. Намјера ми је да у наредном периоду у што већој мјери реализујемо инвестиције које се тичу енергетског сектора. Вјерујем да ће Електропривреда предњачити у томе и наравно да у сталној комуникацији будем са привредом, са свим предузећима у ЦГ дајући им и подршку финансијску и нефинансијску и да ће све оно што ми радимо и што је некад по мало неразумљиво, заиста моћи наши грађани да осјете повећање свог животног стандарда кроз неку опипљиву форму, јер то јесте намјера сваког од нас, да сваки од грађана у ЦГ осјети бенефит од оног чиме се ми бавимо у току свог радног времена – закључила је Секулић.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?