- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић порталу Аналитика
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић порталу Аналитика
Објављено: 29.01.2018. • 14:19 Аутор: Министарство економије
Министарка економије и предсједница Комисије за валоризацију државног земљишта на Можури Драгица Секулић најавила је у интервјуу за Портал Аналитика да ће тендер за изградњу соларних електрана у Улцињу бити расписан најкасније у марту, истичући да је неколико компанија показало иницијално интересовање за тај посао.
"У најави је могућа реализација пројекта изградње велике соларне електране на земљишту у близини Улциња, за шта имамо велико интересовање неколико компанија. Из тог разлога радимо на припреми тендера који би, уколико све буде у складу са планом, требало да буде расписан најкасније у марту. Напомињем да за ове врсте електрана– изграђених на земљишту, а не на кровној конструкцији– нијесу предвиђене подстицајне мјере", казала је Секулић.
Портал Аналитика је раније објавио да се на Можури, гдје се већ гради вјетро-парк у вриједности од 87 милиона еура, планира и градња соларних електрана, као и да су Министарству економије већ достављена два писма намјера потенцијалних инвеститора заинтересованих за изградњу соларних електрана укупне снаге 2,315 МW.
Секулић је навела да од ЕПЦГ ускоро очекују предлог алтернативног рјешења за градњу другог блока пљеваљске термоелектране, након пропалог договора са компанијом Шкода Праха. Оно што је у овом тренутку извјесније и што се доживљава као приоритет, према њеним ријечима, су еколошка реконструкција првог блока ТЕ Пљевља и топлификација града, што би требало да кошта 63,6 милиона еура.
Секулић је прецизирала да за ову годину није планирано издавање ниједне нове дозволе за изградњу нових малих хидроелектрана. Биће размотрени само раније предати захтјеви за реконструкције постојећих, уградњу хидроелектрана на постојеће водоводне системе и соларне панеле.
АНАЛИТИКА: Да ли је градња другог блока пљеваљске термоелектране, након пропалог договора са Чесима, и даље приоритет тим прије што није било градње нових енергетских извора у задњих неколико деценија? Да ли се пројекат градње другог блока може реализовати паралелно са градњом аутопута Бар- Бољаре, имајући у виду стање јавних финансија?
СЕКУЛИЋ: Оно што је приоритет у овом тренутку јесте еколошка реконструкција постојеће ТЕ у Пљевљима и паралелно уз њу топлификација града, посебно имајући у виду ограничен режим рада термоелектране најкасније до 2023. године. Познато је да у наредне три године ТЕ Пљевља, у стању каквом је сада, може да ради још 20.000 сати. Али оно што, чини се, оставља дилему јесте шта након 2021. године? Након 2021. године ми ћемо имати реконструисану термоелектрану која ће по свим еколошким и технолошким стандардима моћи да ради наредних 20 година. Потребан новац за еколошку реконструкцију, у износу од око 40 милиона еура, ЕПЦГ већ има на својим рачунима.
Кад је у питању изградња другог блока ТЕП, раскид уговора са Шкодом Праха нас није обесхрабрио, нити пореметио у намјери да нови производни објекат у Пљевљима буде изграђен. Врло брзо очекујемо од ЕПЦГ предлог алтернативног рјешења за његову реализацију. Након што утврдимо све неопходне техничке, технолошке и друге елементе везане за нови производни блок, моћи ћемо да сагледамо и могућности и начине његовог финансирања. О сегменту финансирања не можемо говорити сада јер још немамо финални пројекат пред собом, али оно што можемо рећи у овом тренутку јесте да ћемо итекако водити рачуна да његова реализација ни на који начин не поремети стабилност буџета државе.
Портал Аналитика је раније објавио да се на Можури, гдје се већ гради вјетро-парк у вриједности од 87 милиона еура, планира и градња соларних електрана, као и да су Министарству економије већ достављена два писма намјера потенцијалних инвеститора заинтересованих за изградњу соларних електрана укупне снаге 2,315 МW.
Секулић је навела да од ЕПЦГ ускоро очекују предлог алтернативног рјешења за градњу другог блока пљеваљске термоелектране, након пропалог договора са компанијом Шкода Праха. Оно што је у овом тренутку извјесније и што се доживљава као приоритет, према њеним ријечима, су еколошка реконструкција првог блока ТЕ Пљевља и топлификација града, што би требало да кошта 63,6 милиона еура.
Секулић је прецизирала да за ову годину није планирано издавање ниједне нове дозволе за изградњу нових малих хидроелектрана. Биће размотрени само раније предати захтјеви за реконструкције постојећих, уградњу хидроелектрана на постојеће водоводне системе и соларне панеле.
АНАЛИТИКА: Да ли је градња другог блока пљеваљске термоелектране, након пропалог договора са Чесима, и даље приоритет тим прије што није било градње нових енергетских извора у задњих неколико деценија? Да ли се пројекат градње другог блока може реализовати паралелно са градњом аутопута Бар- Бољаре, имајући у виду стање јавних финансија?
СЕКУЛИЋ: Оно што је приоритет у овом тренутку јесте еколошка реконструкција постојеће ТЕ у Пљевљима и паралелно уз њу топлификација града, посебно имајући у виду ограничен режим рада термоелектране најкасније до 2023. године. Познато је да у наредне три године ТЕ Пљевља, у стању каквом је сада, може да ради још 20.000 сати. Али оно што, чини се, оставља дилему јесте шта након 2021. године? Након 2021. године ми ћемо имати реконструисану термоелектрану која ће по свим еколошким и технолошким стандардима моћи да ради наредних 20 година. Потребан новац за еколошку реконструкцију, у износу од око 40 милиона еура, ЕПЦГ већ има на својим рачунима.
Кад је у питању изградња другог блока ТЕП, раскид уговора са Шкодом Праха нас није обесхрабрио, нити пореметио у намјери да нови производни објекат у Пљевљима буде изграђен. Врло брзо очекујемо од ЕПЦГ предлог алтернативног рјешења за његову реализацију. Након што утврдимо све неопходне техничке, технолошке и друге елементе везане за нови производни блок, моћи ћемо да сагледамо и могућности и начине његовог финансирања. О сегменту финансирања не можемо говорити сада јер још немамо финални пројекат пред собом, али оно што можемо рећи у овом тренутку јесте да ћемо итекако водити рачуна да његова реализација ни на који начин не поремети стабилност буџета државе.
АНАЛИТИКА: Да ли ће топлификација Пљеваља претходити градњи другог блока? Колико новца ће бити уложено у ту сврху и кад би се (оквирно) могло очекивати да топлификација буде завршена?
СЕКУЛИЋ: Паралелно са еколошком реконструкцијом ТЕ Пљевља биће реализован и пројекат топлификације града. Јединственом листом приоритетних инфраструктурних пројеката, коју је прошле године усвојила Национална инвестициона комисија, процијењено је да укупна вриједност еколошке реконструкције првог блока термоелектране Пљевља са топлификацијом града износи 63,6 милиона еура.
Дакле, процијењена вриједност топлификације је нешто више од 20 милиона. Оно што је важно јесте да су буџетом ЕПЦГ обезбијеђена сва потребна средства за дио пројекта који се односи на еколошку реконструкцију ТЕП И за ову годину, док ће остала потребна средства за топлификацију бити благовремено обезбијеђена зависно од стварне вриједности инвестиције.
Сама еколошка реконструкција подразумијева и изградњу једне топлотне станице, док ће финансирање изградње примарне и секундарне топлотне мреже бити реализовано у координацији Владе, Општине Пљевља и ЕПЦГ. По питању финансирања и онога што ће у том дијелу бити обавеза Владе, ми имамо двије могућности: да директно издвојимо средства из Капиталног буџета, којим је само за ову годину за те сврхе предвиђено 510.000 еура, или да се одрекнемо дијела дивиденде која Влади, као акционару у ЕПЦГ, припада на годишњем ниову. О томе ће бити донијета одлука кад прецизирамо структуру реализације пројекта.
ЕПЦГ је у претходном периоду расписала јавни позив за израду идејног пројекта за топлификацију и еколошку реконструкцију која подразумијева израду идејног пројекта за топлификацију града Пљеваља. То значи да стварамо све услове да већ сљедеће године уђемо у конкретну реализацију реконструкције првог блока ТЕ Пљевља.
АНАЛИТИКА: На који начин Влада планира да откупи акције ЕПЦГ од А2А, која је активирала тзв, пут опцију? Да ли ће се држава додатно задужити за 250 милиона еура, да ли се у том тренутку планира ребаланс буџета и да ли се, дугорочно, планира да те акције остану у власништву државе или ће бити понуђене неком новом стратешком инвеститору?
СЕКУЛИЋ: Активирање Пут опције значи да је А2А одлучила да своје акције прода држави и куповина тих акција је примарни корак који ћемо да направимо. Оно што разматрамо, и у том циљу разговарамо са финансијским институцијама, јесте бржи и по Владу повољнији начин њиховог откупа. С обзиром на то да је Пут опцијом дефинисан откуп акција у седам годишњих рата и, у складу са тим, пропорционално увећање власништва државе над акцијама, ми покушавамо да пронађемо модел откупа по којем бисмо власништво над акцијама у ЕПЦГ могли да стекнемо одмах.
Наредни период до маја, када је рок за уплату прве рате, искористићемо да кроз разговоре са финансијским институцијама пронађемо најповољнији модел таквог откупа акција. Дакле, фокусирани смо на то да вратимо акције у државно власништво и сви разговори које водимо усмјерени су у том правцу. Све остало за сада остаје на нивоу интересовања одређених компанија за пословање ЕПЦГ као најзначајније електроенергетског субјекта у држави.
АНАЛИТИКА: Зашто се стимулише градња малих обновљивих извора енергије ако је Црна Гора близу остваривања националног циља од 33% произведене енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи? Да ли ће стимулације бити укинуте, или сведене на минимум?
СЕКУЛИЋ: Влада је почетком прошле године донијела одлуку о обустављању издавања енергетских дозвола за изградњу објеката за производњу енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ), како би преиспитала неопходност даљег финансијског подстицања њихове изградње. За ову годину није планирано издавање ниједне нове дозволе за изградњу нових малих хидроелектрана. Биће размотрени само раније предати захтјеви за реконструкције постојећих, уградњу хидроелектрана на постојеће водоводне системе и соларне панеле.
Кад говоримо националном циљу од 33 одсто произведене енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошње енергије, ми се закључно са 2016. годином налазимо на 31,7 процената удјела обновљивих извора у укупној финалној потрошњи енергије. С обзиром на то да се извјештај ради на двогодишњем нивоу, крајем 2018. ћемо имати прецизне податке за ову и годину пред нама.
У међувремену разматрамо могућности увођења другачијег система подстицаја од постојећег. Фид-ин тарифе су одличан начин да држава крене у искоришћавање обновљивих извора енергије, тај метод се и у Европи показао најбољим за подстицање ове врсте производње, али сматрамо да смо сада достигли одређени ниво на којем можемо размишљати и о другим врстама подстицања, као што су аукције, премије...
Такође, оно што је у овом тренутку у најави је могућа реализација пројекта изградње велике соларне електране на земљишту у близини Улциња, за шта имамо велико интересовање неколико компанија. Из тог разлога радимо на припреми тендера који би, уколико све буде у складу са планом, требало да буде расписан најкасније у марту. Напомињем да за ове врсте електрана – изграђених на земљишту, а не на кровној конструкцији– нијесу предвиђене подстицајне мјере. Уколико се реализује, овај пројекат ће значајно допринијети проценту искоришћења обновљивих извора за производњу енергије и бити важан елемент у систему сигурности снабдијевања свих потрошача.
АНАЛИТИКА: Колико је, по Вашој оцјени, до сада урађено на плану енергетске ефикасности? Да ли се тај посао приводи крају што се тиче зграда и јавних установа (школе, болнице...)?
СЕКУЛИЋ: У протеклих осам година кроз два пројекта примјене мјера енергетске ефикасности реконструисано је 48 образовних и здравствених објеката широм Црне Горе и уложено више од 35 милиона еура. Подсјетићу да Министарство економије од 2009, односно 2012. године реализује Пројекат Енергетска ефикасност у Црној Гори и Програм енергетске ефикасности у јавним зградама и са њиховом имплементацијом наставља и у овој години. За реализацију друге фазе оба програма током 2018. године биће издвојено око 11 милиона еура, а планирано је да у овој години буде реконструисано и адаптирано 11 објеката. Кроз реконструкцију и адаптацију значајно побољшавамо услове боравка у објектима, а то потврђују не само изузетно задовољство ученика, пацијената, запослених, односно свих који бораве у њима, већ и конкретни подаци о оствареним уштедама електричне енергије. Наиме, подаци са реконструисаних објеката говоре да је преко 60 одсто мања потреба за енергијом у објектима након њихове реконструкције.
У току су преговори са Свјетском банком око обезбјеђења додатних средстава у износу од шест милиона еура за примјену мјера енергетске ефикасности у другим здравственим објектима. У зависности од расположивог буџета, додатних 15 до 18 здравствених објеката биће енергетски унапријеђено. Планирано је да се са спровођењем овог пројекта почне средином 2018. године.
Додатно, у циљу стварања одрживог система финансирања пројеката енергетске ефикасности у јавном сектору, Министарство економије интензивно ради на развоју модела који ће омогућити да се радови на примјени мјера енергетске ефикасности у другим објектима финансирају из уштеда које су остварене и које ћемо остварити у реконструисаним објекатима.
АНАЛИТИКА: Колико је пројекат Бизнис караван допринио развоју предузетничког духа у Црној Гори? Да ли ће, након обиласка свих општина у Црној Гори, пројекат бити настављен и у ком облику?
СЕКУЛИЋ: Бизнис караван је дефинитивно допринио бољој информисаности предузећа о томе које све механизме имају на располагању да унаприједе своје пословање, на који најбржи начин да ријеше изазове са којима се сусријећу и коме се могу обратити када наиђу на неки проблем. Потврда томе је изузетно висок проценат искоришћености средстава кроз програме подршке које спроводи Министарство економије и велика заинтересованост привредника да у тим програмима учествују и у овој години. У прошлој години смо финансијски и технички подржали преко 60 предузећа у Црној Гори и зато смо повећали буџете сваког од програма за 50 одсто до 100 посто, а за ову годину опредијелили смо укупно два милиона еура подршке.
Преостало је да Бизнис караван посјети још девет црногорских општина и наравно да тиме нећемо завршити нашу мисију. Најавили смо покретање новог пројекта који ће имати за циљ пружање помоћи домаћим произвођачима за бољи пласман њихових производа на тржишту. У том облику ћемо наставити нашу директну сарадњу са привредом, као и, наравно, кроз програме подршке које смо и до сада реализовали.
АНАЛИТИКА: У односу на земље окружења, да ли Црна Гора заостаје или предњачи у домену развоја националног бренда и заштите потрошача?
СЕКУЛИЋ: Оно што је наша перцепција и оно што су оцјене које долазе са релевантних европских адреса је да је Црна Гора урадила доста како у домену националног брендирања, тако и у сфери заштите потрошача. Ми смо са процесом изградње националног бренда почели 2014. године и за релативно кратак период постигли запажене резултате. Само неке од реализованих активности говоре јасно и недвосмислено у прилог овој констатацији: прије свега Црна Гора је једина држава која два пута годишње организује конференције о развоју националног бренда на највишем интернационалном, стручном и институционалном нивоу; у складу са Комуникационим планом имамо јасно дефинисане активности које се односе на промоцију бренда државе, како у домаћој, тако и у иностраној јавности.
Посебно је важно поменути усвајање Закона о националном бренду, који је допринио да Црна Гора постане прва држава у региону, Европи, а и шире, која је област развоја националног бренда уредила посебним законом. Дакле, Црна Гора веома активно ради на изградњи свог идентитета и имиџа који ће јој обезбиједити низ бенефита по укупну привреду, јер процес националног брендирања додатно оснажује подстицај директних страних инвестиција, повећава број иностраних туриста, повећава тражњу за домаћим производима и услугама у земљи и иностранству и слично.
У домену заштите потрошача Црна Гора се позиционирала као добар примјер свим државама у окружењу како се на квалитетан и избалансиран начин преузимају и имплементирају директиве и други прописи ЕУ, а уједно се јачају потрошачка права доношењем националних одредби које додатно употпуњују област заштите потрошача. На добром смо путу да испунимо критерујуме за затварање поглавља 28 које уређује заститу потрошача и здравља, јер је недавно Влада утврдила и у скупштинској је процедури значајан Закон о општој безбједности производа, којим ће се оснажити ниво заштите потрошача у више области.
СЕКУЛИЋ: Паралелно са еколошком реконструкцијом ТЕ Пљевља биће реализован и пројекат топлификације града. Јединственом листом приоритетних инфраструктурних пројеката, коју је прошле године усвојила Национална инвестициона комисија, процијењено је да укупна вриједност еколошке реконструкције првог блока термоелектране Пљевља са топлификацијом града износи 63,6 милиона еура.
Дакле, процијењена вриједност топлификације је нешто више од 20 милиона. Оно што је важно јесте да су буџетом ЕПЦГ обезбијеђена сва потребна средства за дио пројекта који се односи на еколошку реконструкцију ТЕП И за ову годину, док ће остала потребна средства за топлификацију бити благовремено обезбијеђена зависно од стварне вриједности инвестиције.
Сама еколошка реконструкција подразумијева и изградњу једне топлотне станице, док ће финансирање изградње примарне и секундарне топлотне мреже бити реализовано у координацији Владе, Општине Пљевља и ЕПЦГ. По питању финансирања и онога што ће у том дијелу бити обавеза Владе, ми имамо двије могућности: да директно издвојимо средства из Капиталног буџета, којим је само за ову годину за те сврхе предвиђено 510.000 еура, или да се одрекнемо дијела дивиденде која Влади, као акционару у ЕПЦГ, припада на годишњем ниову. О томе ће бити донијета одлука кад прецизирамо структуру реализације пројекта.
ЕПЦГ је у претходном периоду расписала јавни позив за израду идејног пројекта за топлификацију и еколошку реконструкцију која подразумијева израду идејног пројекта за топлификацију града Пљеваља. То значи да стварамо све услове да већ сљедеће године уђемо у конкретну реализацију реконструкције првог блока ТЕ Пљевља.
АНАЛИТИКА: На који начин Влада планира да откупи акције ЕПЦГ од А2А, која је активирала тзв, пут опцију? Да ли ће се држава додатно задужити за 250 милиона еура, да ли се у том тренутку планира ребаланс буџета и да ли се, дугорочно, планира да те акције остану у власништву државе или ће бити понуђене неком новом стратешком инвеститору?
СЕКУЛИЋ: Активирање Пут опције значи да је А2А одлучила да своје акције прода држави и куповина тих акција је примарни корак који ћемо да направимо. Оно што разматрамо, и у том циљу разговарамо са финансијским институцијама, јесте бржи и по Владу повољнији начин њиховог откупа. С обзиром на то да је Пут опцијом дефинисан откуп акција у седам годишњих рата и, у складу са тим, пропорционално увећање власништва државе над акцијама, ми покушавамо да пронађемо модел откупа по којем бисмо власништво над акцијама у ЕПЦГ могли да стекнемо одмах.
Наредни период до маја, када је рок за уплату прве рате, искористићемо да кроз разговоре са финансијским институцијама пронађемо најповољнији модел таквог откупа акција. Дакле, фокусирани смо на то да вратимо акције у државно власништво и сви разговори које водимо усмјерени су у том правцу. Све остало за сада остаје на нивоу интересовања одређених компанија за пословање ЕПЦГ као најзначајније електроенергетског субјекта у држави.
АНАЛИТИКА: Зашто се стимулише градња малих обновљивих извора енергије ако је Црна Гора близу остваривања националног циља од 33% произведене енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи? Да ли ће стимулације бити укинуте, или сведене на минимум?
СЕКУЛИЋ: Влада је почетком прошле године донијела одлуку о обустављању издавања енергетских дозвола за изградњу објеката за производњу енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ), како би преиспитала неопходност даљег финансијског подстицања њихове изградње. За ову годину није планирано издавање ниједне нове дозволе за изградњу нових малих хидроелектрана. Биће размотрени само раније предати захтјеви за реконструкције постојећих, уградњу хидроелектрана на постојеће водоводне системе и соларне панеле.
Кад говоримо националном циљу од 33 одсто произведене енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошње енергије, ми се закључно са 2016. годином налазимо на 31,7 процената удјела обновљивих извора у укупној финалној потрошњи енергије. С обзиром на то да се извјештај ради на двогодишњем нивоу, крајем 2018. ћемо имати прецизне податке за ову и годину пред нама.
У међувремену разматрамо могућности увођења другачијег система подстицаја од постојећег. Фид-ин тарифе су одличан начин да држава крене у искоришћавање обновљивих извора енергије, тај метод се и у Европи показао најбољим за подстицање ове врсте производње, али сматрамо да смо сада достигли одређени ниво на којем можемо размишљати и о другим врстама подстицања, као што су аукције, премије...
Такође, оно што је у овом тренутку у најави је могућа реализација пројекта изградње велике соларне електране на земљишту у близини Улциња, за шта имамо велико интересовање неколико компанија. Из тог разлога радимо на припреми тендера који би, уколико све буде у складу са планом, требало да буде расписан најкасније у марту. Напомињем да за ове врсте електрана – изграђених на земљишту, а не на кровној конструкцији– нијесу предвиђене подстицајне мјере. Уколико се реализује, овај пројекат ће значајно допринијети проценту искоришћења обновљивих извора за производњу енергије и бити важан елемент у систему сигурности снабдијевања свих потрошача.
АНАЛИТИКА: Колико је, по Вашој оцјени, до сада урађено на плану енергетске ефикасности? Да ли се тај посао приводи крају што се тиче зграда и јавних установа (школе, болнице...)?
СЕКУЛИЋ: У протеклих осам година кроз два пројекта примјене мјера енергетске ефикасности реконструисано је 48 образовних и здравствених објеката широм Црне Горе и уложено више од 35 милиона еура. Подсјетићу да Министарство економије од 2009, односно 2012. године реализује Пројекат Енергетска ефикасност у Црној Гори и Програм енергетске ефикасности у јавним зградама и са њиховом имплементацијом наставља и у овој години. За реализацију друге фазе оба програма током 2018. године биће издвојено око 11 милиона еура, а планирано је да у овој години буде реконструисано и адаптирано 11 објеката. Кроз реконструкцију и адаптацију значајно побољшавамо услове боравка у објектима, а то потврђују не само изузетно задовољство ученика, пацијената, запослених, односно свих који бораве у њима, већ и конкретни подаци о оствареним уштедама електричне енергије. Наиме, подаци са реконструисаних објеката говоре да је преко 60 одсто мања потреба за енергијом у објектима након њихове реконструкције.
У току су преговори са Свјетском банком око обезбјеђења додатних средстава у износу од шест милиона еура за примјену мјера енергетске ефикасности у другим здравственим објектима. У зависности од расположивог буџета, додатних 15 до 18 здравствених објеката биће енергетски унапријеђено. Планирано је да се са спровођењем овог пројекта почне средином 2018. године.
Додатно, у циљу стварања одрживог система финансирања пројеката енергетске ефикасности у јавном сектору, Министарство економије интензивно ради на развоју модела који ће омогућити да се радови на примјени мјера енергетске ефикасности у другим објектима финансирају из уштеда које су остварене и које ћемо остварити у реконструисаним објекатима.
АНАЛИТИКА: Колико је пројекат Бизнис караван допринио развоју предузетничког духа у Црној Гори? Да ли ће, након обиласка свих општина у Црној Гори, пројекат бити настављен и у ком облику?
СЕКУЛИЋ: Бизнис караван је дефинитивно допринио бољој информисаности предузећа о томе које све механизме имају на располагању да унаприједе своје пословање, на који најбржи начин да ријеше изазове са којима се сусријећу и коме се могу обратити када наиђу на неки проблем. Потврда томе је изузетно висок проценат искоришћености средстава кроз програме подршке које спроводи Министарство економије и велика заинтересованост привредника да у тим програмима учествују и у овој години. У прошлој години смо финансијски и технички подржали преко 60 предузећа у Црној Гори и зато смо повећали буџете сваког од програма за 50 одсто до 100 посто, а за ову годину опредијелили смо укупно два милиона еура подршке.
Преостало је да Бизнис караван посјети још девет црногорских општина и наравно да тиме нећемо завршити нашу мисију. Најавили смо покретање новог пројекта који ће имати за циљ пружање помоћи домаћим произвођачима за бољи пласман њихових производа на тржишту. У том облику ћемо наставити нашу директну сарадњу са привредом, као и, наравно, кроз програме подршке које смо и до сада реализовали.
АНАЛИТИКА: У односу на земље окружења, да ли Црна Гора заостаје или предњачи у домену развоја националног бренда и заштите потрошача?
СЕКУЛИЋ: Оно што је наша перцепција и оно што су оцјене које долазе са релевантних европских адреса је да је Црна Гора урадила доста како у домену националног брендирања, тако и у сфери заштите потрошача. Ми смо са процесом изградње националног бренда почели 2014. године и за релативно кратак период постигли запажене резултате. Само неке од реализованих активности говоре јасно и недвосмислено у прилог овој констатацији: прије свега Црна Гора је једина држава која два пута годишње организује конференције о развоју националног бренда на највишем интернационалном, стручном и институционалном нивоу; у складу са Комуникационим планом имамо јасно дефинисане активности које се односе на промоцију бренда државе, како у домаћој, тако и у иностраној јавности.
Посебно је важно поменути усвајање Закона о националном бренду, који је допринио да Црна Гора постане прва држава у региону, Европи, а и шире, која је област развоја националног бренда уредила посебним законом. Дакле, Црна Гора веома активно ради на изградњи свог идентитета и имиџа који ће јој обезбиједити низ бенефита по укупну привреду, јер процес националног брендирања додатно оснажује подстицај директних страних инвестиција, повећава број иностраних туриста, повећава тражњу за домаћим производима и услугама у земљи и иностранству и слично.
У домену заштите потрошача Црна Гора се позиционирала као добар примјер свим државама у окружењу како се на квалитетан и избалансиран начин преузимају и имплементирају директиве и други прописи ЕУ, а уједно се јачају потрошачка права доношењем националних одредби које додатно употпуњују област заштите потрошача. На добром смо путу да испунимо критерујуме за затварање поглавља 28 које уређује заститу потрошача и здравља, јер је недавно Влада утврдила и у скупштинској је процедури значајан Закон о општој безбједности производа, којим ће се оснажити ниво заштите потрошача у више области.
Синиша Горановић
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?