Интервју министра Богдановића објављен у НД “Вијести”

Да ли вас је премијер лако убиједио да сједнете у фотељу министра културе?

Ако би требало одредити карактер комуникације између Педсједника Владе и мене, по питању мог преузимања позиције министра културе, онда морам рећи да се она одвијала у форми конструктивног дијалога а не убјеђивања. У том разговору дефинисали смо основне смјернице рјешавања новонасталих проблема у култури и даље планове и активности на пуној реализацији стратешких докумената у овој области.

Какво стање сте затекли у Министарству културе? Шта видите као највеће проблеме и недостатке?

Свима је јасно да су се у посљедње вријеме неки проблеми у културној баштини наметнули као горући, ту прије свега мислим на стање баштине која је под заштитом УНЕСЦО-а и нове информације о броју и стању експоната у неким институцијама културе. Рјешавање тих проблема намеће нам се као приоритет, јер они надилазе само поље културе и улазе у зону одговорности државе према свом насљеђу, а тиме и према свом културно-историјском постаменту.

Планирате ли измјене или рационализацију у саставу кабинета Министарства културе?

Министарство културе већ функционише у врло рационализованом капацитету. У тој квантитативној структури ово Министарство у неким секторима - које у земљама окружења, рецимо, покривају одјељења са неколико запослених - има само једног службеника. То често намеће додатни ангажман запослених, тако да би даља рационализација довела у питање функционисање неких сектора.За евентуално побољшање квалитета кадровске структуре, потребнији је дубљи увид од онога који сам могао да стекнем за непуних мјесец дана. У сваком случају, трудићу се да Министарство има кадрове који могу одговорити свим активностима на побољшању стања у црногорској култури.

Сматрате ли да би требало размислити и о новим кадровским рјешењима на челним позицијама најважнијих институција културе?

Јасно је да постоје видљиви проблеми у функционисању неких институција културе. Тамо гдје узрок лошем стању препознамо у несналажењу руководећег кадра, тражићемо нова рјешења. Управо због тога, почели смо са обиласцима свих институције културе, како бих у директном контакту стекао бољи увид у њихово стање. У неким случајевима већ су предузете и конкретне мјере на побољшању стања и функционисања институција. У Центру савремене умјетности Црне Горе разговарали смо о оснивању Музеја савремене умјетности. Покренули иницијативе за побољшање просторних и инфраструктурних услова у Природњачком музеју и Црногорском народном позоришту. У Општини Бијело Поље, договорили смо сарадњу на изради пројектне документације за изградњу Мултимедијалног центра. Покренуто је и питање Дома револуције у Никшићу, за који је расписан тендер за извођење радова на реконструкцији и адаптацији прве фазе и обезбијеђено 800.000 еура у капиталном буџету.У сваком случају, тек након што стекнем комплетан увид у стање у којем се наше институције налазе можемо разговарати о промјенама, како кадровским тако и осталим.

Шта ћете учинити да се промијени мишљење о култури, да би култура у Црној Гори била озбиљно схваћена?

Ваше питање дјелимично садржи могући одговор – да је култура у Црној Гори неозбиљно схваћена – са чиме се не могу сагласити. Можемо говорити о проблемима у култури, о потреби да се повећа улагање у културу, али на те теме се може говорити и у државама чија култура има много јачу како економску тако и кадровску логистику. Требало би у перспективи отворити питање повећања процента који се из буџета издваја за културу, али и док се то не деси расположива средства се могу ефикасније искористити. За то је прије свега неопходно детектовати оне потенцијале који се, рецимо у баштини, могу валоризовати у контексту културног туризма. Исто тако, у умјетничком стваралаштву неопходно је препознати пројекте и ауторе чије стваралаштво надилази локални значај и чије поетике кореспондирају са актуелним умјетничким кретањима у свијету, што може представљати добар подстрек динамичнијем и разуђенијем развоју умјетничке сцене у Црној Гори.
Трудићу се да током свог мандата афирмишем културу као развојну шансу Црне Горе – како на пољу даље градње имиџа наше државе на ширем простору, тако и у сферама попут туризма. На том плану, неопходна је чврста сарадња са свим субјектима, а посебно са локалним, с обзиром да сваки дио Црне Горе има културне особености које заслужују ширу афирмацију.

Планирате ли израду стратегије културне политике у Црној Гори?

Министарство културе има стратегију политике у култури. Прва стратегија, односно Национални програм развоја културе, донијета је 2011.године, а потом је, након пет година спровођења, израђен нови документ таквог садржаја, који дефинише развојне циљеве и приоритете у наредном петогодишњем периоду, односно до 2020. године. То су стратешка документа заснована на једном свеобухватном увиду у стање културе у Црној Гори, предностима успостављеног система на свим нивоима, али и његовим слабостима, недостацима, изазовима. Такви, средњорочни програми развоја културе, заправо, представљају исказ културне политике коју ће водити овај државни орган у наредном периоду.
Уз то постоји и низ других докумената, који имају карактер стратегије културне политике. Ту прије свега мислим на ХИА студију израђену за подручје Котора, али и на Национални програм развоја кинематографије, који ћемо донијети током ове године.
Свакако, далеко сам од тога да мислим да нема простора за даље унапређење области културе. Зато ћу, полазећи од прописаних надлежности овог државног ресора, настојати да у складу са уоченим проблемима и реагујем на примјерен начин, који ће обезбиједити њихово ефикасно и брзо превазилажење. Ако такве интервенције буду захтијевале измјене стратегија културне политике, или доношење нових докумената таквог карактера – бавићемо се и њима.
Институционални развој ће бити један од наших приоритета у наредном периоду, јер цијеним да од утемељења и дјеловања институција културе и њиховог ангажмана на остваривању утврђеног јавног интереса у култури, умногоме зависи општа слика стања у овој области.

Шта је остварено из Националног програма развоја културе, документа донешеног 2011.
године?

Прва петогодишња стратегија развоја културе у Црној Гори (2011-2015. године), почивала је на заступљености свих сегмената културе, од принципа по којима се развијају дјелатности у култури, до техничке и институционалне подршке њеном унапрјеђењу. Темељни принцип је био равномјерни развој свих дјелатности културе на националном и локалном нивоу, јачање правно-институционалне подршке и кадровских капацитета.
Евидентно је да је већи дио прописаних обавеза, односно циљева и приоритета из Националног програма развоја културе 2011-2015, реализован. Оно што је и најважније када је у питању дјелатност државног органа, у потпуности је иновиран законодавни оквир у култури, реформисане су институције културе, и успостављени европских стандарди, како у дијелу подршке и подстицаја развоја културе, тако и у дијелу међународне сарадње и интеграције црногорског културног сектора.
Транспарентан модел подршке и подстицаја развоја културе, уз примјену квалитативних критеријума, поштовање стваралачких слобода и разноврсности, афирмација мултикултуралности, али и црногорског културног и историјског контекста је новина коју је примјена овог Програма донијела.
Такође, Црна Гора је у претходном периоду постала чланица многобројних међународних асоцијација, фондација, савеза, али и најзначајнијих европских програма сарадње, како у области савременог стваралаштва тако и у области културне баштине.
Дакле, много је позитивних помака направљено у сектору културе у претходном периоду и то прије свега на националном нивоу. Успостављен је систем усклађен са европском правном тековином и праксом, што је резултирало и тиме да у процесу придруживања Црне Горе Европској унији, Поглавље 26. Образовање и култура буде отворено и привремено затворено још 2013. године.
Свакако да је простора за унапређење много, што је препознато и новим Програмом развоја културе донијетим 2016. године. Наша главна и дугорочна обавеза јесте континуирана активност на потпуној имплементацији законодавног оквира, кроз израду подзаконских аката, као и унапређење и развој система културе на државном и локалном нивоу у свим сегментима – од стратешког планирања до изградње компетентних институција.

Шта ће Министарство културе конкретно предузети у вези са стањем у Народном музеју на Цетињу, али и у другим музејима у држави? Да ли ће неко одговарати због тога?

Влада ће на приједлог Министарства културе до краја јануара 2018. године формирати Државну комисију чији ће задатак бити вршење надзора над поступком ревизије музејског фонда Народног музеја и утврђивање стања, броја и вриједности музејског материјала. Такође, Управа за заштиту културних добара извршиће попис, селектовање, дигитализацију документације о покретним културним добрима, док ће Народни музеј завршити ревизију музејског материјала и музејске документације.
Такође, Министарство културе је планирало и контроле у установама чији је оснивач Држава, како би се утврдило стање и број покретних културних добара, али и укупног музејског фонда и музејске документације, а у плану је и провјера испуњености услова за обављање музејске дјелатности у 14 општинских јавних установа културе.
Све наведено је сложен поступак који подразумијева ревизију укупне документације о покретним културним добрима, као и формирање коначног и релевантног списка евидентираних, али и неевидентираних културних добара. О резултатима рада на утврђивању чињеница о стању и броју покретних културних добара Министарство културе ће информисати све надлежне органе и у том смислу не искључујемо ни институционалну, али ни персоналну одговорност.

Како планирате вођење медијске политике?

Нормативно-институционални оквир медијске политике базиран је и базираће се на међународним стандардима, односно хармонизацији са европским правом, чија је темељна вриједност слобода изражавања као основно људско право. Активности у матичним преговарачким поглављима у том духу, израз су и потреба европских вриједности демократије, односно изградње амбијента јасно дефинисаних права и обавеза субјеката медијског система.
У крајњем, медијска политика подразумјева и најширу колективну културолошку свијест о јавном интересу ове области и њеном значају за стабилност и демократски прогрес друштва.


Како оцјењујете медијску сцену у Црној Гори? Да ли ћете подржати најављену промјену Закона о медијима и Закона о електронским медијима, да би се санкционисало и спријечило понашање неких телевизија, као што је, на примјер, Пинк, које брутално крше професионалне стандарде, а због тога бивају кажњене симболичним новчаним или прекршајним казнама?

Медијску сцену Црне Горе можемо посматрати са два нивоа, с једне стране досегнути ниво медијских реформи и имплементације европског правног насљеђа, чији је регулаторни оквир препознат као гарант права на слободу изражавања и слободу медија у плуралистичком окружењу у складу са стандардима ЕУ. С друге стране, знајући да се медијска област не нормира само медијским законодавством, треба нагласити да рад медија, морају пратити ефикасни саморегулаторни механизми поштовања медијских професионалних стандарда.Треба ли подсјетити да је свака слобода, па тако и медијска, скопчана са одговорношћу. У овом контексту подсјећам на извјештај Европске комисије за 2016.годину у коме се каже да је “саморегулација и даље недјелотворна, и да недостатак професионализма и етичких стандарда и даље представља разлог за забринутост”.Према томе, у свеукупним глобалним изазовима дигиталног конвергентног доба, Црној Гори требају одговорни и кредибилни медији који на објективан и професионалан начин раде у интересу јавности, а не медији који некритички арбитрирају јавности.

На изради који закона из области културе ћете инсистирати?

За сада је планирана измјена Закона о државним наградама, током чије ћемо израде, у сарадњи са свим релевантним субјектима ревидирати критеријуме за додјелу и динамику додјеле државних награда. Такође, током 2018.године биће измијењен и Закон о заштити културних добара, као и Закон о медијима, којим ће се, у складу са стандардима садржаним у међународним документима о људским правима и слободама уредити услови за рад медија, дефинисати стандарди за објективно имформисање јавности и прецизније уредити питања заштите приватности, права на исправку и одговор и друга питања од значаја за обављање ове дјелатности.

Интензивно радимо на анализи свих прописа у надлежности Министарства културе, па ћемо у складу са добијеним анализама и евентуалним проблемима које уочавамо у њиховој примјени оцијенити да ли и у којим мјерама треба приступити измјенама и допунама других законских аката.


Да ли ће Министарство, за Вашег мандата, финансирати приоритетне и квалитетне пројекте или ће се наставити политика великодушног донирања „подобних“?

Није ми познато да је Министарство до сада финансирало или како кажете донирало “подобне”. Успостављени су јасни и транспарентни критеријуми по којима се финансирају програми и пројекти у култури. Примарни модел подршке је, свакако, јавни конкурс, по којем је одлука о избору програма и пројеката за суфинансирање из државног буџета измјештена из Министарства, односно повјерена стручним комисијама, које чине истакнути и референтни црногорски умјетници и стручњаци у култури. Ту посебно треба истаћи чињеницу да су критеријуми за рад комисија дефинисани приоритетима који прије свега омогућавају подршку рецентном умјетничком стваралаштву црногорских аутора, али и пројектима који су усмјерени на регионалну сарадњу актуелне умјетничке сцене. О било којем моделу подршке да је ријеч, програми и пројекти се цијене у односу на прописани јавни интерес и значај за црногорску културу, квалитет и ниво умјетничке продукције, референтност реализатора и резултате његовог претходног искуства, поштовање ауторских права, стварање услова за регионалну и међународну сарадњу, промоцију и презентацију црногорског стваралаштва.
У таквим околностима и уз примјену наведених критеријума, сматрам да се не може говорити о домирању “подобних”.