- Влада Црне Горе
Министарство саобраћаја и поморства Аутопут Бар - Бољаре: Комплексан пројекат, изазови...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Аутопут Бар - Бољаре: Комплексан пројекат, изазови и предвиђања
Објављено: 08.02.2018. • 16:22 Аутор: МСП
Након честих навода појединих медија у Црној Гори да се Држава, односно Влада Црне Горе, понаша као неодговоран инвеститор код реализације капиталних инфраструктурних пројеката, а у првом реду пројекта аутопута Бар-Бољаре, Министарство саобраћаја и поморства, поштујући прије свега стручан, професионалан и одговоран приступ послу и право јавности да буде упозната са истинитим чињеницама, околностима и активностима које Министарство саобраћаја и поморства и Влада Црне Горе предузимају, а у циљу најбоље заштите интереса самог Пројекта и грађана, који су истовремено и суштински инвеститори овог нашег најзначајнијег развојног пројекта и његови крајњи корисници, за чију добробит се овај пројекат и реализује, жели да информише јавност о сљедећим неспорним чињеницама.
Грађевинска дозвола за изградњу под-дионице 4.4.1 (грађевински радови на мосту Тара 1 и Тара 2, тунелу Матешево, петљи Матешево са припадајућим дијеловима отворене трасе дионице Смоковац-Матешево аутопута Бар-Бољаре), издата је од стране Министарства одрживог развоја и туризма дана 23.06.2017. године, када су се стекли законски услови за почетак извођења главних радова на наведеној под-дионици. Радови на тунелу Матешево, које као подизвођач изводи хрватска компанија "Складградња" д.о.о. Сплит су отпочели након издавања грађевинске дозволе и радови који се већ изводе односе се на ископ предусјека сјеверног портала тунела Матешево и нешто мањег обима на предусјеку јужног портала. Међутим, од 16. октобра 2017. године дошло је до појаве пукотине на изведеним радовима, као и до њиховог ширења у наредном периоду, због клизања косина предусјека. Оваква ситуација, која се тиче стабилности објеката на траси је захтијевала измјену Главног пројекта и његово прилагођавање стварним условима на терену, што је претходно морала и да одобри Државна комисија за ревизију техничке документације. Од дана 22.12.2017. године, Извођач радова који је у уговорном односу са Инвеститором (Влада Црне Горе коју представља Министарство саобраћаја и поморства) је два пута достављао документацију на ревизију и оба пута је иста враћена због недостатака, у оквиру рока који је значајно краћи од оног који је Уговором дефинисан. Посљедњи, трећи, пут документација је достављена на ревизију дана 01.02.2018. године и тренутно је иста у процедури ревизије, и радови на предметном објекту ће се моћи наставити након добијене позитивне ревизије од стране Државне комисије за ревизију техничке документације, састављене од искусних референтних стручњака и универзитетских професора. Овакво поступање је уобичајено и у складу са релевантним прописима и уговорним процедурама, и изградња тунела Матешево није ни на један начин условљена изградњом петље Смоковац.
Свјесни значаја пројекта и новца који се издваја за овај Пројекат, високо смо поставили љествицу Извођачу радова, како у односу на досљедност у примјени европских стандарда и квалитета, тако и у односу на све друге уговорене обавезе. То неминовно подразумијева уз висок степен одговорности и веома велику посвећеност, како у процесу одобравања појединих сегмената, тако и у процесу реализације, при чему се квалитет, безбједност и дуготрајност радова никада не смију доводити у питање, па је у том смислу недопустива интерпретација која није заснована на аргументованим чињеницама, као што је повезивање реализације тунела Матешево са петљом Смоковац.
Детаљним просторним планом аутопута Бар – Бољаре (2008.) дефинисана је етапна реализација пројекта аутопута Бар-Бољаре. Дионица Смоковац - Матешево дужине цца 41 км, дефинисана је као И етапа реализације пројекта аутопута Бар-Бољаре и почиње након петље Смоковац и простире се до локације Матешева. Петља Смоковац је саставни дио дионице Фармаци – Смоковац, која је Детаљним просторним планом аутопута Бар – Бољаре (2008.) дефинисана као ИИ етапа реализације. Петља Смоковац, је предвиђена као веза два аутопута, аутопута Бар-Бољаре и Јадранско-јонског аутопута, и као веза аутопута Бар-Бољаре са магистралним путем Подгорица – Колашин. Петља ће бити пројектована тако да се омогући њена фазна изградња, тако да ће се у овој фази изводити дио петље, тј. прикључак који везује дионицу Смоковац-Увач-Матешево аутопута Бар-Бољаре, са магистралним путем М2, односно обезбиједиће се веза новоизграђеног дијела аутопута Бар-Бољаре са постојећим стањем.
У Идејном пројекту који је рађен на основу Детаљног просторног плана аутопута Бар–Бољаре и Идејног рјешења ове дионице, дефинисан је почетак дионице Смоковац-Матешево од стационаже 0+000км иза петље Смоковац, тако да петља није била саставни дио Идејног пројекта. Као потенцијално рјешење везе новоизграђеног дијела аутопута и магистралног пута М2, разматрало се и привремено рјешење на почетку саме трасе, на сличан начин на који су рјешаване везе изграђених дјелова аутопута на постојеће стање и у земљама окружења. Од наведеног се одустало, због чињенице да би се због ограниченог простора добило небезбједно рјешење, скромних елемената, које би представљало тачку на којој би се стварала потенцијална загушења у саобраћају.
Комисија која је радила ревизију Идејног пројекта дионице Смоковац-Матешево је, као препоруку, навела да је потребно урадити прикључак (дио петље Смоковац) у склопу израде Главног пројекта ове дионице. Експертски тим који је радио на изради Пројектног задатка за израду Главног пројекта дионице Смоковац - Матешево, је, имајући у виду претходно наведену препоруку, укључио у обим посла и пројектовање петље Смоковац, како би се остварила потпуна саобраћајно техничка функционалност аутопута и избјегле привремене негативне посљедице ове етапе радова.
Пројектним задатком за израду Главног пројекта је планирано да се петља пројектује фазно, што је неспорна обавеза Извођача, да би да се кроз И фазу омогућило квалитетно рјешење прикључка на ову дионицу аутопута Бар-Бољаре, до усвајања Детаљног просторног плана Јадранско-јонског аутопута, односно до доношења коначне финалне одлуке о траси Јадранско-јонског аутопута и наставка реализације аутопута Бар-Бољаре кроз дионицу Фармаци - Смоковац.
И фаза не предвиђа изградњу читаве петље Смоковац већ само изградњу прикључка на уговорену приоритетну дионицу Смоковац - Матешево аутопута Бар-Бољаре. Приступ дионици аутопута која се реализује од магистралног пута М2, биће саобраћајница дужине око 1,5 км, као И фаза укупног пројектног рјешења петље Смоковац, која ће остати коначно рјешење и у каснијим фазама реализације аутопута Бар-Бољаре кроз наредне дионице.
Као што је познато, Понуда Извођача је тражена и поднијета на основу Идејног пројекта за дионицу Смоковац-Матешево у фебруару 2013. године, Влада Црне Горе је исту у јулу 2013. године оцијенила као прворангирану, чиме је отворен преговарачки процес који је окончан 1. фебруара 2014. године, прихватањем (парафирањем) обије уговорне стране Уговора са свим његовим пратећим саставним и обавезујућим дјеловима.
Имајући у виду:
- садржај Идејног пројекта и потребу да се кроз Главни пројекат, као документ вишег нивоа детаљно разраде сви елементи у циљу обезбјеђења комплетности, пуне функционалности и дуготрајности изведених радова,
- садржај преговора који су претходили закључењу Уговора,
- потребу усклађивања Главног пројекта са просторно-планским рјешењима,
- евидентно сложену геоморфологију терена и непредвидиве подземне услове и ризике који се могу појавити током радова,
Уговором са Извођачем радова је утврђено да је уговорена цијена, максимално гарантована цијена за коју је Извођач дужан да обезбиједи комплетност и функционалност радова, уз могућност њене корекције, највише до 10% у случају потребе за извођењем накнадних и непредвидивих радова, а чија појава је уобичајена током реализације уговора о грађењу, чак и оних много мање комплексних и вриједних. ФИДИЦ Општи услови уговора (пројектовање и грађење), управо из ових разлога предвиђају могућност резервисања тзв. Оквирне суме за намјене финансирања накнадних и непредвидивих радова. Поред осталих, у питању је један од кључних принципа и модела ФИДИЦ уговора, којим се на праведан начин дефинише подјела ризика и одговорности уговорних страна. С обзиром на обим, сложеност и вриједност радова, као и услове и ризике извођења радова на овој дионици, лимитирање вриједности накнадних и непредвидивих радова до највише 10% уговорне цијене у функцији је заштите интереса Инвеститора.
Сами обим и цијена накнадних и непредвидивих радова дефинисаће се кроз уговорне процедуре, утврђивањем од стране изабраног Надзорног органа / Инжењера (француско-италијанског конзорцијума Ингероп - Геодата) који је задужен за вредновање и детерминацију у јединицама мјере и јединичним цијенама, тако да би у овом тренутку биле врло неодмјерене тврдње о вриједности за изградњу читаве петље Смоковац. Према Уговору приоритете, обим и врсте накнадних радова одређује Инвеститор.
У до сада реализованим фазама радова евидентиране су и одређене уштеде у корист Инвеститора као резултат повољнијих пројектних рјешења која су прихваћена од Државне комисије за ревизију техничке документације и одобрена од Надзорног органа (Инжењера).
Ако се имају у виду наведене чињенице, садржај Уговора, и уобичајене ФИДИЦ процедуре, не може се у било ком случају и контексту говорити да се ради о „пропустима“ и „недостацима“ Уговора, или „заборављеним радовима“, „незнању“ или „неодговорности“ како се наводило у појединим медијима.
Реализација капиталних инфраструктурних пројеката је често праћена различитим начинима сагледавања и тумачења појединих питања, произашлих као посљедица комплексности самих пројеката. Али исто тако постоје у ФИДИЦ уговорним условима уобичајени уговорни механизми за њихово прије свега споразумно рјешавање, који у супротном подразумијевају и ангажовање Комисије за рјешавање спорова (КРС) и у сљедећој фази Арбитражни суд Трговинске коморе у Цириху, у оним ситуацијама када уговорне стране не могу споразумно доћи до одређеног рјешења. У овом тренутку поступак код КРС и Арбитражног суда, није почео, нити се очекује скори почетак њиховог рада.
У спорењима око било којег уговорног питања, уобичајено је да свака уговорна страна има своју одређену стратегију за превазилажење изазова, па јавно изношење и образлагање ставова и планова поступања уговорних страна, прије него што се спроведу уговорене процедуре у таквим случајевима, може одређеној уговорној страни нанијети штету. Одмјерено и опрезно поступање уговорне стране не значи и тајновито и/или корупционашко, како се то и могло чути у медијима, а ни један посао, посебно онај ове вриједности и значаја, не води се путем медија и кроз дневно политичка надметања.
Од почетка Пројекта и пословног односа са кинеским партнерима политичка одлука је заснована приоритетно на мишљењима и ставовима струке, а у прилогу ове тврдње говори и чињеница да је у реализацији овог пројекта апсолутни примат дат струци у односу на било каква дневно политичка спорења и интересе, па су тако припрема уговорне документације, Закона о аутопуту Бар-Бољаре, вршење надзора над радовима, управљање пројектом, ревизија техничке документације и технички преглед радова пажљиво повјеравани експертским тимовима, организацијама и комисијама који су највећим дијелом састављени од признатих црногорских и страних стручњака у појединим областима, од којих се очекује максимални допринос успјеху овако значајног пројекта.
Министарство саобраћаја и поморства
Везани чланци:
Радуловић у Плаву: Радимо путеве у сваком крају 28.04.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?