Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на "Хрватском самиту 2008" у Дубровнику

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:


Поштовани Предсједавајући,
Екселенције,
Даме и господо,

Задовољство ми је да се обратим овом значајном скупу и да са вама подијелим мишљења о кључним питањима безбједности, развоја и просперитета на садашњој и будућој агенди Европске уније, о перспективи Црне Горе и о нашој заједничкој перспективи интеграције Западног Балкана у Европску унију. Хрватски самит 2008. представља сјајну прилику да се на једном мјесту окупе представници земаља региона, ЕУ и шире евроатлантске заједнице. Сама та чињеница симболички предодређује нашу заједничку будућност. Није случајно што се овај скуп одржава у Дубровнику, хрватском и свјетском културном средишту, у Хрватској, која је данас лидер региона у процесу европске и евроатлантске интеграције.

Стицајем историјских околности, Црна Гора је најмлађа чланица УН, СЕ, и других међународних организација. Утолико више за нас представља инспирацију чињеница да смо за кратко вријеме од обнове своје државности препознати у региону као поуздан сусјед и пријатељ свима, као фактор стабилности, и примјер међуетничког склада, и успјешности европске политике на Балкану. Црна Гора је политички стабилна земља, са динамичним економским развојем, до краја посвећена крајњем циљу чланству у ЕУ и НАТО, што сматрамо најбољим оквиром за остваривање наших националних и државних интереса, и појединачних интереса сваког грађанина.

Зато смо, као и друге земље региона, животно заинтересовани за судбину и имплементацију Лисабонског уговора. Чврсто вјерујемо да ће овај Уговор даље унаприједити вриједности и достигнућа које су земље Европске уније градиле у посљедњих неколико деценија. Новим институционалним рјешењима могуће је остварити ефикасније функционисање и кохерентнију спољну политику Уније, која ће допринијети и унапређењу партнерских односа са Сјевероатлантским савезом, и другим кључним факторима на глобалном нивоу. Тиме ће Европска унија бити спремна да одговори на изазове савременог доба у областима као што су енергетска безбједност, климатске промјене, тероризам, и сва друга питања европске и свјетске политике, са заједничким именитељем.

Надам се да ће процес потврђивања Лисабонског уговора ипак бити завршен позитивним резултатом који ће задовољити све стране. То је и заједничка нада за све земље кандидате и земље потенцијалне кандидате. У том свијетлу, посебно поздрављамо закључке јунског Европског савјета у Бриселу, на којем је афирмисана пуна подршка европској перспективи земаља Западног Балкана и њиховом уласку у пуноправно чланство Европске Уније.

За земље Западног Балкана прихватање и примјена Лисабонског уговора има симболичну вриједност, али и практичан значај, будући да ће ефикаснија Европска унија обезбиједити потребне капацитете и подршку за пуну реализацију свих зацртаних циљева политике проширења. Црна Гора и њени сусједи у региону имају заједнички циљ и дијеле увјерење да је њихова будућност у уједињеној Европи. Успјешна регионална сарадња најбоље показује нашу спремност за поуздано партнерство с државама чланицама Уније, а успјех и напредак сваке појединачне државе одражава се на прогрес цијелог региона.

Јасна европска перспектива је кључна за стабилност региона и за шире европско подручје. Регион нема другу алтернативу. Интеграција у ЕУ носи собом реформе, усвајање неопходних стандарда и снажење демократије, тржишне привреде и поштовања људских права. Јасан европски пут јача и консолидује ове области и отвара сигурну перспективу за европску будућност. Уколико би дошло до успоравања или скретања с пута интеграција, то би само погодовало ретроградним снагама, које би могле вратити Балкан уназад, у прошлост. Наравно, то није интерес народа и земаља на овим просторима, оптерећених давним и свјежим трагичним конфликтима из наше заједничке историје. Вјерујем да су данашње генерације на Балкану, вођене проевропским снагама, способне да се по европској матрици одреде према прошлости, као што су способне да усвајањем европских вриједности равноправно стану раме уз раме са свим европским народима и државама.

На путу остваривања заједничких стратешких циљева, сасвим је разумљиво да је, уз сагледавање регионалног аспекта, неопходно индивидуално процјењивати различиту динамику и напредак сваке земље појединачно. Јер, прогрес зависи од унутрашњих капацитета за реформе, од консолидације и динамике испуњавања обавеза у процесу приступања. То, наравно, претпоставља регионалну сарадњу. Успјех једне земље, истовремено је подстицај и успјех за све. То се види на примјеру проширења НАТО. Успјех било ког нашег сусједа има велики значај за заједничку безбједност. Користим прилику да честитатам хрватским домаћинима и албанским колегама на предстојећем потписивању Протокола о приступању с НАТО, уз наду да ће и Македонија превазићи постојећи проблем и брзо достићи тај циљ.

Захвални смо што је и напредак Црне Горе препознат на Самиту НАТО у Букурешту позивом да уђемо у Интензивирани дијалог са Алијансом, као и напредак БиХ, и што је за Србију остављена могућност да у евроатлантској интеграцији изабере динамику коју жели. Исто тако, надамо се да ће наш индивидуални напредак у европској интеграцији, и динамичније кретање према ЕУ, бити охрабрени од стране Брисела. Зато Црна Гора жели да поднесе апликацију за чланство у ЕУ на основу постигнутих резултата. Те наше планове видимо као пут без повластица и пречица. Вјерујемо да ће то бити подстицај, охрабрење и добра порука за цијели регион да они који извршавају преузете обавезе без застоја напредују у процесу интеграције.

Такође, желио бих напоменути још један значајан моменат за европску агенду региона: отварање преговора о либерализацији визног режима, које представља ново признање свим земљама за напредак у европским пословима, ново охрабрење и обавезу ка достизању европског циља. Укидање виза је од изузетног значаја за све грађане земаља Западног Балкана. То је могућност за стицање нових знања, пут ка интезивнијој економској и културној сарадњи, слободном протоку идеја, информација, људи, роба и капитала кључних вриједности европске интеграције. Испуњавање услова из Мапе пута ће ојачати и укупну регионалну сарадњу. Остварење циља либерализације потпуно укидање виза за наше грађане, довешће до стварања чвршћих веза са земљама Европске уније и допринијети укупној политичкој стабилности и економском развоју региона. То ће допринијети и бољем информисању грађана Уније о Западном Балкану.

Вјерујем да се тако најбрже гради Европа без граница, једнака за све њене грађане, и да се тако руше стереотипи о Западном Балкану као подручју конфликата, дезинтеграција и нестабилности.

Регион је, рекао бих, на граници фазе стабилизације и придруживања, и фазе проширења. Западни Балкан се посљедњих година знатно измијенио. О томе најбоље свједочи и косовски процес. Без обзира на разлике Београда и Приштине, на сву тежину проблема, ово питање се сагледава у дипломатској равни. Зар то није најбоља потврда демократског зријевања на овим просторима? Поменуо бих у овом контексту и односе између Црне Горе и Хрватске, који свима могу послужити за примјер. Договорили смо се како да трајно ријешимо питање границе, односно привременог споразума за Превлаку. Однедавно успостављена линија Загреб Подгорица, симболички илуструје нашу блискост и повезаност у свим областима од интереса за двије пријатељске државе, и за наше грађане. Главни економски показатељи говоре о стабилном расту БДП у цијелом региону, о смањењу незапослености и расту СДИ. Овоме су умногоме допринијели споразуми и иницијативе као што су ЦЕФТА, енергетски и транспортни споразуми, али и све већа институционализација и преношење концепта регионалног власништва на земље Западног Балкана.

Црна Гора је након обнове независности најбољи примјер ових промјена и прогреса који постоји у региону. Биљежимо раст БДП између 8 и 10%. Стопа незапослености је сведена на око 11%. СДИ значајно премашују годишњи државни буџет. У фази смо почетка реализације крупних инфраструктурних пројеката, што све заједно доприноси бољем стандарду наших грађана. Црна Гора постаје једна модерна држава, са значајним темпом развоја и унутрашњом стабилношћу, која зна и шта хоће, и како остварити своје стратешке циљеве.

Као што се види на примјеру потврђивања Лисабонског уговора, процес интеграција на европском континенту је сложен, вишеслојан и на њега утиче низ фактора. Једнако тако је процес европске интеграције Балкана комплексан и вишесмјеран. Чврсто вјерујем да концептом заједништва у различитости можемо остварити истински заједнички циљ Уније уједињење на цијелом европском континенту.

Дубоко вјерујемо да у међусобној координацији, уз даљу имплементацију преузетих обавеза, уз вредновање постигнутих и остварених реформи, ускоро можемо очекивати улазак Црне Горе у нову, динамичнију и квалитетнију фазу европске интеграције. Истовремено, вјерујемо да ће ЕУ, завршетком процеса потврђивања Лисабонског уговора, спремно дочекати Црну Гору и Западни Балкан. Дотле, ми знамо шта су наше обавезе. Као што вјерујем да ће Европа знати да превазиђе тренутну неизвјесност.

Хвала вам на пажњи!

Дубровник, 05. јул 2008. године