Милочер: Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић отворио ИВ Међународну конференцију Међунационално и међуетничко помирење, вјерска толеранција и људска безбједност на Балкану

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Четврта Конференција ''Међунационално помирење, вјерска толеранција и људска безбједност на Балкану'' - уводно излагање



Поштовани гости,

Даме и господо,

Велико ми је задовољство да вас поздравим као учеснике Четврте међународне конференције ''Међунационално помирење, вјерска толеранција и људска безбједност на Балкану'' и пожелим вам срдачну добродошлицу.

Модерна политичка заједница повезана је са принципима и идејама примјереним новој логици свјетско-историјских токова. Генерално гледано, мијења се класично схватање политике, успостављањем међународних институција као важног фактора стабилности, у тежњи за очување мира.

Нова парадигма треба да одговори сложеним изазовима у превенцији сваког могућег облика насиља или дискриминације, спречавањем потенцијалних конфликата на локалном, регионалном или интернационалном плану.

Поштовање људских права, индивидуалних и колективних, толеранција међу народима, вјерама и културама је фундаментална норма на којој се темеље сва модерна друштва. На тим универзалним вриједностима утемељен је и глобални међународни поредак у коме је могуће успоставити равнотежу између човјека и друштва, права и морала, грађанина и државе и коначно етике и политике.

Западни Балкан 21. вијека окреће се будућности и убрзано оставља иза себе прошлост оптерећену митовима, историјским, идеолошким, националним и вјерским сукобима. Смисао европских и ширих евро-атлантских повезивања држава Западног Балкана је стварање заједничког политичког и економског простора дјеловања. Тај сложени процес ће неповратно потискивати националистичке претензије, које су биле у фокусу 19- тог и поткрај 20. вијека, тако што постаје бита суштина демократских процеса у посебним државама од форме њиховог спољашњег организовања.

Позиција Западног Балкана неодвојива је од европских и евроатлантских асоцијација и политичке културе која се заснива на поштовању људских права и слобода. Људска права, као права појединца која му неотуђиво припадају, након Другог свјетског рата се схватају као међународна одговорност, гарантована међународним документима и инструментима за њихово спровођење од Повеље Уједињених нација до Европских Конвенција и Протокола.

У том смислу, најреалнија политичка опција која може да допринесе свеукупном друштвеном развитку земаља Западног Балкана, јесте заједничка интеграциона политика која би дугорочно осигурала мир и изградњу чврстог система безбједности. Нарочито ако се има у виду да мале државе у зависности од степена усаглашавања са демократски најразвијенијим земљама, могу имати значајну међународну улогу и равноправнији третман у прерасподјели економске моћи у мултиполарном свијету.

Потребно је перманентно обнављати интер-етнички и интер-религијски дијалог на темељу кутлуре поштовања људских и мањинских права, као услова за демократски искорак Западног Балкана. Неопходно је унутрашње помирење, брисање наслијеђених предрасуда, које су кроз историју биле иманентне Балкану. Консолидација мулти-етничких друштава темељи се на демократији, социјалној једнакости и једнаким могућностима, владавини права и њиховом стварном учинику за еволуцију друштва и људску безбједност.

Даљи развој далекосежних политичких и економских циљева држава Западног Балкана зависиће од њиховог унутрашњег преображаја, изградње дјелотворних правних и економских система који ће дати нови подстицај интеграционој динамици. Сматрам да је ово једини начин да балканске државе буду стварни актери у међународним односима. Сам процес постаће основ за убрзани социјални и економски просперитет. Изградња демократских институција и настојање да се испуне међународне обавезе је темељ за мирно рјешавање конфликата међу друштвеним скупинама и доминантно демократско начело да се политичка питања рјешавају искључиво политичким средствима.

На примјеру Црне Горе се потврдило да је на Балкану могуће изграђивати и развијати складне односе међу различитим културама, вјерама и нацијама и да су балкански народи способни да живе заједно. И у најтежем периоду новије историје, у вријеме кад су , на подручју бивше СФРЈ бјешњели међунационални и међувјерски сукоби, Црна Гора је успјела да очува мултинационални и мултивјерски склад и да буде она еx-југословенска република на чијој територији се није ратовало. У очувању мира и успостављању стабилности веома важан путоказ нам је била наша вишевјековна државна традиција.

Црна Гора је кроз историју показивала висок сензибилитет према мањинским народима, на шта су јој они узвраћали поштовањем и приврженошћу. Та чврста веза потврђена је и на референдуму на коме је Црна Гора обновила независност и након којег је још снажније закорачила путем европске и евроатлантске будућности.

Кад је ријеч о напорима за очување мира и стабилности у региону, сматрам да су они уско повезани са изградњом Цивилног друштва као важног фактора за ефикасно предупређивање могућих сукоба. Тако се у Црној Гори одвијају два паралелна процеса, унутрашња реформа друштва и процес усвајања читаве скале правних поступака и процедура у заштити и промоцији људских права које прописује међународна заједница.

Такође, сматрам да политика помирења није само у домену правних и економских трансформација друштва и његових институција, већ прије свега у промјени културног обрасца понашања, наслијеђених навика и обичаја. Историјске тензије које су се испољавале нарочито око осјетљвих питања: нације, државе и вјере, могуће је постепено превазилазити промјеном орјентацијских образаца. Нова политичка култура темељи се на промијењеној културној парадигми и хуманистичком схватању достојанства сваког људског бића. На том путу биће неопходна едукација, читав низ конкретних програма за интер-етничко помирење, као и дугорочни међународни пројекти.

Даме и господо,

Сазрело је вријеме да учинимо заједнички напор у правцу конкретније демократизације земаља Западног Балкана. Управо је усљед наших наслијеђених подијељености, специфичних историјских искустава и различитих перцепција тих искустава, долазило до међусобних неразумијевања. По први пут имамо шансу да историјски подвојене путеве балканских народа превазиђемо јединственим оквиром, који се заснива на правима и дужностима, обавезујућим за све државе у истој мјери. Имамо шансу за рационалан избор који не проистиче из емоција, већ разборитости у доношењу заједничких политичких одлука.

Свијест о заједништву које нас све повезује, темељи се на увјерењу о заједничким циљевима, али и одговорности за њихово реално остварење.

Чврсто вјерујем у нашу заједничку европску и евроатлантску будућност, што је сигуран оквир за остварење свих наших циљева, кроз јачање добросусједства и учвршћење регионалне стабилности уз просперитетан економски развој и бољи друштвени и лични стандард наших грађана.

Захваљујем вам на пажњи, и желим вам успјешан рад.

Милочер, 30.10.2008. године