- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Генерални директор за енергетску ефикасност Марко ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Генерални директор за енергетску ефикасност Марко Радуловић гост у Бојама јутра ТВ Вијести поводом Свјетског дана енергетске ефикасности
Објављено: 05.03.2018. • 18:04 Аутор: Министарство економије
Гријати само оне просторије у којима боравимо, искључити уређаје када их не користимо, а поједине употребљавати у вечерњим сатима када је на снази јефтинија тарифа, само су неки од начина на које можемо бити енергетски ефикасни, казао је генерални директор за енергетску ефикаснот Марко Радуловић.
Он је данас , поводом обиљежавања Свјетског дана енергетске ефикасности, био гост у јутрањем програму ТВ Вијести – Боје јутра, гдје је говорио о пројектима које у овој области спроводи Министарство економије, али и о конкретним савјетима за мању потрошњу електричне енергије.
„На трошкове гријања утичу многи фактори: на првом мјесту утиче величина простора који се грије, други важан фактор је постојање изолације објекта, као и његова позиција, односно орјентисаност ка сјеверу или југу. Такође, веома важан фактор који утиче на трошкове гријања јесте период када се енергенти, ако говоримо о дрвима и пелету, набављају – да ли је то током љета, када је цијена нижа, или у зимском периоду“, казао је Радуловић и подсјетио да енергетска ефикасност није штедња енергије, већ оптимизација потрошње, а да се притом задржи исти или повећа ниво комфора.
Поред различитих система за гријање, бојлер, машине за веш и суђе, су уређаји, како је казао, са највише инсталисане снаге.
„Међутим, потрошачи не плаћају снагу, већ потрошену енергију која је производ снаге и временскг периода у којем користимо уређај. И расвјета значајно утиче на потрошњу електричне енергије, па потрошња сијалица има значајно учешће на укупном рачуну за електричну енергију“, појаснио је Радуловић.
На питање да ли је ефикасије да бојлер буде стално укључен или да се повремено и искључује, Радуловић је казао да то, прије свега, зависи од броја чланова домаћинства.
„Моја препорука јесте да, ако је ријеч о мањем броју чланова – једно или двоје, треба да укључују бојлер искључиво у вечерњим сатима, када је електрична енергија најјефтинија. Дакле да током ноћи акумулирају топлотну енергију коју ће користити током дана. Међутим, ако је ријеч о домаћинствима са већим бројем чланова, а самим тим и већим захтјевима, сматрам да је ефикасније да је бојлер укључен током читавог дана, како би увијек имали топлу воду“, одговорио је он.
Радуловић је подсјетио да од 01. јула ове године на тржишту нећемо моћи да нађемо сијалице са жарном нити снаге 100 вати и јаче, од 01. јануара 2019. оне од 75 вати и јаче, од 01. јула 2019. сијалице од 60 вати и јаче, док од 01. јануара 2020. године на тржишту нећемо моћи наћи енергетски неефикасне сијалице, што јесу сијалице са ужареном нити.
„Сијалице заиста утичу на потрошњу, што грађани врло често занемарју приликом одлучивања који извор свјетлости ће да користе у својим домовима. Гријешимо када упоређујемо цијену набавке сијалица различитих технологија. Ако узмем за примјер сијалицу са жарном нити од 100 вати, која у продавницама кошта око 30 центи, и ако узмемо да она ради сваког дана у просјеку 6 сати, потрошиће 21 еуро електричне енергије на ниову године. Сијалице исте снаге у лед технологији има 6 пута мању снагу, што је снага од 18 вати. Уколико лед сијалицу од 18 вати 6 сати свакога дана, она ће потрошити 6 пута мање електричне енергије за годину дана, односно 3,5 еура. Дакле, видимо само на примјеру једне сијалице колики је потенцијал за уштеде – око 17 еура годишње можемо да уштедимо користећи лед свјетиљке умјесто оних са ужареном нити“, казао је Радуловић и додао да очекује да ће се, елиминацијом енергетски неефикасних уређаја, подстаћи конкурентност на тржишту и да ће доћи до постепеног пада цијена.
Када је ријеч и пројектима, Министарство економије је од 2009. године кроз два пројекта енергетске ефикасности, која подразумијевају примјену мјера енергетске ефикасности на здравственим и образованим установама, финансирало реконструкцију укупно 48 објеката вриједу више од 35 милиона еура.
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?