Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

"Социјални картон као окосница реформе социјалне заштите" - интервју министра рада и социјалног старања Кемала Пуришића, за "Дневне новине"

Објављено: 26.03.2018. 17:01 Аутор: мрсс
mrss  mrss

Информациони систем социјалног старања (ИССС) је капитални пројекат црногорске Владе који је омогућио спровеђење реформе система социјалне заштите са циљем да се сиромашнима и социјално угроженима обезбиједи што квалитетнија социјална и породична заштита, како у дијелу материјалних давања, тако и са аспекта социјалних услуга, казао је Викенд новинама министар рада и социјалног старања Кемал Пуришиц.

Објашњавајући да је ријеч о информационом систему за процесуирање, одобравање, плаћање, надзор и ревизију социјалних давања, Пуришиц је казао да су системом обухваћени сви пословни процеси у вези са социјалном и дјечјом заштитом.  
                                                                                 
“Социјални картон је омогућио квалитетно извјештавање, пословну аналитику и статистику, које се користе за даље креирање политике социјалне заштите. Стога, пројекат ‘Социјални картон’ представља окосницу процеса реформе социјалне заштите”, тврди Пуришиц. На питање докле се стигло са реализацијом пројекта, Пуришић каже да се он изводи по фазама, при чему су прве двије реализоване у року.

ПРОЈЕКАТ СЕ РАДИ У ФАЗАМА

“Фаза И пројекта Социјални картон – информациони систем социјалног старања (ИССС) реализован је у року. Пројекат је постигао постављене циљеве и знатно унаприједио инситуционално-организационе, техничко информационе као и кадовске капацитете центара за социјални рад. Од 01. јануара, 2015. Информациони систем је у оперативном раду у свим центрима за социјални рад, њиховим подруцним јединицама (22 локације) и ресорном Министарству.

У међувремену, приступ информационом систему је омогућен и у новоотвореним подручним јединицама у Голубовцима, Тузима, Петњици и Гусињу”, објаснио је он.

По успјешно реализованом пројекту, Влада Црне Горе је, додаје, донијела одлуку о наставку пројекта, односно реализацији Фазе ИИ којом се даље изграђује информациони систем.

“У оквиру Фазе ИИ развијени су информациони системи установа социјалне и дјечје заштите који су повезани са информационим системом центара за социјални рад. Рок за реализацију Фазе ИИ био је септембар 2017. Фаза ИИ је реализована у предвиђеном року уз постигнуте задате циљеве. Реализацијом фазе ИИ, информациним системом обухваћенису сви центри за социјални рад, као и установе социјалне и дјечје заштите: Дом старих ‘Грабовац’ у Рисну, Дом старих ‘Бијело Поље’ у Бијелом Пољу, Дјечји дом ‘Младост’ Бијела, Завод ‘Комански мост’ и Центар за дјецу и младе ‘Љубовиц’”, истакао је министар.

Ради даљег спровођења реформе система социјалне заштите и како би све што је урађено било и одрживо, односно како би систем заживио у свом пуном капацитету, и у наредном периоду је, свјестан је Пуришиц, неопходна подршка у раду запосленима, дорада и развој нових функционалности информационог система као и обезбјеђивање вишегодишњих уговора за одржавање.

“Стога је Министарство рада и социјалног старања потписало је Анеx Споразума о сарадњи са УНДП циме је обезбијеђен наставак пројекта до 31.09.2019. године, односнообезбијеђени су дугорочни уговори за одржавање ИИССС који це трајати до 31.12.2021. године”, најавио јеПуришиц.

Инаце, Социјални картон се односи на грађане који су корисници права из социјалне и дјецје заштите, као и на оне који су поднијели захтјеве за остваривање права било да се ради о материјалним давањима или о услугама.

                                                                       mrss

ШТА СУ ГРАЂАНИ ДОБИЛИ УВОЂЕЊЕМ СОЦИЈАЛНОГ КАРТОНА

Први човјек Министарства рада и социјалног старања објашњава шта су грађани добили од увођењем Социјалног картона. Наиме, тврди да корисници и подносиоци захтјева за накнаде више нијесу изложени тешкоћама у вези са остваривањем права, повезаним са прикупљањем великог броја пратеце документације.

Центри за социјални рад су модернизовани и дјелују, каже, по моделу “све на једном мјесту”.

“Систем подржава аутоматску размјену податакаса девет институција: Фонд пензијског и инвалидског осигурања, Фонд здравственог осигурања, Управа за некретнине, Пореска управа, Завод за запошљавање, Министарство унутрашњих послова, Министарство просвјете, Министарство пољопривреде и Ветеринарска управа. На тај начин се прикупљају докази из регистара надлежних институција који служе за утврђивање имовине, прихода и статуса појединаца, односно породица. Социјални радници су сада растерећени вишка административних послова те стога могу да посвете више времена раду са корисницима”, казао је он.

Као прмјер наводи да за једну четворочлану породицу ИССС аутоматски прикупи 32 доказа од девет институција. 

“Увидом у прецизне имовинске податке, податке о приходовном стању подносиоца захтјева и чланова његове породице, њиховом радном статусу и друге податке, омогућава се правичност и циљана помоћ, односно обезбјеђује се да помоћ иде онима којима је најпотребнија.

Између осталог, ово омогућава транспарентност, враћа кредибилитет националном системусоцијалне заштите и повјерења грађана у њега.

Међутим, стручни рад социјалних радника никада не треба запостављати, тако да се инсистира и неопходноје да стручни радници изађу на терен, у кућну посјету ради сачињавања стучног налаза и мишљења који је обавезан дио документације неопходне за остваривање права”, каже Пуришић, додајући да је ИИССС је, између осталог,најсиромашније и најугроженије грађане ослободио индиректних трошкова(превоз, административне таксе и вријеме) прикупљања документације.

Овај пројекат, објашњава министар, представља много више од пуког успостављања информационог система односо техничке интервенције. У кратком року, пројекат је реформисао систем односно суштинскиунаприједио правни оквир, институционалне, организационе, техничке и кадровске капацитете.

“Кроз овај пројекат пружена је подршка превасходно у стварању новог правног оквира за реформу, укључујуци Закон и подзаконска аката, којима се трансформишу центри за социјални рад у погледу увођења стандарда, организационе шеме, бољег планирања, евалуације, као и оптимизације средстава. Социјални картон је допринио да се побољша покривеност односно прошири мрежа центара (на 25 локација), а да се у свим центрима ради на једнобразан нацин поштујуци успостављене стандарде.

Унапријеђено је управљање у центрима за социјални рад, а самим тим побољшано је кориштење капацитета”, каже министар.

Нови систем, додаје, даје увид о евентуалним вишеструким социјалним давањима, односно колико појединац или породица укупно прима по више основа.

“На примјер, једна породица може да остварује право на више давања: материјално обезбјеђење породице, дјечји додатак, личну инвалиднину, туђу његу и помоћ, субвенције за утрошену електричну енергију, па се прегледом свих давања ствара боља слика усмјеравања средстава”, казао је он. 


ПР служба Министарства рада и социјалног старања

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?