Излагање министра здравља др Кенана Храповића, на Националном скуп “Гојазност код дјеце у Црној Гори- прилике и изазови”

Поштовани колега Јановићу, госпођо Брајовић, представници Свјетске здравствене организације, господине Мугоша, уважени љекари и представници здравственог система, представници медија, даме и господо,

Добродошли на Национални скуп “Гојазност код дјеце у Црној Гори- прилике и изазови”, на ком ће бити презентовани резултати Националног истраживања о гојазности међу дјечијом популацијом у нашој земљи, узраста 7 година.

Гојазност је у коначном медицински проблем који се најлакше препозна али се најтеже лијечи. Уколико се на вријеме не спријечи, гојазност у дјечијем добу често постане доживотни проблем. Гојазност је достигла епидемијске размјере у свијету. У последњих 50 година број гојазне дјеце се повећао за невјероватних 300%.

Узроци гојазности су комплексни и бројни, и укључују генетске, биолошке, културолошке и социолошке факторе. Лоши ефекти гојазности на здравље су бројни: повећан ризик за кардиоваскуларне болести, висок крвни притисак, дијабетес, проблеми са дисањем и спавањем.

Спровођењем истраживања којег данас презентујемо, Црна Гора се прикључила Иницијативи СЗО о надзору гојазности код дјеце за регион Европе, која је успостављена 2006. године. Црна Гора се прикључила ЦОСИ програму, са главним циљем да се добију мјерљиви и упоредиви подаци о преваленцији прекомјерне тјелесне тежине и гојазности код ученика основних школа у Црној Гори.

Имплементација ЦОСИ студије у Црној Гори је почела у априлу 2016. године, када је основан Национални координациони тим, на челу са Институтом за јавно здравље и Факултетом за спорт и физичко васпитање. Пројекат су подржали СЗО и Министарство просвјете.

У Истраживању је укупно испитано 1754 ученика првог и другог разреда из 100 основних школа, док су мјерења тјелесне масе и висине извршена код 1689 ученика.

Истраживање је показало да је прекомјерна тежина и код дјечака и код дјевојчица забиљежена код 18.1% испитаника. Такође, истраживање је показало да је преко петине, или 22.8% дјечака гојазно, док је скоро свака десета дјевојчица гојазна, или 11.9%.

Ове трендове могуће је промијенити и остварити напредак само кроз мултисекторску сарадњу и спровођење свеобухватног пакета интервенција утемељених на подацима и доказима. Најуспешнији приступ лијечењу гојазности подразумијева промјену начина живота, корекцију исхране и повећање физичке активности.

Здравствени систем је у том смислу реализовао бројне активности у протеклом периоду, а подијелићу са Вама само један њихов дио. У оквиру Акционог плана  за исхрану 2015/2016 један од главних циљева био је усмјерен на стварање окружења које подстиче правилну исхрану. Сходно томе, Институт за јавно здравље подржао је пројекат “Ђачка кухиња”, због бројних предности које организовани начин исхране у школама носи са собом. Такође, према Уговору о пословној сарадњи са школом за средње и више стручно образовање “Сергије Станић”, Институт пружа стручну помоћ у области примјене принципа правилне исхране дјеце ради унапређења школских оброка.

Институт за јавно здравље има Савјетовалиште за правилну исхрану у којем ради 5 љекара специјалиста који пружају стручну помоћ у превенцији и третману гојазности код дјеце. У току претходне године Савјетовалиште је посјетило 122 дјеце узраста од 5-18 година. Такође, широм Црне Горе, у основним и средњим школама, одржана су предавања на тему “Здрави стилови живота”, а педијатрима у 6 црногорских општина на тему “Превенција И третман дјечије гојазности”.

У оквиру Акционог плана за исхрану 2017/2018 дефинисано је неколико циљева и активности који се тичу дјечије гојазности, а које ћемо реализовати уз подршку СЗО и министарстава просвјете и спорта.

Са жељом да стварамо здраве генерације, позивам све да се активно укључе и дају свој допринос у превазилажењу изазова са којима се суочавамо када је гојазност у питању.

Хвала.