Пејовић на Регионалној конференцији “Спровођење Истанбулске конвенције Вијећа Европе - изазови и наредни кораци”

У организацији Агенције за равноправност полова Босне и Херцеговине, Министарства за људска права и избјеглице БИХ у Сарајеву је, од 15. до 17. 3. 2018.године одржана Регионална конференција  “Спровођење Истанбулске конвенције Вијећа Европе - изазови и наредни кораци”. Представници и представнице институционалних гендер-механизама из Србије, Црне Горе и Македоније, међународне заједнице у Босни и Херцеговини, као и више од 60 представника релевантних институција, установа и организација са свих нивоа власти у Босни и Херцеговини узело је учешће на овој конференцији.

Циљ конференције био је размјена искуства и добрих пракси, идентификовање недостајућих стандарда у спровођењу Истанбулске конвенције у БиХ а посебан дио конференције посвећен је регионалном повезивању и успостављању ближе сарадње са свим релевантним партнерима.

На догађају је учествовала начелница Одјељења за послове родне равноправности у Министарству за људска и мањинска права,  Биљана Пејовић од ратификације Истанбулске конвенције, доста урађено на плану усклађивања црногорског законодавства са овим међународним документом, али да још много тога остаје да би се сви њени стандарди испунили И реализовали у пракси.

Она је нагласила да је  посебна пажња посвећена изградњи система за прикупљање и обраду података везаних за насиље над женама и насиље у породици и развијању социјалних сервиса, као и на размјену искустава на регионалном нивоу.

Министарство за људска и мањинска права један је од главних институционалних механизама за остваривање политике родне равноправности чији је да, прије свега, скрене пажњу црногорског друштва на праведнији и коректинији третман појма и улоге жене у нашем друштву. Пејовић је појаснила да је Одјељење за родну равноправност, као организациона јединица у оквиру министарства, је током протекле деценије интензивно учествовало у доношењу и спровођењу политика родне равноправности, кроз партнерство са државним органима, невладиним организацијама које се баве људским правима и правима жена, политичким партијама, медијима и синдикатима, као и кроз сарадњу са међународним организацијама. Црна Гора је успоставила снажан законодавни инстуционални оквир када је  у питању равноправност жена и мушкараца, полазећи од Устава Црне Горе преко Закона о родној равноправности и других закона и аката који забрињавају дискриминацију  по основу пола.

Регионална конференција представља дио регионалне иницијативе усмјерене на јачање капацитета институција за родну равноправност за рјешавање родно заснованог насиља у региону Западног Балкана и Медитерана. Наиме, потписивањем Регионалне Декларације о сарадњи институционалних механизама између држава Западног Балкана, 2005.године у Сарајеву успостављена је регионална сарадња са Хрватском, Србијом, Црном Гором и Македонијом.

Потписивање Декларације био је велики корак за државе у регији, у смислу умрежавања њихових националних гендер механизама извршне и законодавне власти. Као наставак ове иницијативе, у новембру 2013. године потписана је Декларација о сарадњи институционалних механизама за родна питања земаља Медитеранске иницијативе, која представља проширење Регионалне декларације из 2005. године и укључује сарадњу са земљама из Сјеверне Африке: Египтом, Мароком, Либијом, Алжиром и Тунисом. У склопу регионалних активности, у јулу 2014. године потписана је Заједничка изјава о сарадњи институционалних механизама за равноправност полова земаља Западног Балкана. Као приоритети у дјеловању, препознате су области: род и сигурност, економско оснаживање жена и насиље над женама и насиље у породици.

На крају конференције дефинисани су закључци, наредни кораци и иницијативе како у даљој имплементацији Истанбулске конвенције у Босни и Херцеговини,  тако и на плану јачања регионалне сарадње. Учесници/е Регионалне конференције у Сарајеву су послали снажну поруку подршке прогресивним субјектима у Хрватској за напоре усмјерене у правцу ратификације Истанбулске конвенције, упркос свим изазовима са којима се суочавају у том процесу.

Министарство за људска и мањинска права