Конференција С3.ме - Паметна специјализација: иновације, предузетништво и конкурентност окупила око 200 учесника из привредног, академског и цивилног сектора

Министарство науке Црне Горе окупило је данас око 200 актера из привредног, академског и цивилног сектора на конференцији С3.ме - Паметна специјализација: иновације, предузетништво и конкурентност, у хотелу Хилтон, у циљу промоције Стратегије која има за циљ да мапира економски, иновативни и научноистраживачки потенцијал наше земље.

-Драго ми је што смо се данас окупили на овако важном догађају за даље планирање јавних политика које утичу на све грађане и све привредне субјекте у нашој земљи. Ријеч је о креирању државне политике паметне специјализације која има за циљ структурну трансформацију наше привреде, базиране на иновацијама. Стратегија паметне специјализације је управо рецепт земаља Европске Уније, како да се на најефикаснији начин омогући економски и друштвени развој, а такође и смање економске разлике међу земљама. И управо Европска Унија инсистира на истом принципу за све будуће чланице, а знамо да ће Црна Гора бити ускоро једна од њих, казала је на свечаном отварању конференције министарка науке др Сања Дамјановић.

Стратегија паметне специјализације има за циљ да повећа конкурентност црногорске економије, концентрише ресурсе знања и повеже их са ограниченим бројем приоритета. С3 ће омогућити развој нових секторских области и индустрија инвестирањем у истраживање и иновације у областима које садрже стратешки потенцијал у нашој држави.

-Усвајање Стратегије паметне специјализације је од великог значаја. Не само да би знатно подстакло ефикасније коришћење претприступних фондова, као и фондова из ЕУ програма попут Хоризонта 2020, него би такође помогло у рјешавању изазова који су типични за мале земље попут Црне Горе, а то су паметно усмјеравање наших малих абсолутних средстава, као и фокусирање на конкрентне и приоритетне области како би се максимизирали бенефити, истакла је министарка Дамјановић.

Рад на Стратегији паметне специјализације је изазован, али иновативан процес, јер је, како је акцентовала министарка, суштина Стратегија промјена у најширем смислу.


-Циљ је да се дефинишу приоритетне области и пронађу иновативне нише које имају највећи потенцијал да подстакну економски развој и конкурентност наше земље, а да се затим наша национална средства фокусирају на истраживање и иновације, управо у оквиру ових приоритетних области. На тај начин оснажиће се постојећи и успоставити нови ланци вриједности и постаће много видљивије свима које су то пословне шансе које могу да донесу повраћај инвестиција и најснажнији утицај на друштво, казала је министарка науке.

Израда Стратегије подразумјева активну подршку Владе Црне Горе и органа јавне управе, али је од кључног значаја активна партиципација академског, привредног, цивилног и невладиног сектора. Сам процес развоја ове стратегије подразумјева чврсту методологију која је обезбјеђена подршком Европске Комисије, Удруженог истраживачког центра (ЈРЦ), на чијој платформи се налазимо од августа 2017. године.

Према ријечима министарке Дамјановић, Министарство науке је Владин орган у чијој је надлежности вођење процеса паметне специјализације, али ово је процес у који мора бити укључено више министарства, институција, асоцијација и предузећа.

-Успјех овог процеса мјериће се нашим нивом сарадње, правилним схватањем шта ова стратегија подразумијва и какве бенефите сјутра може да донесе у смислу великих инвестиција из ЕУ, али и спречавањем фрагментације и дупликације подухвата на различитим нивоима, од стране истраживачких организација, предузећа, система образовања, истакла је министарка.


Стратегија паметне специјализације (С3) је документ за чију је израду задужено Министарство науке у блиској сарадњи са Министарством економије. Генерални директор за индустрију и предузетништво у Министарству економије, господин Горан Николић, казао је на отварању конференције да је сарадња науке и привреде основ економског развоја који је заснован на знању и иновацијама.

Стратегијом се, казао је Николић, подстичу структурне промјене, пласирају нови производи и услуге и стичу нове вјештине, а што је и препознато индустријском политиком Владе Црне Горе, која је овај концепт препознала као шансу за повећање броја радних мјеста и конкурентност земље.

Један од кључних партнера на изради Стратегије паметне специјализације је Привредна комора Црне Горе, са којом Министарство науке има веома добру сарадњу, што је потврдио у свом обраћању предсједник Привредне коморе, господин Властимир Голубовић. Он је истакао да морамо заједничким снагама идентификовати подручја која ће пружити дугорочан раст и развој, и то приступом „одоздо“, јер грађани и пословна заједница најбоље познају потенцијале земље у којој живе и раде.



Предсједница Уније послодаваца Светлана Вуксановић казала је у име Асоцијације да је радује што су у процес израде Стратегије укључени сви актери који ће имати користи од усвајања овог документа. Важно је имати у виду, нагласила је Вуксановић, да ће усвајање Паметне специјализације условити веће улагање у науку и иновације, те креирати нове секторе и индустрије.

Црна Гора је започела процес предузетничког откривања, што представља трећу фазу у изради Стратегије паметне специјализације, након квалитативне и квантитативне анализе економског, иновативног и научноистраживачког потенцијала. Консултантску подршку овој фази израде Стратегије обезбиједио је Удружени истраживачки центар Европске комисије, партнер конференције.

Представница Удруженог истраживачког центра, госпођа Моника Матусијак, објаснила је учесницима конференције бенефите усвајања Стратегије, који се односе на економију, али и цјелокупно друштво.

Морамо тражити, акцентовала је Матусијак, приоритете који одговарају потребама тржишта, разумјети изазове специфичних сектора и превазићи их уз знање и иновације. Сви актери у овом процесу морају водити отворен и транспарентан дијалог. Стратегија паметне специјализације је пут којим дефинишемо шта нас то разликује од других, која је наша посебност и шта нас чини конкурентним на глобалном тржишту.

Примјери из сусједства могу нарочито помоћи у мапирању изазова који су пред нама, као и потенцијална рјешења. Искуства из Љубљане пренијела је специјална гошћа конференције, госпођа Марјана Мајерич, замјеница генералног менаџера Технолошког парка из Љубљане.

Према њеним ријечима, на путу ка доношењу С3 стратегије морамо имати континуитет и обезбједити сарадњу свих сектора, учити на туђим грешкама и искористити предности земље упркос њеној величини. Ово је уједно јединствена прилика када актери из цивилног и привредног сектора први пут имају прилику да директно утичу на креирање политика која ће одређивати њихов рад. Зато предузећа овај процес треба да искористе на најефикаснији начин.



Генерални директор Директората за научноистраживачку дјелатност у Министарству наке др Дарко Петрушић упознао је учеснике конференције са активностима које је Министарство спровело у досадашњем процесу. Учесници конференције су након тога, у паралелним сесијама, радили по секторским групама како би заједнички, у отвореном дијалогу, дискутовали и размјењивали мишљења о потенцијалним изазовима и рјешењима у процесу израде Паметне специјализације. Секторске групе су биле подијељене на области прерађивачке индустрије, пољопривреде, информационо-комуникационе технологије, енергије, туризма, здравља и квалитета живота и грађевинарства.

Координатори група су на крају конференције презентовали закључке са радионица, а генерални директор Петрушић је напосљетку сумирао наредне кораке Министарства науке у процесу реализације Стратегије паметне специјализације, у којем ће партиципирати сви учесници конференције, односно интерресорних радних група.


ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА НАУКЕ