- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја ЕПЦГ ће градити нове изворе енергије
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
ЕПЦГ ће градити нове изворе енергије
Објављено: 18.05.2018. • 20:53 Аутор: Министарство економије
Буџетом смо успјели да обезбиједимо средства за откуп дијела акција од А2А, док ће више од половине укупног износа бити покривено приходом од расподјеле добити по основу власничког капитала у ЕПЦГ и одговарајућег пореза, већ у овој години. Наредне године планиран је профит ЕПЦГ који ће покрити остатак улагања, изјавила је министарка економије Драгица Секулић појашњавајући модел по којем ће држава откупити акције Електропривреде Црне Горе од италијанске компаније А2А.
Она је нагласила да ће се Влада и министарство на чијем је челу у наредном периоду фокусирати на додатну разраду и реализацију трогодишњег инвестиционог плана ЕПЦГ, са фокусом на реализацију пројеката у Пљевљима који се односе на еколошку реконструкцију постојећег и изградњу другог блока ТЕ Пљевља, са посебним акцентом на обнављање интереса за изградњу великих хидроелектрана.
„Такође, оно на шта ће се ЕПЦГ усредсредити у наредном периоду јесу значајна улагања у дистрибутивну мрежу, како би обезбиједила сигурније и стабилније напајање крајњих корисника“, навела је Секулић у разговору за Портал Аналитика.
АНАЛИТИКА: Влада је уплатила прву траншу за откуп акција италијанске компаније А2А и сада је држава власник 70,16% акција у ЕПЦГ. Шта значи повратак највећег електроенергетског субјекта у власништво државе?
СЕКУЛИЋ: Чињеница је да ЕПЦГ представља ресурс од стратешког значаја, са изузетним приносним потенцијалом, и да постоји потреба за интензивирањем инвестиционог циклуса у производне објекте ЕПЦГ. Повратком, прије свега, управљачких права, а сада и власничког удјела на скоро двије трећине створили смо потребне услове да развој електроенергетског сектора у потпуности усмјеравамо у складу са развојним и инвестиционим плановима које је држава утврдила.
Умјесто да наредних седам година у ЕПЦГ имамо малог, потенцијално несагласног акционара, ми ћемо троструко брже, у року од само двије године, откупити акције италијанске компаније. Све реализујемо уз уважавање ограничења постављених потребама фискалне консолидације, уз финансијску уштеду од око 20 милиона еура. Најзад, поштовањем уговорних обавеза са инвеститором шаљемо јасну слику о Црној Гори као поузданој инвестиционој дестинацији. Дакле, Црна Гора досљедно поштује уговорне обавезе, чак и када оне могу изгледати и као изузетно велики финансијски изазов.
„Такође, оно на шта ће се ЕПЦГ усредсредити у наредном периоду јесу значајна улагања у дистрибутивну мрежу, како би обезбиједила сигурније и стабилније напајање крајњих корисника“, навела је Секулић у разговору за Портал Аналитика.
АНАЛИТИКА: Влада је уплатила прву траншу за откуп акција италијанске компаније А2А и сада је држава власник 70,16% акција у ЕПЦГ. Шта значи повратак највећег електроенергетског субјекта у власништво државе?
СЕКУЛИЋ: Чињеница је да ЕПЦГ представља ресурс од стратешког значаја, са изузетним приносним потенцијалом, и да постоји потреба за интензивирањем инвестиционог циклуса у производне објекте ЕПЦГ. Повратком, прије свега, управљачких права, а сада и власничког удјела на скоро двије трећине створили смо потребне услове да развој електроенергетског сектора у потпуности усмјеравамо у складу са развојним и инвестиционим плановима које је држава утврдила.
Умјесто да наредних седам година у ЕПЦГ имамо малог, потенцијално несагласног акционара, ми ћемо троструко брже, у року од само двије године, откупити акције италијанске компаније. Све реализујемо уз уважавање ограничења постављених потребама фискалне консолидације, уз финансијску уштеду од око 20 милиона еура. Најзад, поштовањем уговорних обавеза са инвеститором шаљемо јасну слику о Црној Гори као поузданој инвестиционој дестинацији. Дакле, Црна Гора досљедно поштује уговорне обавезе, чак и када оне могу изгледати и као изузетно велики финансијски изазов.
АНАЛИТИКА: На основу чега тврдите да ће исплата скоро 110 милиона еура за око 16 милиона акција ЕПЦГ бити минимално фискално оптерећење за државу?
СЕКУЛИЋ: Познато је да је Влада пуну годину уназад разматрала могућности што бржег, а по државу повољнијег откупа акција од италијанске компаније. Циљ нам је био да што прије вратимо власништво у ЕПЦГ, а да буџетско оптерећење буде минимално. Зато смо разговарали и са неколико финансијских институција како бисмо уз њихову помоћ на што повољнији начин откупили акције у ЕПЦГ.
То је била ситуација крајем прошле године, а 2018. нам је донијела потпуно нова, по државу још повољнија дешавања по овом питању: буџетом смо успјели да обезбиједимо средства за откуп дијела акција, док ће више од половине укупног износа бити покривено приходом од расподјеле добити по основу власничког капитала у ЕПЦГ и одговарајућег пореза.
Такође, мјере фискалне консолидације у прошлој години резултирале су значајним повећањем прихода и стопом економског раста која је међу највећим у Европи, а позитиван тренд се наставља и у овој години. Додатно, осигурана је ликвидност буџета, између осталог, и кроз најуспјешнију емисију еурообезница до сада, као и кроз подршку Свјетске банке у виду гаранције засноване на развојним политикама, што је показатељ повјерења тржишта у кредибилност фискалне политике коју спроводи Влада Црне Горе.
Дакле, буџетом смо успјели да обезбиједимо средства за откуп дијела акција, док ће више од половине укупног износа бити покривено приходом од расподјеле добити по основу власничког капитала у ЕПЦГ и одговарајућег пореза, већ у овој години. Наредне године планиран је профит ЕПЦГ који ће покрити остатак улагања.
Стога, финансијска конструкција је у потпуности заокружена и ни у ком случају не доводи у питање редовно сервисирање осталих буџетских потреба. Исплату друге и четврте транше, планиране за јул ове и наредне године, реализоваће сама ЕПЦГ, дакле, такође без утицаја на државни буџет.
АНАЛИТИКА: А2А је активирала пут опцију након што им је одбијен захтјев да се продужи рок важења њихових управљачких права у ЕПЦГ. Да ли је, по Вашем мишљењу, италијански менаџмент допринио развоју националне енергетске компаније и у ком сегменту?
СЕКУЛИЋ: Поновићу став, поткријепљен чињеницама, који је Влада и ранија износила: ЕПЦГ је данас у бољој позицији него што је била у тренутку уласка у партнерство са А2А, иако то није у мјери у којој смо пројектовали. Инвестирано је укупно 110 милиона еура, профит за 2013. годину је 35 милиона еура док је профит 2009. био четири милиона еура. Губици електричне енергије у дистрибутивној мрежи ове године се очекују око 14% а 2009. су били преко 22%. Степен наплате у 2016. години је око 101%, а био је 91,5% у години докапитализације и дјелимичне приватизације.
У овом тренутку компанија има преко 200 милиона еура на својим рачунима што представља добру базу за инвестирање и зараде запослених у периоду 2009-2015 су у просјеку веће 10 одсто.
Дакле, компанија јесте у бољој позицији него прије скоро 10 година и свакако да је италијански менаџмент допринио њеној модернизацији и успостављању европских стандарда пословања, а оно што је недостајало, и што је у одређеним моментима била тачка мимоилажења са италијанским партнером, јесу инвестиције у веће производне објекте, што свакако планирамо да надомјестимо у периоду пред нама.
СЕКУЛИЋ: Познато је да је Влада пуну годину уназад разматрала могућности што бржег, а по државу повољнијег откупа акција од италијанске компаније. Циљ нам је био да што прије вратимо власништво у ЕПЦГ, а да буџетско оптерећење буде минимално. Зато смо разговарали и са неколико финансијских институција како бисмо уз њихову помоћ на што повољнији начин откупили акције у ЕПЦГ.
То је била ситуација крајем прошле године, а 2018. нам је донијела потпуно нова, по државу још повољнија дешавања по овом питању: буџетом смо успјели да обезбиједимо средства за откуп дијела акција, док ће више од половине укупног износа бити покривено приходом од расподјеле добити по основу власничког капитала у ЕПЦГ и одговарајућег пореза.
Такође, мјере фискалне консолидације у прошлој години резултирале су значајним повећањем прихода и стопом економског раста која је међу највећим у Европи, а позитиван тренд се наставља и у овој години. Додатно, осигурана је ликвидност буџета, између осталог, и кроз најуспјешнију емисију еурообезница до сада, као и кроз подршку Свјетске банке у виду гаранције засноване на развојним политикама, што је показатељ повјерења тржишта у кредибилност фискалне политике коју спроводи Влада Црне Горе.
Дакле, буџетом смо успјели да обезбиједимо средства за откуп дијела акција, док ће више од половине укупног износа бити покривено приходом од расподјеле добити по основу власничког капитала у ЕПЦГ и одговарајућег пореза, већ у овој години. Наредне године планиран је профит ЕПЦГ који ће покрити остатак улагања.
Стога, финансијска конструкција је у потпуности заокружена и ни у ком случају не доводи у питање редовно сервисирање осталих буџетских потреба. Исплату друге и четврте транше, планиране за јул ове и наредне године, реализоваће сама ЕПЦГ, дакле, такође без утицаја на државни буџет.
АНАЛИТИКА: А2А је активирала пут опцију након што им је одбијен захтјев да се продужи рок важења њихових управљачких права у ЕПЦГ. Да ли је, по Вашем мишљењу, италијански менаџмент допринио развоју националне енергетске компаније и у ком сегменту?
СЕКУЛИЋ: Поновићу став, поткријепљен чињеницама, који је Влада и ранија износила: ЕПЦГ је данас у бољој позицији него што је била у тренутку уласка у партнерство са А2А, иако то није у мјери у којој смо пројектовали. Инвестирано је укупно 110 милиона еура, профит за 2013. годину је 35 милиона еура док је профит 2009. био четири милиона еура. Губици електричне енергије у дистрибутивној мрежи ове године се очекују око 14% а 2009. су били преко 22%. Степен наплате у 2016. години је око 101%, а био је 91,5% у години докапитализације и дјелимичне приватизације.
У овом тренутку компанија има преко 200 милиона еура на својим рачунима што представља добру базу за инвестирање и зараде запослених у периоду 2009-2015 су у просјеку веће 10 одсто.
Дакле, компанија јесте у бољој позицији него прије скоро 10 година и свакако да је италијански менаџмент допринио њеној модернизацији и успостављању европских стандарда пословања, а оно што је недостајало, и што је у одређеним моментима била тачка мимоилажења са италијанским партнером, јесу инвестиције у веће производне објекте, што свакако планирамо да надомјестимо у периоду пред нама.
АНАЛИТИКА: Дугорочно, да ли Влада планира да ЕПЦГ остане у доминантно државном власништву или ће се тражити нови стратешки партнер?
СЕКУЛИЋ: У овом тренутку смо фокусирани на исплату италијанске компаније А2А и враћање ЕПЦГ у државно власништво. Свакако остајемо отворени за разговоре са сваким ко дијели наша стратешка опредјелјенја и визије по питању развоја ове компаније, односно енергетског сектора у Црној Гори.
АНАЛИТИКА: Према Вашој оцјени, ко је боље прошао у овом „аранжману“- Влада или А2А?
СЕКУЛИЋ: Незахвално је оцјењивати ко је прошао боље или лошије у читавој причи. Ми смо са А2А имали један стратешки, партнерски однос у којем је, као у сваком односу, било и слагања и неслагања, и лијепих и тешких тренутака.
Знамо да је уговор о стратешком партнерству продужаван неколико пута на обострани интерес. Оног тренутка кад смо схватили да се наши интереси мимоилазе, донијета је одлука о изласку ове компаније из ЕПЦГ, самим тим и наша одлука да ЕПЦГ вратимо у државно власништво. Свакако, ми смо, а вјерујем и наш доскорашњи партнер, задовољни оствареном сарадњом и начином на који смо је окончали.
АНАЛИТИКА: Да ли сматрате проблематичним што за вријеме аранжмана са А2А није било инвестиција у нове енергетске изворе?
СЕКУЛИЋ: Управо је недостатак инвестиција у нове производне објекте била главна тачка мимоилажења са италијанским партнером. То је разлог из којег су преговори о продужетку ранијих уговора трајали дуже него што је очекивано и то је, на крају, био разлог доношења коначне одлуке о завршетку стратешког партнерства.
Оно на шта ћемо се у наредном периоду фокусирати јесте додатна разрада и реализација трогодишњег инвестиционог плана ЕПЦГ, са фокусом на реализацију пројеката у Пљевљима – еколошка реконструкција постојечег и изградња другог блока ТЕ Пљевља, са посебним акцентом и на обнављање интереса за изградњу великих хидроелектрана.
Такође, оно на шта ће се ЕПЦГ усредсредити у наредном периоду јесу значајна улагања у дистрибутивну мрежу, како би обезбиједила сигурније и стабилније напајање крајњих корисника.
АНАЛИТИКА: Какве ефекте очекујете од припајања Рудника угља Пљевља Електропривреди Црне Горе?
СЕКУЛИЋ: Одлука о преузимању акција Рудника угља Пљевља од стране ЕПЦГ је у најбољем интересу како обје компаније и њених запослених, тако и Државе. Сматрам да је то најповољнији сценарио власничког повезивања двије компаније који значи равноправан третман свих акционара и стварање формалних услова да РУП и ЕПЦГ постану једна технолошка цјелина, сто су суштински морали бити још од 1982. године.
Не само са технолошког, већ и са финансијског аспекта чвршће власничко повезивање два предузећа је најлогичније рјешење. Довољно је навести да једна годишња фактура коју ЕПЦГ плаћа РУП-у је већа од читавог износа за који ће компанија купити акције Рудника. Петогордишњи уговор између двије компаније је вриједан 175 милиона еура, што значи да ЕПЦГ сваке године РУП-у плаћа 35 милиона еура за куповину угља, док ће откупом акција читаво предузеће преузети за 30 милиона.
Осим економске рачунице која је јасна, у јавности је постојала дилема да ли се у процесу обједињавања два предузећа требало водити Законом о привредним друштвима и реструктурирањем акција путем спајања. Таква дилема показује незнање оних који су о томе говорили. Јер да би се то могло десити, квалификована већина акционара у обје фирме је морала са тим да се сложи, што у РУП-у није био случај. Једини начин на који је могло да се уђе у читав процес јесте коришћење Закона о преузимању акционарских друштава, односно да акционари продају своје акције, што су и препоручили експерти Делоитт-а. У том случају ЕПЦГ је изложена најмањем ризику, цијена акција иста је за све акционаре РУП-а, поступак најкраће траје.
Најзад, ЕПЦГ има много већи инвестициони капитал у односу на РУП, самим тим веће су и могућности за инвестирање у РУП када је у власништву ЕПЦГ, што даље води расту производње и отварању нових радних мјеста. Иницијатива за улазак у РУП велика је шанса за ЕПЦГ којој је највећи производни трошак управо угаљ, а један од главних услова за додатну профитабилност другог блока је обједињавање термоенергетрског блока у Пљевљима јер се тиме стварају претпоставке за развој и инвестирање у нове капацитете, било самостално или у оквиру заједничких улагања са ино партнерима.
СЕКУЛИЋ: У овом тренутку смо фокусирани на исплату италијанске компаније А2А и враћање ЕПЦГ у државно власништво. Свакако остајемо отворени за разговоре са сваким ко дијели наша стратешка опредјелјенја и визије по питању развоја ове компаније, односно енергетског сектора у Црној Гори.
АНАЛИТИКА: Према Вашој оцјени, ко је боље прошао у овом „аранжману“- Влада или А2А?
СЕКУЛИЋ: Незахвално је оцјењивати ко је прошао боље или лошије у читавој причи. Ми смо са А2А имали један стратешки, партнерски однос у којем је, као у сваком односу, било и слагања и неслагања, и лијепих и тешких тренутака.
Знамо да је уговор о стратешком партнерству продужаван неколико пута на обострани интерес. Оног тренутка кад смо схватили да се наши интереси мимоилазе, донијета је одлука о изласку ове компаније из ЕПЦГ, самим тим и наша одлука да ЕПЦГ вратимо у државно власништво. Свакако, ми смо, а вјерујем и наш доскорашњи партнер, задовољни оствареном сарадњом и начином на који смо је окончали.
АНАЛИТИКА: Да ли сматрате проблематичним што за вријеме аранжмана са А2А није било инвестиција у нове енергетске изворе?
СЕКУЛИЋ: Управо је недостатак инвестиција у нове производне објекте била главна тачка мимоилажења са италијанским партнером. То је разлог из којег су преговори о продужетку ранијих уговора трајали дуже него што је очекивано и то је, на крају, био разлог доношења коначне одлуке о завршетку стратешког партнерства.
Оно на шта ћемо се у наредном периоду фокусирати јесте додатна разрада и реализација трогодишњег инвестиционог плана ЕПЦГ, са фокусом на реализацију пројеката у Пљевљима – еколошка реконструкција постојечег и изградња другог блока ТЕ Пљевља, са посебним акцентом и на обнављање интереса за изградњу великих хидроелектрана.
Такође, оно на шта ће се ЕПЦГ усредсредити у наредном периоду јесу значајна улагања у дистрибутивну мрежу, како би обезбиједила сигурније и стабилније напајање крајњих корисника.
АНАЛИТИКА: Какве ефекте очекујете од припајања Рудника угља Пљевља Електропривреди Црне Горе?
СЕКУЛИЋ: Одлука о преузимању акција Рудника угља Пљевља од стране ЕПЦГ је у најбољем интересу како обје компаније и њених запослених, тако и Државе. Сматрам да је то најповољнији сценарио власничког повезивања двије компаније који значи равноправан третман свих акционара и стварање формалних услова да РУП и ЕПЦГ постану једна технолошка цјелина, сто су суштински морали бити још од 1982. године.
Не само са технолошког, већ и са финансијског аспекта чвршће власничко повезивање два предузећа је најлогичније рјешење. Довољно је навести да једна годишња фактура коју ЕПЦГ плаћа РУП-у је већа од читавог износа за који ће компанија купити акције Рудника. Петогордишњи уговор између двије компаније је вриједан 175 милиона еура, што значи да ЕПЦГ сваке године РУП-у плаћа 35 милиона еура за куповину угља, док ће откупом акција читаво предузеће преузети за 30 милиона.
Осим економске рачунице која је јасна, у јавности је постојала дилема да ли се у процесу обједињавања два предузећа требало водити Законом о привредним друштвима и реструктурирањем акција путем спајања. Таква дилема показује незнање оних који су о томе говорили. Јер да би се то могло десити, квалификована већина акционара у обје фирме је морала са тим да се сложи, што у РУП-у није био случај. Једини начин на који је могло да се уђе у читав процес јесте коришћење Закона о преузимању акционарских друштава, односно да акционари продају своје акције, што су и препоручили експерти Делоитт-а. У том случају ЕПЦГ је изложена најмањем ризику, цијена акција иста је за све акционаре РУП-а, поступак најкраће траје.
Најзад, ЕПЦГ има много већи инвестициони капитал у односу на РУП, самим тим веће су и могућности за инвестирање у РУП када је у власништву ЕПЦГ, што даље води расту производње и отварању нових радних мјеста. Иницијатива за улазак у РУП велика је шанса за ЕПЦГ којој је највећи производни трошак управо угаљ, а један од главних услова за додатну профитабилност другог блока је обједињавање термоенергетрског блока у Пљевљима јер се тиме стварају претпоставке за развој и инвестирање у нове капацитете, било самостално или у оквиру заједничких улагања са ино партнерима.
Синиша Горановић
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?