Трасиран даљи пут Болоњске декларације, примјена у Црној Гори оцијењена добром

Данас су на Министарској конференцији о високом образовању у Паризу, министри земаља Европског простора високог образовања усвојили Комунике, документ који даје смјернице за даљу примјену Болоњске декларације. Једна од основних порука Комуникеа је да ће се радити на аутоматском признавању упоредивих квалификација високог образовања у свим земљама које су потписнице Декларације. На Конференцији је презентован Болоња имплементациони извјештај 2018, који даје компаративни преглед примјене Болоњске декларације у свих 48 земаља. Црна Гора је на основу Извјештаја успјешна у имплементацији принципа Декларације и у том смислу оцијењена је високом оцјеном.

Конференција се одржава у Француској, Париз, 24. и 25. маја, а учешће су узели и француски премијер Едуард Филип, генерална директорица УНЕСЦО-а Одри Азоле, те европски комесар Тибор Наврачић. Црногорску делегацију предводи Мубера Курпејовић, директор Директората за високо образовање у Министарству просвјете, а присуствује и ректор Универзитета Црне Горе проф. др Данило Николић.

Госпођа Курпејовић је током учешћа говорила о црногорском Закону о академском интегритету који се тренутно налази на јавној расправи, а за кога се очекује да буде додатни гарант заштите академских вриједности и поштовања етичког кодекса. „Образовни систем је мјесто на коме се морају промовисати демократске вриједности и етичка начела и то смо препознали као један од приоритета свог дјеловања“, закључила је Курпејовић.

На Конференцији је констатовано да постоје варијације у примјени принципа Болоњске декларације, те да треба радити на даљој хармонизацији унутар Европског простора високог образовања. У том контексту, истакнуто је да је потребно уложити напоре са циљем циљем досљедне примјене троцикличног система студија (основне, мастер и докторске студије) и примјене Лисабонске конвенције о признавању квалификација стечених у иностранству. Црна Гора је већ, слиједећи већину земаља Европског простора високог образовања, законом прописала нови троциклични модел студија, који укључује основне студије обима 180 кредита, мастер студије обима 120 кредита и докторске студије обима 180 кредита (3+2+3).

На конференцији је одобрен и иновирани Додатак дипломи, документ који земље издају уз диплому, а који садрзи детаљне информације попут оних о оцјенама, броју стечених ЕЦТС кредита и сл. и тиме омогућава детаљно и упоредиво препознавање квалификација. Осим тога, подрзана је дигитализација Додатка дипломи.

Током рада било је дакле ријечи о дигитализацији, али социјалној димензији и потреби да све земље додатно подстичу учешће рањивих група у високом образовању. Инклузија се такође поставила као важно питање, уз поруку да инклузивно образовање не успорава прогрес већ подстиче иновације.

Констатовано је да је већина студената Европског простора високог образовања, тачније њих 58,8%, у програмима за стицање бацхелор дипломе; њих 21,7% у програмима за стицање мастер дипломе; а 3% за стицање докторског звања. Осим тога, истраживање је показало да је већина студената задовољна квалитетом студијских програма.

Болоњску декларацију потписали су министри образовања 1999. године из 29 земаља, а број потписница се сада повећао на 48, са Бјелорусијом која је посљедња потписала Декларацију 2015. године. У Европском простору високог образовања данас има 38 милиона студената.