Министарство просвјете о Закону о академском интегритету: научни радови ће се боље контролисати

Научни радници потписиваће тзв. Изјаву о изворности, којом под кривичном и материјалном одговорношћу потврђују да је ријеч о њиховом, оригиналном дјелу, предвиђено је Предлогом закона о академском интегритету који је данас у оквиру јавне расправе представио министар Дамир Шеховић, Мубера Курпејовић, директорица Директората за високо образовање и Ангела Лонго, шефица Програмске канцеларије Савјета Европе у Подгорици. Наглашено је да је Црна Гора прва земља Региона и шире која је законом прописала питања поштовања, односно кршења академског интегритета.

“Нијесу нам циљ казне колико стварање добрих навика, учења методологије писања радова и унапређење квалитета”, поручио је Шеховић. “Дакле, ми овим законом не поручујемо само „бићете кажњени уколико присвојите туђе дјело“. Ми прије свега поручујемо „Присвајање туђег дјела није часно, није морално, и, иако се чини као пречица, тим путем заправо никад нећете стићи до циља, јер нећете изаћи са знањем, које треба да буде сврха дјеловања у академској заједници; компромитоваћете се у тој заједници која треба да буде примјер свима у друштву; и на крају, најважније: ви ћете знати да немате знање, али прије свега интегритет.”

Законом је прописано увођење Етичког комитета, новог тијела, као другостепене инстанце за утврђивање кршења академског интегритета. Етички комитет, како је предлозено, именује и разрјешава Влада Црне Горе на период од четири године на основу јавног позива. Комитет треба да има седам чланова из реда истакнутих експерата из различитих научних области. Како је саопштила Мубера Курпејовић, “Надлежности Етичког комитета су да доноси етичку повељу, прати примјену етичке повеље, даје мишљење о прописима и иницијативама која се тичу етике, промовише начела академског интегритета и подноси годишњи извјештај Влади“.

Поред Етичког комитета, све установе високог образовања су, сходно Закону о високом образовању, већ у обавези да формирају Суд части пред којим се покреће поступак утврђивања кршења академског интегритета. Уколико пак Суд части не заврши поступак у року од шест мјесеци, иста ће се сада процесуирати према Етичком комитету.

Курпејовић је истакла и да дипломски, мастер, докторски и научни радови који су одобрени и публиковани до дана ступања на снагу овог закона, такође подлијежу евентуалном поступку провјере. Казне пак варирају од опомене, до других мјера у складу са Кривичним закоником и Законом о високом образовању.

Ангела Лонго је рекла да је доношење овог закона на фону активности који се реализују на путу Црне Горе ка чланству у ЕУ, али и да је је питање академског интегритета актуелно у европском контексту, те да није специфичност Црне Горе. “Ресурси Савјета су стављени на располагање Црној Гори током израде овог закона, као и ресурси држава чланица” закључила је Лонго, уз напомену да је важно да Закон понуди рјешења која се квалитетно могу имплементирати.

Током расправе дате су конструктивне сугестије за унапређење текста Приједлога закона, али и поручено да се очекује да управо из саме расправе заједно изнађемо најквалитетнија рјешења. Ово посебно у дијелу утвђивања процента преклапања како би се рад могао квалификовати као плагијат, те у дијелу рокова у којима Етички комитет треба да рјешава по иницијативи.

Ово је први Закон о академском интегритету, који се бави питањима утврђивања плагијаризма, као најчешћег облика кршења академског интегритета, и другим облицима кршења академског интегритета у Црној Гори. Њиме је учињен крупан искорак на националном нивоу у унапређењу с квалитета високог образовања. Овај закон, који ће се примјењивати не само на академско особље већ и шире, је припремила интерересорска радна група у коју су укључени представници свих установа високог образовања, синдиката, НВО сектора и студената. Група је имала подршку и помоћ Савјета Европе и њихових експерата.

ПР Служба Министарства просвјете