Одржана прва међународна конференција библиотекара архивиста и музеолога “Либрариес, арцхивес анд мусеумс цонференце (Лам), Монтенегро, 2018”

Прва Међународна конференција библиотекара, архивиста и музеолога “Либрариес, Арцхивес анд Мусеумс Цонференце (ЛАМ), Монтенегро, 2018” одржана је 24. и 25. маја у Националној библиотеци Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу.

Током дводневне Конференције своје радове су излагала 33 учесника из Црне Горе и региона, а њен циљ био је да укаже на могућности коришћења нових технологија у овим областима како би се повећао приступ знању, развиле нове стратегије, али и увеле нове услуге у циљу привлачења публике.

На отварању Конференције је говорио секретар Министарства културе Игор Вучинић, који је истакао да одржавање ове Конференције у години обиљежавања Европске културне баштине показује високу свијест о потреби унапријеђења ових дјелатности у складу са европским смјерницама за сарадњу ресорних институција.

Директор Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ Богић Ракочевић је казао да овај догађај види као добру основу за јачање међународне сарадње и размјену искустава. Сагласна са њим је и директорица Националне и свеучилишне књижнице у Загребу Татијана Петрић, која је додала да је ова Конференција могућност да се отворе питања о проблемима библиотекара, архивиста музеолога у дигиталном свијету, о чему је и било ријечи током њене презентације на тему “Улога архива, књижница и музеја у дигиталном друштву: анализа закона и правилника”.

На Првој Међународној конференцији библиотекара, архивиста и музеолога “Либрариес, Арцхивес анд Мусеумс Цонференце (ЛАМ), Монтенегро, 2018” су усвојени сљедећи закључци и препоруке:

– Да би имали квалитетне услуге библиотекари, архивисти, музеолози, информацијски стручњаци и научни радници морају имати више упоришта:

Прво упориште је њихово искуство, спремност, способност и знање које подразумијева добро формално и неформално образовање и развој, чему се посвећује солидна пажња у тим дјелатностима.

Друго упориште су стандарди као инструменти за имплементацију квалитета услуга и дјелатности уопше.

Треће упориште су друштвено-политичке структуре или институције које доносе одлуке попут министарстава и универзитета, институције од чије способности, потреба, интереса, финансирања и једном ријечју воље зависе прва два упоришта.

– За библиотекаре, архивисте и музеологе је важно да развију нове вјештине и способности, које се тичу процеса дигитализације, комуникације као и вјештина брзог ријешавања проблема.

– За ефикасно управљање информацијским установама потребан је редован систем финансирања.

– Неопходно је да свака установа води евиденцију о броју корисника, позајмицама, као и њиховим коментарима на рад и услуге институције која ће им послужити за анализу ефикасности рада.

– Потребно је радити на формулисању националне стратегије – односно донијети националну стратегију за дигитализовање културне баштине, формирати тимове за дигитализацију, успоставити координацију дигитализације на националном нивоу, пратити и укључити се у европске и свјетске пројекте, формирати оперативни центар за дигитализацију културних добара од посебног значаја, као и набавити адекватну опрему.