Интервју главног преговача Црне Горе са Европском Унијом Александара Дрљевића за Побједу

Након преузимање функције главног преговарача са Европском унијом, које ћете кораке предузети како би се процес интеграција ка ЕУ убрзао, а земља приближила европским стандардима?

Рад, рад и само рад. То је мој мото, то је оно што јесте обиљежје ове Владе и то је оно што је сада најпотребније у интеграционом процесу. Коначно, то је и оно што јавност, с правом, од нас очекује.

Дакле, преузимањем дужности главног преговарача, био сам свјестан да и мене и мој тим очекује тежак посао, али и одлучан да му се професионално и у потпуности посветим.

Што се тиче конкретних задатака наш први и главни посао је координација рада преговарачке структуре на испуњавању мјерила из 23. и 24. поглавља и комуникација и координација са Европском комисијом и државама чланицама. Ово је, како је јавности познато, један од наших највећих изазова. Но, након увида у стање немам ни трунке сумње да ми тај посао можемо успјешно окончати, уз одређене промјене у организацији и раду преговарачке структуре.

Шта за преговоре Црне Горе и ЕУ значе промјене у преговарачкој структури, односно формирање Канцеларије за европске интеграције?

Формирањем Канцеларије за европске интеграције у оквиру Кабинета предсједника Владе, координација преговарачког процеса, као и одговорност за спровођење преузетих обавеза су подигнуте на виши ниво, чиме су додатно оснажене. На тај начин смо, прије свега, послали јасну поруку да интеграција Црне Горе у ЕУ остаје државни приоритет. Нови модел ће осигурати бољу координацију рада, како унутар саме Владе, тако и са осталим гранама власти, али и свим релевантним друштвеним актерима, и допринијети бржем и квалитетнијем спровођењу реформи, те бољим резултатима на терену који ће се одразити на живот и рад наших грађана.

Дакле, очекујем већу ефикасност, посебно у области владавине права. Иако постоје значајни резултати на свим пољима, потребно је још доста посла како би ефекти промјена били видљивији. Оно што желим су конкретни резултати и настојаћу да, заједно с мојим тимом и цијелом преговарачком структуром, то и остварим. Ту неће бити никаквих компромиса.

Као дипломата, током претходног периода сам имао прилику да живим и радим у једној од држава чланица ЕУ, Италији и осјетим шта значи европски квалитет живота. Управо то је оно што желимо за наше грађане. Свјестан сам да треба још доста рада, али европски стандард живљења није недостижан циљ за нас. Али да бисмо добили европски квалитет живота најприје су нам потребни европски квалитет рада и европски учинци.

Црна Гора је током протеклих шест година остварила веома добар интеграциони резултат, упркос бројним изазовима, попут новог приступа у преговорима или мале администрације која мора одговорити захтјевним обавезама на путу према ЕУ. Сигуран сам да ће измјене преговарачке структуре осигурати да све оно што смо квалитетно радили у претходном периоду успјешно и ефикасно приведемо крају, заокружимо захтјеван реформски рад у свим областима и припремимо цјелокупно друшто за чланство у ЕУ.

У последњем извјештају ЕК о напретку Црне Горе наводи се да одређени прогрес постоји, али да постоје “бољке” друштва које су и даље присутне, као што је недовољно примјењена владавина права. Какве помаке на том плану можемо очекивати у наредном периоду?

Имајући у виду нови приступ који је први пут примијењен у случају Црне Горе, јасно је да су мјерљиви резултати у области владавине права услов за напредак у преговорима са ЕУ. ЕК је у посљедњем Извјештају нотирала остварени напредак, али и указала на оно чега смо и сами свјесни и на чему посвећено радимо, а то су управо мјерљиви резултати у области правосуђа, темељних права, борбе против корупције и организованог криминала. У питању су најосјетљивије и најкомплексније реформе, јер је ријеч о областима које прожимају све сфере друштва и директно или индиректно утичу на квалитет живота црногорских грађана.

Црна Гора је отварањем преговора у поглављима 23 - Правосуђе и темељна права и 24 - Правда, слобода и безбједност добила 83 привремена мјерила, и то 45 у поглављу 23 и 38 привремених мјерила у поглављу 24. Управо кроз испуњавање ових мјерила, ми радимо на отклањању уочених недостатака и креирању биланса одрживих резултата. С циљем успјешног завршетка привремених и добијања завршних мјерила до краја године, Влада је дефинисала интензивну динамику реформи и увјерен сам да ћемо до краја године, на темељу добрих резултата, сви заједно свједочити успјеху на овом плану.

Очекујете ли да се у наредних неколико година ствари могу промијенити у довољној мјери да до дуго помињане 2025. Црна Гора постане чланица ЕУ?

Црна Гора је саставни дио Европе. Културно, историјски, географски, увијек смо припадали европској породици народа. Кроз приступне преговоре, ми потврђујемо ту своју припадност. У јавности се пуно спекулише о години приступања. Ја вјерујем да ће Црна Гора бити спремна да до поменутог датума приступи Унији. Имамо јасну и безрезервну подршку свих институција и држава чланица ЕУ, док је на унутрашњем плану Влада максимално посвећена остварењу овог кључног вањскополитичког циља, уз снажну подршку грађана.

Иако је важно да одржимо добар темпо у приступању, још је важније да се реформе које спроводимо квалитетно одразе на животни стандард наших грађана. Управо је то наша водиља у приступним преговорима и нешто чиме смо обојили овај процес, а што је Црну Гору издвојило као добар примјер у напредовању према ЕУ.

С недавно одржаног Самита у Софији су упућене охрабрујуће поруке - да је европска перспектива Западног Балкана недвосмислена и без алтернативе. Сматрате ли да Црна Гора, али и остале државе региона, имају довољно снажну подршку ЕУ, односно да ли би ЕУ морала бити више присутна на овом подручју?

Свакако да одржавање Самита у Софији представља велики успјех, како ЕУ, тако и посебно бугарског предсједавања које је политику проширења поставило међу своје приоритете. За нас је посебно важно што је са Самита у Софији јасно и недвосмислено послата порука да је земљама Западног Балкана мјесто у ЕУ, а да ће до ње доћи искључиво темељним реформама и на основу сопствених заслуга.

За Црну Гору, која властитим напорима, одговорно и посвећено граби према чланству, ова порука је охрабрење да још интензивније наставимо с радом, јер су резултати нашег рада главно мјерило нашег успјеха и основ за даљи напредак.

Осим унутрашњих реформи, свакако је важно да ЕУ остане присутна у региону и да настави да пружа политичку, експертску и финансијску подршку државама кандидатима.

Као кредибилан и одговоран партнер, Црна Гора је ту подршку завриједила и има је током свих година процеса приступања. Само током прошле године Црна Гора је кандидовала пројекте с вриједношћу већом од од 100 милиона еура, што је јако важно имајући у виду опсег реформи које је потребно спровести у процесу приступања ЕУ. Више од половине овог износа опредијељено је за финансирање пројеката које ЕУ подржава у контексту Агенде повезивања. Захваљујући овим средствима, у Црној Гори ће бити настављена реконструкција жељезнице и изграђени први километри Јадранско-јонског аутопута, у дијелу приоритетне обилазнице око Будве.

Ова чињеница потврђује и најаву да ће ЕУ, кроз претприступне фондове опредијелити већа финансијска средства као подршку региону у приступању ЕУ. Подсјетићу да је, у циљу остварења циљева дефинисаних Стратегијом за Западни Балкан, Европска комисија предложила постепено повећање финансирања у оквиру Инструмента претприступне подршке.

Европска комисија сматра да је изводљиво да до 2025. године Србија и Црна Гора постану пуноправне чланице ЕУ, а у то вријеме би четири преостале земље региона биле дубоко у приступном процесу. Како Ви видите земље региона у процесу приступања? И да ли идеја заједничког приступања Србије и Црне Горе, о којој се доста говорило, према Вашем мишљењу, долази у обзир?

Јасан је став ЕУ да напредовање према чланству зависи од индивидуалних постигнућа. Дакле, од брзине и квалитета реформи зависи динамика напредовања сваке од држава региона. У том смислу, ми смо јасно зацртали своју динамику обавеза и увјерен сам да и прије 2025. можемо постићи унутрашњу спремност за чланство.

Оствареним резултатима Црна Гора се значајно издвојила и предводи регион у приступању ЕУ, не само по броју отворених поглавља, него и наученим лекцијама и значајним искуством из новог модела вођења преговора.

Као држава која је посвећена добросусједској сарадњи, Црна Гора веома активно помаже сусједима у испуњавању европских обавеза. Имамо готово свакодневну комуникацију са колегама из држава региона са којима дијелимо искуства из процеса приступања. Радујемо се напретку наших сусједа, јер смо дубоко увјерени да приступање ЕУ, кроз неопходне реформе, осигурава трансформацију друштва која нас приближава европском стандарду живљења.

Познато је да Црна Гора преговара у другачијим условима него њен сусјед Хрватска, која је већ чланица ЕУ. Да ли је то за нас, али и за остале државе региона које са нама дијеле пут према ЕУ, отежавајућа околност?

Искуство Европске уније са претходним проширењима довело је до креирања новог модела у приступању, којем је циљ стални и одрживи напредак у поглављима 23 и 24, од којих зависи динамика отварања и затварања осталих поглавља. Током читавог процеса приступања ЕУ фокус је на владавини права, људским правима, борби против корупције и организованог криминала, као и на укупној стабилности у региону, што је од кључне важности за ЕУ. Иако захтјеван, овакав приступ доприноси томе да се на најбољи начин ухватимо у коштац са свим „бољкама“ којих смо и сами свјесни и на којим интензивно радимо.

Реформе су захтјевне и тешке, резултати не могу доћи преко ноћи, али вјерујем да сви ми у региону знамо да кроз овај нови приступ градимо стабилне темеље за нашу европску будућност.

Црна Гора прославља годишњицу од приступања НАТО-у. Иако чланство у Алијанси није предуслов за приступање ЕУ, мислите ли да је у случају Црне Горе то био подстрек за овај процес и да ли очекујете да испуњавање тог стртешког државног циља буде подстрек за бржи пут ка наредном циљу, односно чланству у ЕУ?

Градећи институције система и улажући напоре да Црна Гора постане чланица НАТО-а, ми смо унаприједили демократију и ојачали владавину права. Користи од чланства у Алијанси сваким даном су све видљивији и сигуран сам да их наши грађани осјећају. Без обзира на чињеницу да чланство у НАТО-у не представља предуслов за чланство у ЕУ, квалитет спроведених реформи је дао додатну вриједност процесу интеграције у ЕУ и потврдио да је правац кретања Црне Горе неупитан.

Ко је Александар Дрљевић, кратка биографија, претходно искуство које га је препоручило за ову функцију?

Александар Дрљевић, дипломирани инжењер Пољопривредног факултета, своју каријеру започео је у сектору прехрамбене технологије, у компанији Житопромет А.Д. Спуж у сектору за контролу квалитета и увођење ИСО стандарда. Након тога, наставља рад у цивилном сектору, као активиста и директор невладине организације “Зелени Црне Горе”, која је спроводила бројне пројекте и активности у циљу очувања Црне Горе као еколошке државе и унапређења одрживог развоја. Посједује завидно искуство у управљању међународним пројектима и сарадњи са донаторском заједницом. Усвршавао се из области заштите животне средине, дипломатских односа, одрживог развоја у Сједињеним Америчким Државама, Француској, Италији и Народној Републици Кини. До преузимања дужности главног преговарача Црне Горе са ЕУ, био је генерални директор Генералног директората за ЕУ и регионалну сарадњу у Министарству вањских послова. Прије тога, био је на дипломатској мисију у Риму задужен за Италију, Малту и Сан Марино, али и за агенције УН система са сједиштем у Риму (Агенција УН за храну и пољопривреду (ФАО), Свјетски програм хране (WФП) и Међународни фонд за пољопривредни развој (ИФАД). У периоду након обнове независности био је и помоћник секретара за европске интеграције задужен за донаторску подршку, као и помоћник министра вањских послова и европских интеграција за Инструмент претприступне подршке - ИПА. Има богато искуство у свим сферама рада, како у бизнис сектору, тако и у владином и невладином сектору, дипломатско, али и искуство у интеграционом процесу, као и у дијелу који се тиче ИПА фондова. Говори енглески, француски и италијански језик.

ПОБЈЕДА