Интервју министра здравља др Кенана Храповића за портал Аналитика

АНАЛИТИКА: Како, по вашим информацијама, у овом тренутку функционисе здравствени систем? Да ли је на ивици колапса као што се чује од Синдиката доктора медицине који траже вашу оставку?

ХРАПОВИЋ: Здравствени систем функционише редовно и без застоја, чему посебно доприноси рад одговорних љекара и здравствених радника на свим нивоима, који своја знања и вјештине примјењују свакодневно у најзахтјевнијим ситуацијама.

Постоје појединци, који прижељкују колапс, инструирани са њима знаних политичких адреса, али њихове намјере немају упориште у систему који биљежи напредак. То нам је потврдио прошлогодишњи Извјештај Европског здравственог потрошачког индекса, према којем је црногорско здравство напредовало за девет мјеста и са претпоследњег 34., заузело 25. позицију.

И недавно ЦЕДЕМ-ово истраживање показало је раст повјерења грађана у здравствени систем, а то је потврда да смо на правом путу јер су наши пацијенти најбољи индикатор промјена. Према поменутом истраживању, 64,1% испитаника се квлаитет здравствених услуга побољшао. Подсјећам дасе само прије годину дана у истраживању ЦЕМИ-ја о позитивним помацима у здравству изјаснило 27,1% испитаника. Дакле, раст је константан.

АНАЛИТИКА: Посљедњих дана у фокусу јавности су оставке појединих начелника у Клиничком центру. Да ли сте ви обавијештени да има проблема у функцинисању, и да ли сте разговарали са директорком Ковачевић и да ли је угрожено функционисање највеће здравствене уставове у земљи?

ХРАПОВИЋ: Свакодневно комуницирам са директорицом Ковачевић јер изазови са којима се сусријеће у свом раду захтијевају ангажованост и доносиоца одлука, али и колега са примарног и секундарног нивоа јер су сви на неки начин упућени на Клинички центар, који као најреферентнија и највећа установа природно трпи и највеће оптерећење у здравственом систему.

Допринос који је директорица Ковачевић дала за вријеме свог мандата је немјерљив, а њена ангажованост и посвећеност послу завређују похвалу и подршку.

АНАЛИТИКА: Оставке су услиједиле након смјене доктора Микетића, односно након афере замјене бебе. Поднијета је кривична пријава против медицинске сестре, директорка Ковачевић је саопштила да сумња на политичку позадину. Зашто нијесте то питање поставили на Влади што је она од вас тражила?

ХРАПОВИЋ: Оно што смо сматрали и ја и директорица Ковачевић да треба, ми смо и урадили. И шта мислимо о одговорности показали смо смјенама и поступцима који су покренути.

Даље ће утврдити надлежни органи. Поступци су покренути. Ово је велика опомена за црногорски здравствени систем. Одговорни смо сви, од сестре, до министра. Важно је да су и беба и породица добро, и да нису, према њиховим казивањима претрпјели неки већи стрес. Искористио бих ову прилику да се јавно извиним породицама. Овај случај је показао да морамо више да инсистирамо на спровођењу процедура које смо донијели.

АНАЛИТИКА: Зашто сте инсистирали на смјени Микетића у овом случају?

ХРАПОВИЋ: Инсистирао сам на одговорности најодговорнијих – руководилаца у систему. У функционисању здравственог система сви имамо своје обавезе и одговорности. Онај коме је повјерена организација, спровођење медицинских процедура, као и надзор над спровођењем тих процедура у једној клиници, природно мора бити први који ће сносити одговорност за пропусте у раду на тој клиници.

Ипак, сматрам да је сензационалистички приступ овом, неоспорном пропусту, направио непримјерен притисак на љекаре и медицинске раднике, чија се свакодневна брига за здравље и спашавање живота подразумијева, а најмањи пропуст ставља на стуб срама. Питам се када смо као друштво почели тако лако да се одричемо оних који су одлучили да свој живот посвете науци и чији је импертив људско здравље?

АНАЛИТИКА: Свакодневно слушамо о одласку стручњака који напуштају јавни здравствени сектор. Опредијелили сте се за нове специјализације како би се надомјестио недостајући кадар. Да ли сте размишљали да на неки начин задржите врхунске стручњаке који су неопходни нашем здравсвеном систему у смислу уговорних плата? Ту прије свега мислим на љекаре који се означе као битне и чије знање није лако надомјестити?

ХРАПОВИЋ: Врло одговорно смо приступили политици оспособљавања нових, младих кадрова, нарочито у дефицитарним областима. Тако смо само током прошле године одобрили 100 специјализација и 15 ужих специјализација, а до маја ове године 40 специјализација и 2 субспецијализације.

Крајем године са специјалистичког усавршавања вратиће се близу 50 љекара, а 2019. још толико, па ће подршка стотину медицинских стручњака бити права потпора здравственом систему државе, која улаже значајна средства за њихово школовање.

АНАЛИТИКА: Да ли Влада планира да повећа плате љекарима и осталим медицинским радницима? Има ли за то новца у буџету? На изјаве да могу да зараде и преко хиљаду еура мјесечно често чујемо одговор – да, али са дежурствма и прековременим радом.

ХРАПОВИЋ: Тражимо рјешења за повећање зарада здравствених радника, јер се ради о систему на којем је велико оптерећење и велика одговорност за обављени посао, при чему морамо водити рачуна и о средњем медицинском кадру. 

С обзиром на јасан став међународних институција да не може бити повећања зарада у јавном сектору до 2020. године, нама у здравственом систему је на располагању да механизмом прерасподјеле средстава и уштеда дођемо до критичне количине новца која може послужити за повећање основице зараде запослених у здравственом систему. И то нам је циљ. Да плата нашег љекара специјалисте буде већа, да почетна плата наше медицинске сестре буде већа. Јер то јесте огледало једне државе и једног система - колики је стандард оних који спасавају животе. Не одустајемо од борбе да се и кроз буџет  пронађу средства за повећање зарада и у перманентним смо преговорима са министарством финансија.

Планираним измјенама начина плаћања здравствених услуга, ДРГ, који креће наредне године, утицаћемо на стварање услова менаџменту здравствене установе да адекватно вреднује рад запослених. На тај начин ћемо плаћати пружене услуге у болницама, а не као до сада капацитете-болничке кревете.

Такође, у процесу смо израде Правилника о награђивању љекара, који ће бити један од начина да се адекватно награди њихово ангажовање. У току су консултације са репрезентативним Синдикатима здравства и стручном јавношћу о критеријумима који ће бити бодовани и вјерујем да ћемо убрзо имати овај вид подршке и награде за оне који највише доприносе развоју и реформама у црногорском здравству.

Оно што ми радимо за љекаре и све здравствене раднике јесте побољшање услова у којима раде, нова опрема, континуирана едукација, и у томе смо, као што је познато, постигли значајне резултате. Такође, у циљу рјешавања стамбених потреба запослених у здравству, Влада Црне Горе је обезбиједила износ од 1,2 милиона еура у наредне три године, и додатних 600 хиљада за исплату дуга из претходног периода.

Ипак, подсјетићу на неколико чињеница - обрачун зарада врши се по коефицијентима утврђеним Гранским колективним уговором за здравствену дјелатност, који су потписали министарства финансија, здравља и два репрезентативна синдиката. 

Највећи коефицијент по Гранском колективном уговору за љекара односи се на субспецијалисте и износи 11. Поред зараде за редовни рад, укључене су и накнаде по основу научног и стручног звања, прековремени рад, дежурства, приправност, допунски рад, накнада за рад у конзилијуму и друго. У црногорском здравственом систему ради 1.659 љекара, од којих половина има зараду већу од хиљаду еура, што је и просјек на нивоу здравственог система, са свим додацима.

АНАЛИТИКА: Имате ли података колико ангажујемо љекара са стране и колико за то издвајамо новца? Који нам је кадар дефицитаран?

ХРАПОВИЋ: Тачно је да имамо одређени број дефицитарних кадрова, као што су кардиолози, реуматолози, неуролози, хематолози, офталмолози, дјечји неуролози и из тих области су већ расписане специјализације, тако да ћемо у наредном периоду надомјестити стручни кадар који нам недостаје у овом тренутку. Сада те проблеме превазилазимо управо ангажовањем љекара и консултаната са стране.

Постоје двије категорије љекара који су ангажовани из других држава: радно ангажовани, који “попуњавају” кадровске недостатке у циљу одржавања континуитета процеса рада и консултатни који примјењују процедуре за које наши љекари нису довољно обучени. Обавеза тих консултаната је да  приликом рада у нашим болницама додатно едукују црногорске љекаре о медицинским  процедурама које они овдје спроводе.

АНАЛИТИКА: Љекари су се жалили на систем електронског заказивања, били су код вас на разговору. Зар заиста мислите да је добро рјешење да љекар који прегледа десетине пацијената дневно треба пола свог радног дана да утроши на заказивање и администрацију?

ХРАПОВИЋ: Посебно је значајна и важна улога изабраног љекара у здравственом систему, самим тим и у сваком пројекту који реализујемо, па и у пројекту електронског заказивања.

Знамо да су љекари на примарном нивоу значајно оптерећени бројем пацијената и обављених прегледа, али нисам сагласан са оним што се могло чути о њиховом поистовјећивању са административним радницима.

Управо је изабрани љекар онај који у континуитету води рачуна о здрављу свог пацијента, а љекари специјалисти са секундарног и терцијарног нивоа су њихови консултанти. Остварили смо веома конструктивну сарадњу са  Удружењем доктора опште и породичне медицине, чије смо сугестије уважили и нашли се на фону рјешења који ће додатно унаприједити систем електронског заказивања специјалистичких прегледа с једне, и дозволити изабраном љекару да више времена посвети пацијенту са друге стране.

Договорено је, а потом сваком Дому здравља представљена идеја да заказивање убудуће обавља сестра из тима изабраног љекара, као и да прописује терапију хроничним болесницима. Задовољни су таквим рјешењем, а имплементација ће убрзо услиједити.

Систем електронског заказивања у континуитету се унапређује, па је тако последње у низу нови сервис за потврђивање/отказивање прегледа. Циљ нам је да смањимо број нереализованих прегледа у Клиничком центру, који се креће између 25% и 38% и омогућимо да што већи број пацијената добије свој термин. Прве пројекције успјешности овог Пројекта имаћемо наредних дана.

Током имплементације пројекта се показало да је електронско заказивање права, суштинска реформа читавог здравственог система. Увођење новог начина заказивања специјалистичких прегледа указало је на све организационе и кадровске недостатке  у здравственом систему, а који немају суштинске везе са самим електронским заказивањем, иако се то у јавности често погрешно тумачи.

Електронско заказивање је добра алатка да се неке ствари у систему учине видљивим. За одговорног руководиоца је електронско заказивање савршен алат за унапређење рада - да у сваком тренутку зна да ли је љекар на свом радном мјесту, колика је била дужина трајања прегледа, да ли су пацијенти који су прегледани заказани или не, како да унаприједи систем, која мјеста да појача, све је видљиво. Транспарентност податка са којима располажемо омогућава нам да боље преговарамо са љекарима о томе какве су реалне потребе и да ли се придржавају стандарда које траже.

АНАЛИТИКА: Раније сте упозоравали да се новац за здравство троши нерационално? Да ли се стање промијенило? Са друге стране, у међувремену је много добрих ствари урађено у смислу набавке опреме и слично. Само за КЦЦГ је обезбијеђено преко два милиона еура донација…

ХРАПОВИЋ: Охрабрује што је из године у годину буџет за здравствени систем све већи. То значи да се здравству даје више на значају. Ово је осјетљив ресор који захтијева велика улагања и самим тим је оптерећење за државни буџет. Међутим, погрешна је перцепција да здравствени систем троши- здравствени систем ствара кроз побољшано здравље људи.

Да би се остварили ефекти улагања у здравствени систем, потребно је вријеме, а доносиоци одлука углавном праве пројекције на бази краткорочно очекиваних ефеката, што није добро. Фонд за здравствено осигурање је за 2018. годину тражио знатно већа средства већа средства-средства која су потребна сходно приспјелим фактурама, од оних која су одобрена.

Не заборавимо да се из године у годину преносе и износи неизмирених обавеза из претходних година. Ми желимо да се упоређујемо са најбољима у Европи, који имају и по 25 пута веће издвајање по глави становника, али морамо бити довољно мудри и вјешти и најбоље расподијелити оно са чиме располажемо.

Врло смо рационално распоређивали  одобрена средства, а све у складу са стварним потребама, па је тако само прошле године за набавку медицинске опреме  опредијељено скоро 13 милиона еура, од чега је већи дио реализован, а један дио се реализује током ове године. Само за потребе Клиничког центра Црне Горе набављени су најсавременији ангиографски апарат, 2 магнетне резонанце - за КЦЦГ и Дјечију болницу, нови линеарни акцелератор за зрачења, гама камера, али и мноштво друге неопходне опреме за све здравствене установе у земљи.

У адаптацију и реновирање објеката здравствених установа уложено је око 3,1 милион еура, а већ је извјесно да ћемо обезбиједити међународно финансирање за изградњу 2 нова објекта за 3 клинике (инфективну, кожну и психијатријску) у кругу КЦЦГ, инвестиције вриједне око 7 милиона еура, и након више деценија ослободити парк на Крушевцу.

Вјерујем и даље да постоји простор за рационалнију потрошњу и сматрам да је велика одговорност у домаћинском односу менаџера здравствених установа, а велика је улога и Фонда, који има контролне механизме потрошње средстава.

АНАЛИТИКА: Подгорица нема градску болницу. Има ли наговјештаја да би могла бити изградјена?Постоји ли могућност да приватна здравствена институција Кодра постане градска болница, је ли било разговора на ту тему?

ХРАПОВИЋ: Уз изградњу клиника које сам поменуо, наша је визија проширење постојећих смјештајних капацитета на оним клиникама Клиничког центра гдје је искоришћеност постељног фонда 85% и више, као и изградња модерног, савременог Ургентног центра.

АНАЛИТИКА: Јесте ли задовољни менаџментом у болницама и домовима здравља. Што кажете када чујете оптужбе да само партијски кадрови а не стручњаци могу бити директори?

ХРАПОВИЋ: Сагласан сам са сугестијама, које је нпр. у свом истраживању о здравственом систему навео и Центар за мониторинг (ЦЕМИ), да треба направити промјену у начину избора директора, да треба измјестити политику из политике запошљавања и дати предност струци и организационим способностима које имају одређени људи.

И што се мене тиче, у наредном периоду инсистираћу на одговорности директора у установама којима руководе. Такође, сматрам да постоје директори који нису едуковани да се баве вођењем здравствених установа. Из начина на који се извјештава, начина на који се имплементирају активности које налаже Министарство здравља, имам утисак да нису сви вјешти у томе и свакако ћу се одредити према томе у наредном периоду периоду.