Након четири деценије отворена стална поставка Етнографског музеја

У присуству бројних званица свечано је отворена прва стална поставка Етнографског музеја, у организацији Народног музеја Црне Горе. Поставком је представљен народни живот и култура етнички и вјерски хетерогеног становништва Црне Горе, у периоду од средине XИX до прве половине XX вијека, а ауторску екипу чине: Блажо Маркуш, Љиљана Ђуришић, Татјана Рајковић, Маја Драгићевић Рогановић и Александра Благојевић.

У приземљу изложбеног простора су презентиране важне традиционалне привредне дјелатности, као и дио покућства и посуђа из руралног и урбаног ентеријера. На спрату су представљени најкарактеристичнији типови народних ношњи, а уз њих су изложени и атрактивни примјерци накита и оружја, већином израђивани у познатим бококоторским радионицама.

Изложбу је отворио министар културе Александар Богдановић, а на свечаном отварању говорили су и директорка Народног музеја, др Анастазија Мирановић и руководитељка Етнографског музеја, Маја Драгићевић-Рогановић.

Министар културе Александар Богдановић, рекао је да је да се мисија савремене музеологије огледа и у проширеним формалним и техничким могућностима којима се јавност може упознати са породичним вриједностима, али и вриједностима шире заједнице и државе, очувању њене традиције и борбе за опстанак. Министар је додао да одјећа и накит, уз репрезентативне примјерке оружја, уз незаобилазне старе шкриње, свих типова и мотива, сликовито говоре о богатству различитости које карактерише цио простор Црне Горе, али и о заједничкој тежњи у настављању традиције хармоничног суживота различитих култура.

“Материјално насљеђе, о чему свједоче изложени музејски предмети, прате богати аутентични садржаји нематеријалне културне баштине, што све заједно чини једну импозантну залиху културних вриједности према којој се морамо односити као према нечему од чега зависи и наше трајање у времену. У Народном музеју посебно, јер све ово што се чува под тим именом дио је заједничке културне историје грађана Црне Горе, оно што одређује колективно памћење и припадност, и чиме се доказује идентитет. Та нит трајања, као и богатство музејског фонда Етнографског и Народног музеја у цјелини, обавезује нас да будућим генерацијама оставимо релевантан доказ о покретним културним добрима која су нам повјерена.” - казао је Богдановић.

Директорица Народног музеја Црне Горе, Анастазија Мирановић се захвалила ауторској екипи која је предано радила како би етнографско насљеђе по први пут било изложено широј јавности и указала на његов идентитетски значај у утемељењу и вишевјековном трајању црногорске државе.

„Није случајно што је отварање сталне поставке Етнографског музеја уприличено управо у празничним данима у којима се слави Дан државности. Оно што смо данас не би били без искре у огњишту, преслице, струке, гусала и јатагана... Оно што ћемо сјутра бити одређује наш однос према материјалном и нематеријалном наслијеђу које у аманет и сјећање остављамо генерацијама које долазе. „ – казала је директорица Народног музеја.

Маја Драгићевић Рогановић, руководитељка Етнографског музеја подсјетила је да Етнографски музеј баштини изузетно вриједан материјал са подручја Црне Горе, који илуструје богатство материјалне и духовне културе народа који живе на њеној територији, као и вриједне збирке које приказују начин привређивања, исхране, културе становања, текстилне радиности, одијевања, оружја, музичких инструмената и др.

„Стална поставка Из етнографског насљеђа Црне Горе на сублимиран и сажет начин приказује све аспекте традиционалног народног живота у Црној Гори. За потребе поставке из богатог и разноврсног фонда који броји око 4500 предмета, због скучености простора издвојено је око 400. У конципирању експозиције настојали смо да према материјалу, а у зависности од расположивог изложбеног простора, пружимо што шири и садржајнији приказ народне културе овог подручја.“ - рекла је Драгићевић –Рогановић.

Свечаном отварању је присуствовао велики број јавних личности из јавног и културног живота Црне Горе и региона, а одржан је и концерт гудачког квартета Аллегриа. Након тога публика је уживала у свјетским композицијама обрађених у рок маниру виолинисткиње мр Дина Десанчић и рок бенда Академиа.