Завршна конференција о Стратегији паметне специјализације: Европска комисија поздравила постигнуте резултате

   

    

Прогрес Црне Горе у процесу доношења Стратегије паметне специјализације препознат је од стране Европске комисије, казао је учесницима завршне конференције С3.ме - Паметна специјализација: иновације, предузетништво и конкурентност, Алесандро Раинолди, шеф јединице „Знања за раст“ у Заједничком истраживачком центру Европске комисије, уз чију помоћ се и реализује процес предузетничког откривања, а чији финални резултати су представљени на данашњој конференцији коју организује Министарство науке, у сарадњи са Министарством економије, Привредном комором Црне Горе, Унијом послодаваца и Монтенегро бизнис алијансом.

-Изненађен сам прогресом који је Црна Гора постигла до сада, казао је Раинолди у видео обраћању и додао да Стратегија мора бити прихваћена од свих актера који учествују у њеном доношењу.

   

Циљ доношења Стратегије паметне специјализације је развитак пројеката које ће ЕУ подржати, с фокусом на примјену иновација у производним процесима; трансформацију добрих идеја у производе, тржишни успјех; као и боље коришћење истраживачких капацитета за добробит привреде.

Завршну конференцију је отворила министарка економије, Драгица Секулић, истакавши да је рад на изради Стратегије у протеклом периоду био веома успјешан, у чему је била значајна експертска помоћ Европске комисије, односно Удруженог истраживачког центра (ЈРЦ), како би Влада Црне Горе до краја године донијела документ који ће додатно допринијети даљем развоју најперспективнијих сектора црногорске привреде.

-Значај концепта „паметне специјализације“ препознат је и Индустријском политиком Црне Горе до 2020. Њиме се подстичу структурне промјене, модернизација индустрије у циљу усвајању нових технологија и нових производа, улагања у развој знања и вјештина, унапријеђење иновационих и истраживачких могућности, посебно кроз сарадњу науке и привреде, казала је министарка Секулић.

 

Она је истакла да је за сваку државу од значаја да кроз „паметну специјализацију“ идентификује компаративне предности и потенцијале у одређеним приоритетним секторима, а да се тиме кроз јачање иновационог капацитета, технолошку или другу специјализацију, остварује препознатљивост и мјесто на глобалном тржишту и јача конкурентност економије.

-Наша су очекивања да ћете дати додатни допринос приоритетима будућег развоја подручја паметне специјализације и могућностима које Црне Горе има за раст и развој заснован на знању и иновацијама. Тиме отварамо значајан простор за подршку европских фондова у финансирању конкретних развојних пројеката који ће, поред унапрјеђења истраживачких и иновативних капацитета привреде и науке, утицати и на цјелокупан економски развој Црне Горе и њено мјесто на међународном тржишту, казала је министарка Секулић у обраћању учесницима завршне конференције.

Министарка науке, др Сања Дамјановић, у писаном говору учесницима, навела је да је захтјеван пут испред нас, али да вјерује да Црна Гора може да крене путем економије знања и иновација.

-Фокусирајмо се на сљедећи корак, конференцију ради које смо се данас окупили, и покушајмо да искристалишемо заједничку визију у сваком од приоритета. Не заборавимо да се не ради о уобичајеној визији већ визији у којој су наука, иновације и знање, укрштање дисциплина, сектора и технологија кључни, наводи се у говору министарке Дамјановић. (Комплетан ГОВОР министарке Сање Дамјановић прочитајте ОВДЈЕ)

Предсједник Привредне коморе Црне Горе, гдин Властимир Голубовић, казао је да је поносан што је управо Комора остварила најзначајнију функцију – артикулисање гласа привреде и заступање њених интереса и одиграла кључну улогу у дефинисању националних привредних приоритета који ће ити обухваћени С3 стратегијом.

-Процес предузетничког откривања у Црној Гори био је веома интезиван и трајао је значајно краће него што је то била пракса у осталим европским државама. Сматрам да је то један од показатеља да Црна Гора има потенцијал да на ефикасан и ефективан начин усвоји најбољу праксу Европске уније и интегрише своју економију у јединствено тржиште, оцијенио је предсједник Привредне коморе.

Према његовим ријечима, у свакодневном контакту са предузећима, увиђају чињеницу да мала и средња предузећа немају довољно споствених средстава да улажу у иновације и развој, те да ће Привредна комора у наредном период посветити посебну пажњу пружању помоћи предузећима да уведу своје иновације у производне и услужне процесе.

-Надамо се да ћемо ове активности успјети да структуирамо у сет услуга које би представљале нови импулс црногорским привредницима да се повежу са црногорском научном заједницом како би добили идеје и рјешења за увођење иновативних процеса, да иновативне идеје претворе у пројекте у складу са међународним стандардима и пронађу фондове и аплицирају за средства, нагласио је предсједник Голубовић у обраћању.

Добру праксу и искуство у изради Стратегије паметне специјализације изразили су гђа Светлана Вуксановић, предсједница Уније послодаваца Црне Горе и гдин Зоран Вулевић, извршни директор Монтенегро Бизнис Алијансе.

Подсјетимо, Црна Гори је у завршној фази спровођења процеса предузетничког откривања (Ентрепренеуриал дисцоверy процесс - ЕДП), током којег је учествовало преко 250 представника академског, привредног, јавног и цивилног сектора. Процес је, путем отвореног дијалога, довео до идентификације приоритета и њихове синергије на основу снага и потенцијала за истраживање, развој и иновације с нагласком на практичну примјену и тржишну оријентисаност. Идентификовани приоритети су: Обновљиви извори енергије; Одржива пољопривреда и ланац вриједности хране; Нови материјали и одрживе технологије; Одрживи и здравствени туризам и Информационо-комуникационе технологије (ИЦТ).

Консултанткиња за процес предузетничког откривања, замјеница генералног менаџера Технолошког парка Љубљана, гђа Марјана Мајерич акцентовала је да се сада очекује наредни корак Владе Црне Горе.

-Сада Влада мора убиједити европску заједницу да сте спремни да уђете у велику европску породицу, гдје сви можемо да помогнемо, казала је Мајерич, додајући да се будућност Црне Горе мора темељити на знању, искуству, инвестицијама и дигитализацији.

Генерални директор Директората за научноистраживачку област, др Дарко Петрушић, представио је учесницима рад који је претходио финалним резултатима, објаснио квантитативну анализу, на који начин је вршено мапирање економиских, научних и иновативних потенцијала, те истакао да у процесу предузетничког откривања кључну улогу имају управо предузећа, јер је неопходно да се њихова знања и искуства предоче у стратегију и буду смјернице за даљи развој. 

Представници секторских група су, на крају конференције, представили закључке из својих области и дефинисали даље кораке у реализацији овог важног стратешког документа, а који Влада Црне Горе треба да донесе до краја године.

МИНИСТАРСТВО НАУКЕ