Министар Богдановић говорио на конференцији “Штампарија Црнојевића, савремени контексти”

Министар Богдановић је у свом обраћању истакао: “Окружен великом и надирућом силом, Ђурађ Црнојевић је знао да одбрана територије мало значи без одбрањене и сачуване духовности, а очигледно је знао и то да се та духовност најбоље штити текстом који ће трајати и који ће се упорно обнављати, јер је штампарство креативни одговор цивилизације на ону деструктивну силу која је неријетко кроз историју уништавала писане трагове човјекових умних достигнућа, остављајући их у распарчаним, изгубљеним и непоузадим фрагментима рукописне и усмене традиције. Да су зетски владари били свјесни величине и значаја сачуване писане ријечи, показују и историјске чињенице које говоре да је и Ђурђев претходник Иван Црнојевић, чије се владарско умијеће више испољило у ратовању, имао, колико су му ратна искушења дозвољавала, и својеврсну културну стратегију засновану на очувању духовности кроз писану ријеч. Он ће у Цетињском манастиру основати скрипторијум, као што ће током цијеле своје владавине потпомагати рукописне радионице у манастирима на Скадарском језеру. По неким историјским изворима већ је Иван Црнојевић послао калуђера Макарија у Венецију, како би стекао техничка и научна сазнања за оснивање штампарије. То су били кључни предуслови који ће Ивановог насљедника Ђурђа, у чијем карактеру је духовност стајала изнад ратништва, покренути на материјалну реализацију једне прекретничке културне мисије. Те 1494. године, када је Октоих првогласник одштампан у крашким врлетима одасвуда притиснуте мале државе, јужнословенска писмености и духовност добила је један велики залог за очување свог идентитета.”

“Још је разноврснија географија ове духовне авантуре. Данас се барата бројем од стотињак примјерака егземплара Октоиха, које налазимо од Свете горе и Пећке патријаршије до манастира Милешеве, Мораче, Острога, Свете Тројице код Пљеваља. Световне ризнице које чувају примјерке Октоиха штампаног у Црнојевића штампарији, налазе се у библиотекама великих културних центара какви су: Москва, Санкт Петерсбург, Берлин, Беч, Загреб, Љубљана, Кијев, Софија, Праг, Лондон. И на крају, али прије свега, на Цетињу,” додао је министар Богдановић.

“ Зато нас радује што један овакав пројекат – какав је “Октоих темпус”, који је дио програма “Креативна Црна Гора: Идентитет, имиџ, промоција 2017. – 2020.” – отвара нове могућности интерпретације и реинтерпретације свега онога што је током вишевјековне историје феномен Октоиха сажео. Поготово је битно што се то дешава у епохи која је својеврсно размеђе у формалном статусу текста, а ти изазови које доноси једна оваква прекретница представљају посебну инспирацију за сваког ко се бави техничким, формалним и стилским уобличењем текста. Иако је класично штампарство увелико потиснуто дигитализованим начинима презентације текста, магија тог некада битног заната и данас заокупља пажњу савремених штампара, типографа, али и дизајнера и ликовних умјетника. Управо се у ту еснафску и умјетничку знатижељу фокусирао овај пројекат, нудећи Октоих као предложак новим истраживањима, из чега ћемо, сигуран сам, добити креативна рјешења која ће показати колико се класична искуства штампарства могу увезивати у његове новоепохалне иновације,” закључио је Министар.

Пројекат је осмишљен као мултидисциплинарна радионица која ангажује професионалце из различитих области као што су: умјетници, историчари и теоретичари умјетности, стручњаци из области културне баштине, представници релевантних институција и НВО, студенти, волонтери итд. Сврха пројекта је успостављање интегралног и одрживог механизма управљања и валоризације културне баштине, везано за умјетност штампе. Пројекат се ослања на културну баштину Црне Горе: Ободску штампарију и Октоих првогласник.

                                 

Пројекат реализује Зона културе НВО, а њјегов аутор и координатор је Игор Ракчевић.