Интервју министра Богдановић за ЦдМ: Изненадио ме захтјев Бошњака о Његошу, државу морамо поштовати, без обзира на сва неслагања

Министар културе Александар Богдановић истиче да смо данас често свједоци претјераног политичког утицаја на културу, што за посљедицу има оно прекорачење које зовемо дневно-политичким злоупотребама културе. У интервјуу за ЦдМ Богдановић каже да је јавност кроз негативну кампању поједних медија о Закону о државним симболима злоупотријебљена, јер јој није до краја објашњено да овај Закон није донијет да би се увео било који вид репресије, већ да би биле спријечене све оне активности које се односе на непоштовање националних симбола, које су се могли видјети у појединим ситуацијама. Наглашава и да је био изненађен захтјевом бошњачке дијаспоре да се укине Његошева награда, и сматра то неприхватљивим.

Свједоци смо да се многе теме и вијести из домена културе све више политизују. Зашто се по Вашем мишљењу политика умијешала у културу?

Културу је немогуће издвојити из ширег друштвеног контекста, па је тиме немогуће апстраховати и њену политичност. У томе нема никаквог проблема нити нелогичности, јер сваки садржај културе носи већи или мањи степен ангажованости. Нажалост, данас смо често свједоци претјераног политичког утицаја на културу, што за посљедицу има оно прекорачење које зовемо дневно-политичким злоупотребама културе. То је случај у готово свим земљама модерног свијета, па и у Црној Гори. И данас, захваљујући злоупотреби проширених комуникацијских могућности, имамо све чешћу појаву покушаја ревизије наше историје, традиције и културе, од стране оних који би жељели да мијењају не само прошлост, већ и будућност, убјеђујући нас у исправност својих по државу штетних ставова, активности и циљева.
Најсвјежији примјер такве стратегије јесте намјера појединих политичких кругова да, противно вољи већине, прославе стогодишњицу губитка црногорске државности, у народу познате Подгоричке скупштине. У својој намјери не презају ни од покушаја уплитања културе и културних установа у цијели сценарио. Дио тога је и провокација, који се огледао у њиховој намјери да овај датум свечано обиљеже у Црногорском народном позоришту. Та намјера, што је било за очекивати, није наишла на одобравање ЦНП-а, али ни Министарства културе.

Не видим зашто су измјене Закона о државним симболима и Дану државности изазвале толику пажњу и полемику, а код једног дијела популације и одиозност. Сложићемо се да власт можете да волите или не, али државу морамо сви поштовати, без обзира на сва наша тренутна неслагања.
Црна Гора је овим законским измјенама само слиједила добре примјере у региону и свијету. Мислим да је јавност управо кроз негативну кампању поједних медија злоупотријебљена, а да јој при томе није до краја објашњено да овај Закон није донешен да би се увео било који вид репресије, већ да би биле спријечене све оне активности које се односе на непоштовање националних симбола, које смо могли видјети у појединим ситуацијама. Вјерујем да дијелимо мишљење да је за очекивати да сви они које бира народ у Црној Гори, попут посланика и одборника, али и сви други, управо поштујући националне симболе, изразе осјећај припадности својој Држави.

Како сте реаговали када сте прочитали захтјев бошњачке дијаспоре да траже укидање Његошеве награде?

Искрено, био сам изненађен. Сматрам то неприхватљивим. Поновићу свој раније изречени став, за Министарство културе једино релевантан суд о “Горском вијенцу”“ је онај који долази од стране књижевне историје и критике, које су ово дјело ставиле на једно од најзначајнијих мјеста у канону јужнословенских књижевности. Подсјећам да овакав став дијели и нимало занемарљив број референтних познавалаца поменутих области који припадају Бошњачком националном корпусу. Зато не чуди што највише страсти у нападима на “Горски вијенац” долази од људи чије професије немају никакаве везе са књижевношћу, а често не припадају ни најширем корпусу културе.

У циљу појашњења и адекватног информисања јавности, истичемо да Министарство културе не води “истрагу”, већ поступа у складу са Закључцима Владе Црне Горе, на основу којих је, поред осталог, образована Државна комисија за надзор над поступком ревизије музејског материјала и музејске документације Јавне установе Народни музеј Црне Горе.
Такође, познато је да је након Извјештаја о реализацији Закључака Владе од 28. децембра 2017. године, Влада Црне Горе донијела мјере које поменути субјекти имплементирају. С тим у вези наводимо да је, поред осталог, ЈУ Народни музеј образовао комисије за ревизију свих облика документације и евиденција, као и комисије за ревизију музејског материјала свих јединица Историјског музеја (Његошеве родне куће, Музеја краља Николе и Његошевог музеја), као и да је Државна комисија утврдила рок за завршетак поступка ревизије и утврђивања стања, броја и вриједности музејског материјала и музејске документације. Сходно наведеном, активности на ревизији теку уз надзор Државне комисије, а прве релевантне податке ћемо имати у наредном извјештајном периоду, односно до краја текуће године.

За подршку кинематографији 400.000 еура

Држава је снажно опредијељена да обезбједи подршку и развој свих области културно-умјетничког стваралаштва, са циљем да афирмише ту област као једног важног ресурса, али и потенцијалног генератора развоја. Примарни модел подршке је јавни конкурс, док изузетно подршка може да се обезбиједи и мимо конкурса уколико је ријеч о важним пројектима међународне сарадње и презентације црногрске културе.
Када је у питању филмска дјелатност, подршка сектору обезбјеђује се на различите начине: финансирањем филмске продукције и копродукција, финансирањем филмских фестивала и међународне презентације филмског стваралаштва, учлањењем у међунардне програме сарадње намијењене кинематографији, као и бројним другим активностима које доприносе развојку сектора у цјелини. Најзначајнија подршка филмском стваралаштву обезбјеђује се посредством Филмског центра Црне Горе, који је национална установа културе. Поред буџета те установе, из којег се око 2/3, односно око 400.000 еура издваја за подршку кинематогрфаском сектору, значајан извор финансирања представља и Филмски фонд, установљен Законом о кинематографији, из којег се за ове намјене издваја још толико на годишњем нивоу.
У односу на устоновљени модел финансирања филмског стваралаштва, Министарство додатно партиципира у случајевима када се ради о међународној презентацији домаћих филмова на референтним међународним манифестацијама, као што је то ове године био случај са Филмским фестивалом у Венецији, Филмским фестивалом у Монтреалу и учешћу црногорског представника у такмичењу за Оскара, у категорији филмова ван америчког говорног подручје. Такође, у циљу унапређења међународне сарадње Министарство из свог буџета плаћа годишње контрибуције европским програмима намијењеним филмском сектору, као што су МЕДИА , Европска филмска мрежа, а од 01. јануара 2019. године бићемо и чланица најзначајнијег европског фонда за подршку кинематографији ЕУРИМАГЕС, за који годишња контрибуција износи 120.000 еура.
Комплементарне дјелатности, као што су филмски фестивали, такође додатно подстичу развој ове области културе, па Министарство у континуитету обезбјеђује подршку за Монтенегро филм фестивал Херцег Нови у износу од око 100.000 еура, који има статус од посебног значаја за културу, док се за друге филмске фестивале обезбјеђује још око 60.000 еура (Мојковачка филмска јесен, Ундерхилл, Фестивал алтернативног филма, Бока Арт филм фест, Џада филм фест, Подгорица Филм фестивал, Греен Монтенегро филм фест).
Подршка државе позоришној дјелатности обезбјеђује се финансирањем двије националне установе културе: Црногорско народно позориште и Краљевско позориште Зетски дом, које су посебне потрошачке јединице у буџету Црне Горе. Поред тога Министарство културе подршку овом сектору обезбјеђује на јавном конкурсу суфинансирањем продукција општинских установа културе које се баве позоришном дјелатношћу, као и финансирањем манифестација и фестивала које својим програмским концептом обухватају и позоришне представе. У том контексту Министарство је 2018. године обезбиједило 18.000 еура за продукцију 4 позоришне представе (Градско позориште, и центри за културу Даниловград, Бар и Котор), док је за фестивале издвојено 130.000 еура (Барски љетопис, Будва град театар, Фиат, Фестивал луткарства, Пургаторије, Међународни фестивал глумца, Фестивал алтернативног театра Корифеј, Фестивал драмских аматера…).
Издавачка дјелатност финансира се примарно на јавном конкурсу, гдје приоритет имају нова дјела црногрске књижевности, књижевни преводи и књижевни часописи. Током 2018. године Министарство је по овом основу обезбиједило укупно 104.550 еура за суфинансирање 42 књижевна пројекта, 15 пројеката књижевног превођења и 6 књижевних часописа.
Поред тога, Министарство културе суфинансира и књижевне фестивале и сајмове књига (Никшићки књижевни сусрети, Међународни књижевни фестивал Одакле зовем, Ратковићеве вечери поезије, Међународни подгорички сајам књига и Интернационални сајам књига у Подгорици), али и учешће црногорског издавачког сектора на међународним сајмовима књига (Лајпциг, Сарајево, Београд, Загреб, Скопље, Букурешт, Пекинг) са укупно 118.500 еура.
У циљу унапређења издавачке дјелатности, прије свега у области књижевног преводилаштва, од посебног је значаја чланство Министарства културе у европској преводилачкој мрежи ТРАДУКИ, која обезбјеђује црногорском издавачком сектору повезивање са бројним издавачима у Европи и шире.

Подсјетићу Вас да је Црногорско народно позориште, као национални театар, институција у надлежности Министарства културе, али и да има органе руковођења који се старају о свим облицима рада. ЦНП спроводи у цјелости дефинисане циљеве на пољу програмских задатака и репертоарских политика. Ипак, желим указати и на чињеницу да ћемо од следеће године имати додатне садржаје у ЦНП-у из области умјетности, те да ће национални театар отворити врата бројним црногорским умјетницима, што ће, увјерен сам, допринијети њиховој додатној афирмацији.

Шта држава предузима да се са црногорском културом боље упозна како Европа, тако и свијет?

Држава кроз рад Министарства културе и осталих установа из ове области чини све да култура Црне Горе буде што препознатљивија и прихватљивија. На том плану остварују се бројне муђународне активности у областима заштите културне баштине и њене валоризације, стваралаштва превасходно кроз форму филмске, ликовне,драмске и музичке умјетности. Бројни су фестивали, смотре, изложбе на којима Министарство културе учествује партнерски и постиже завидне резултате са бројним умјетницима из Црне Горе.
Међу скорашњим значајним догађајима, који су допринијели међународној афирмацији црногорске културе, истакао бих да је филм “Ти имаш ноћ”, црногорског редитеља и сценаристе Ивана Салатића, премијерно приказан на Филмском фестивалу у Венецији, у оквиру селекције 33. Недјеље критике. То уједно представља и прво премијерно приказивање црногорског дугометражног филма на Венецијанском фестивалу, што је само по себи велики догађај. Реализацију овог пројекта помогло је Министарство културе.
Поред тога, од следеће године планиране су бројне изложбе наших реномираних умјетника, који ће имати прилику да се представе публици у пријестоницама културе Европе. На тај начин ћемо створити неопходни предуслови за даљи продор наших ствараоца, не само на тлу европског континента, већ и шире.
Током скорашњег боравка у Азербејџану, остварени су бројни сусрети, међу којима свакако истичем онај са министром културе те земље Абдулфасом Гарајевим. Том приликом су детерминисани модели сарадње између наших земаља за 2019. годину, који представља добру основу за реализацију заједничких пројеката, како у савременом стваралаштву тако и у културној баштини.
Министарство културе чини све да границе у култури не буду присутне, а да умјетнички домет буде мјерљив само кроз призму квалитета.

Част али и обавезу да руководим ресором културе имам тек нешто мање од годину дана. Тај период су обиљежиле бројне радне посјете, међународни сусрети у циљу промоције наше културе, судјеловање у организацији бројних културних догађаја и јубилеја, рад на законској легислативи, али и бројне друге радне обавезе које предвиђа позиција министра културе.
Посебне напоре улажемо у циљу подизања креативних индустрија на мјесто које им и припада. Пратећи трендове на глобалном нивоу не можемо занемарити чињеницу да кулутра, а посебно умјетност, постају генератори развоја у неким срединама. Тако ћемо већ до краја ове године имати конкретне производе као резултат развоја и подршке креативним индустријама-производе креиране од стране црногорских умјетника, али и произведене у Црној Гори. На тај начин желимо наше умјетнике додатно мотивисати и послати им јасну поруку да не препуштамо ствари случају и стихији, већ да њихов рад и таленат, поред умјетничке има и употребну вриједност.
Сектор креативних индустрија чине многе дјелатности, међусобно повезане, и свака има своју улогу у ланцу вриједности. Сигуран сам да је то прича будућности.
Управо због тога, активности Министарства културе све су више усмјерене у правцу тражењу квалитетних рјешења за одрживо коришћење културних добара. Прије свега, кроз осмишљено одређивање намјене када су појединачна културна добра у питању, а у сложеним структурама, културно-историјским цјелинама, на интервенције које ће допринијети побољшању функционисања и локалном економском развоју. Одрживо коришњење културних добара, односно одрживи развој у сфери културне баштине треба бити детаљно промишљен, на начин да ни у једном тренутку не буде доведен у питање интегритет културних добара.
Сходно томе, извршили смо мапирање културних добара који имају потенцијал за валоризацију, на чему са посебном пажњем радимо. Тако да нас у наредном периоду очекују интензивне активности на валоризацији нашег богатог културно-историјског насљеђа.

Упркос разликама у погледу друштвених ангажмана које сам обављао, а које сте навели, вјерујем да их повезује мој однос према Цетињу, које је било и биће духовна вертикала нашег културног али и државничког хабитуса. Ријеч је о јако захтјевним државничким активностима које захтијевају максималну посвећеност.
Посебно ме радује што се сједиште Министарства културе, још мало па деценију, налази у Пријестоници, што је један од јасних показатеља интересовања Владе и државе коју исказују према Цетињу.