- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју министра Дарка Радуновића за Побједу: ,,Д...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра Дарка Радуновића за Побједу: ,,Догодине предност задуживању на домаћем тржишту"
Објављено: 12.11.2018. • 13:53 Аутор: министарство финансија
Све обавезе у наредној години ће се несметано сервисирати. За отплату дуга током 2019. биће коришћени депозити остварени у текућој години, који се процјењују на 180 до 200 милиона еура. Влада ће предност приликом задуживања дати домаћем тржишту и издавању локалних обвезница. Друга гаранција Свјетске банке зависиће од наших резултата реформи у управљању јавним финансијама, тржишту рада, пензијском и финансијском сектору. Од Свјетске банке се очекује до 15 милиона еура кредита за смањење прекобројних у државној администрацији, казао је у интервјуу Побједи министар финансија Дарко Радуновић.
ПОБЈЕДА: Хоће ли моћи несметано да се отплаћују рате јавног дуга које буду доспијевале догодине?
РАДУНОВИЋ: Доспјеле обавезе ће се несметано сервисирати током 2019. године. Влада ће у 2019. недостајућа средства за финансирање буџета обезбиједити у циљу отплате дуга и обавеза из претходног периода и финансирања капиталног буџета, првенствено изградње приоритетне дионице ауто-пута. У току 2019. године, укупне обавезе по основу главнице резидентима и нерезидентима износиће 373,6 милиона еура, док ће отплата камате и других трошкова износити 95,75 милиона. Такође, укупна обавеза по основу отплате обавеза из претходног периода износи 18,5 милиона. За отплату дуга током 2019. године биће коришћени депозити остварени у 2018. години, који се процјењују у износу од 180 до 200 милиона.
ПОБЈЕДА: Приликом новог задужења које тржиште ће имати предност?
РАДУНОВИЋ: Током 2019. средства за финансирање буџета ће бити обезбијеђена из постојећег депозита, као и задужењем на финансијском тржишту, првенствено у оквиру већ постојећих уговора, по-пут уговора о кредиту за ауто-пут Бар – Бољаре, приоритетна дионица Смоковац–Увач – Матешево. Поред кредита за ауто-пут и остале развојне пројекте, у циљу обезбјеђивања недостајућих средстава у 2019, предност ће се дати домаћем тржишту и издавању локалних обвезница, са различитим периодима отплате. Такође, у обзир долазе комерцијални аранжмани са домаћим банкама, зависно од интересовања банака и услова под којима ће се средства обезбјеђивати.
ПОБЈЕДА: Да ли је већ извјесно да ће Црна Гора добити и колику гаранцију Свјетске банке за ново задуживање?
РАДУНОВИЋ: Црна Гора, у циљу добијања друге гаранције Свјетске банке за развојну политику, спроводи реформе у два стуба који се односе на јачање фискалне одрживости и укупне финансијске отпорности економије. Будући да се реформе спроводе у више области, од управљања јавним финансијама, преко тржишта рада и пензијског система, до реформе финансијског сектора, спровођење тих реформи ће утицати на добијање друге гаранције Свјетске банке. Циљ добијања гаранције је да Црној Гори обезбиједи повољна средства за рефинансирање дијела јавног дуга који доспијева
2020. године. Наш план је да се наведена гаранција (ПБГ2) одобри од стране Свјетске банке до трецег квартала 2019. године, а динамика и квалитет спроведених реформи предвиђених за добијање ПБГ2 утицаће и на извјесност њеног добијања.
ПОБЈЕДА: Колику подршку Црна Гора очекује од Свјетске банке за рјешавање технолошких вишкова у државној администрацији?
РАДУНОВИЋ: Као гувернер Црне Горе у Свјетској банци, током годишње скупштине Свјетске банке у Индонезији и састанака са представницима ове међународне развојне институције, апострофирао сам важност пројекта оптимизације државне управе баш као једне од реформи важне за добијање друге гаранције Свјетске банке за развојну политику и истакао значај кредитне подршке Свјетске банке у овом процесу. Кредитна подршка се не би односила само на технолошке вишкове, вец би имала и шири смисао, обезбјеђујуци подстицаје да запослени из државне администрације који су проглашени технолошким вишком нађу запослење у реалном сектору, првенствено кроз предузетничку активност. Кредитна подршка Свјетске банке за наведени пројекат износила би до 15 милиона.
ПОБЈЕДА: До краја текуће године хоце ли бити утврђивања додатног броја прекобројних у администрацији уз исплату отпремнина?
РАДУНОВИЋ: Влада је у јулу 2018. усвојила План оптимизације јавне управе 2018-2020. Министарство јавне управе и Министарство финансија прате примјену плана оптимизације како на локалном, тако и на централном нивоу, па је за прва два мјесеца имплементације плана смањен број запослених за 339. Са Министарством јавне управе разматрамо моделе подстицајних мјера за лица која буду споразумно раскинула радни однос или буду проглашена технолошким вишком. За технолошке вишкове свакако ће бити обезбијеђене отпремнине, а сада смо у фази утврђивања предуслова за обезбјеђивање накнада у случају споразумног престанка радног односа, за што очекујемо и кредитну подршку Свјетске банке. Подстицајне мјере могу ићи у правцу давања пакета мјера у склопу мјера активног запошљавања, повољнијих кредита и сл. Циљ нам је да повећамо укупну запосленост у држави, на начин што ћемо повећавати степен запослености у приватном сектору у односу на јавни. Поред опције добијања повољног кредитног аранжмана од Свјетске банке за ову сврху, на располагању ће нам бити и финансијска средства из секторске буџетске подршке (средства ЕК намијењена реформи јавне управе).
ПОБЈЕДА: Какво је пуњење буџета у овој години и да ли се може очекивати ребаланс?
РАДУНОВИЋ: Приходи буџета у периоду јануар - октобар 2018. године наплацени су у износу од 1.418,8 милиона еура, што је у односу на исти период претходне године више за 163,9 милиона еура или 13,1 одсто. Истовремено, приходи су приближно на нивоу планираних за 10 мјесеци.
Раст наплате прихода у односу на исти период 2017. године првенствено је условљено бољом наплатом ПДВ-а и то за 64,6 милиона еура или 14,3 одсто, као резултат повећања стандардне стопе ПДВ-а за 2 одсто и раста економске активности. Када је ријеч о другој великој категорији прихода, а то су порези и доприноси на зараде, забиљежен је њихов раст, тако да је порез на доходак виши за 5,7 милиона еура, а доприноси за 25,6 милиона у односу на исти период претходне године. Приход од пореза на доходак је на нивоу од 98,1 одсто плана, док су доприноси премашили план за 0,7 одсто. Од пореза на добит приходи су забиљежили раст од 18,7 милиона или 39,8 одсто у односу на исти период претходне године. Такође, и у односу на план приходи од пореза на добит су виши за 6,7 милиона или 11,3 еура. Приход од акциза у периоду јануар- октобар је мањи за два милиона или један одсто у односу на исти период претходне године, али очекујем да ће до краја године бити на нивоу прошлогодишњих. Од осталих категорија највећи раст су забиљежили остали приходи, накнаде и донације и то за 34,8 милиона, 6,5 милиона, односно 3,7 милиона у односу на исти период прошле године.
ПОБЈЕДА: Послије враћања акцизе на дуванске производе да ли се смањила сива економија и повећали приходи буџета?
РАДУНОВИЋ: Још увијек је рано говорити о ефектима смањења акцизног оптерећења на цигарете, али оно што свакако јесте средњорочан циљ то је стварање стабилног тржишта за акцизне обвезнике, смањење простора за нелегалну трговину као и обезбјеђење извјеснијих буџетских прихода. Усвајањем Закона о измјенама и допунама Закона о акцизама који је у примјени од 1. августа 2018. године, извршене су измјене важећег „акцизног календара“ за цигарете, предвиђено је смањење специфичне акцизе за цигарете (са 40 еура за 1000 комада на 30 еура за 1000 комада), од 1. септембра 2018. године, док је стопа пропорционалне акцизе задржана на истом нивоу и износи 32% од малопродајне цијене цигарета. Законом је такође прописана динамика постепеног повећавања специфичне акцизе за период од септембра 2018. године до 1. јануара 2025. године. Када је у питању ниво „сивог тржишта“ код промета цигаретама, Министарство финансија прати количине акцизних маркица које су поручили акцизни обвезници код Управе царина, као и податке о увозу цигарета. Према подацима Управе царина у септембру и октобру мјесецу, остварен је раст од 23% што свакако охрабрује када је у питању укупна наплата по основу акциза.
ПОБЈЕДА: У којој је фази доношење и колики ће бити ниво буџетаза наредну годину? Да ли су захтјеви потрошачких јединица већи него у овој години и ко предњачи?
РАДУНОВИЋ: Сходно роковима прописаним Законом о буџету и фискалној одговорности, у току је процес припреме буџета за наредну фискалну годину. У складу са чланом 32 овог закона, Министарство финансија је припремило и доставило радним тијелима Владе Нацрт закона о буџету за 2019. годину. Припремљени буџет резултат је наставка спровођења мјера фискалне консолидације које за циљ имају смањење буџетског дефицита и постепено смањење јавног дуга. У складу са постављеним циљем, буџет за 2019. годину карактерише бржи раст прихода у односу на расходе чиме се постиже опадајући тренд буџетског дефицита. Такође, испуњава се један од основних услова за планирање фискалне политике а то је остваривање суфицита текуће буџетске потрошње што омогућава да се задуживање врши искључиво за финансирање капиталних пројеката којима се подстиче економски раст .У структури захтјева потрошачких јединица, нема битнијих одступања у односу на оно што су лимити потрошње утврђени Смјерницама макроекономске и фискалне политике које је Влада усвојила у јулу текуће године.
Неће бити промјене пореских стопа
ПОБЈЕДА: Да ли се за наредну годину припремају било какве корекције пореских стопа?
РАДУНОВИЋ: Наредне године се не планира било каква промјена пореских стопа, нити било која мјера која није утврђена средњорочном Фискалном стратегијом Владе. Измјене пореских прописа које ће се кандидовати у Програму рада Владе за 2019. годину, доминантно се односе на наше обавезе усаглашавања прописа са ЕУ ацqуис, те истима није планирана промјена пореских стопа. Напротив, у наредном периоду ћемо сагледавати проналажење оптималних могућности за смањење пореског оптерећења за привреднике, првенствено, пореског оптерећења рада.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?