- Влада Црне Горе
Слобода изражавања није апсолутно право, али безбј...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Слобода изражавања није апсолутно право, али безбједност новинара мора бити апсолутна
Објављено: 22.11.2018. • 20:25 Аутор: КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЗА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ, УНУТРАШЊУ И ВАЊСКУ ПОЛИТИКУ
Слобода изражавања није апсолутно право, већ је ограничена правима и слободама других, али зато безбједност новинара мора бити апсолутна, нагласио је потпредсједник Владе Зоран Пажин на отварању конференције о слободи медија и безбједности новинара на Западном Балкану данас у Подгорици.
Указао је да осим безбједности новинара, која представља доминантну одговорност државе, постоје три кључна предуслова за пуну слободу медија, а која су одговорност медијске заједнице.
Први предуслов тиче се нивоа професионалне оспособљености новинара и поштовања новинарских стандарда. У овом контексту, Потпредсједник је указао да се у црногорском друштву у значајној мјери осјећа недостатак ефикасне медијске саморегулације. Саопштио је да у изградњи јединствене саморегулације медијска заједница може да рачуна на пуну подршку Владе.
„Влада неће жалити ни средстава ни труда да помогне принцип јединствене независне саморегулације, уколико дође до консензуса унутар медијске заједнице, без икакве претензије Владе да се мијеша у независност саморегулације. Имам сазнања да тај дијалог унутар медијске заједнице тече и желим да вјерујем да ћемо ускоро имати охрабрујуће ставове унутар саме медијске заједнице и да ће тај принцип јединствене независне саморегулације да заживи и да даје оне резултате који су црногорском друштву потребни,“ нагласио је Потпредсједник.
Као други важан услов слободе медија навео је независност новинара унутар самих медија, односно слободу новинара да извјештавају на професионалан начин без притисака од стране уредника, менаџера и власника медија. „Податак из истраживања Синдиката медија је заиста забрињавајући, да око 80% самих припадника новинарске професије указују на притисак који трпе унутар медијске куће, од уредника на првом мјесту, негдје око 80%, а потом негдје око 50% од стране менаџера, а затим и власника медија. Ово на неки начин указује на мањкавост перцеприје која је до сада била присутна у друштву, да тај притисак стиже доминантно од политичара или представника власти. Ово истраживање указује да је то тек маргинална појава,“ навео је потпредсједник Пажин.
Говорећи о социо-економском положају новинара, као трећем значајном услову слободног новинарства, оцијенио је забрињавајућим податак да око 800 црногорских новинара има лична примања испод државног просјека, док сваки трећи новинар зарађује мање од 400 еура мјесечно. „Влада ће подржати формирање Фонда за медије у новом медијском закону, како би подстакла слободу медија, како би медији имали своје мјесто у друштву и били одрживи, али истовремено очекујемо да се унутар медија поведе рачуна о егзистенцијалној позицији новинара и да се она издигне на далеко виши ниво него што је то тренутно случај.“
Потпредсједник је нагласио да је безбједност новинара доминантна одговорност државе. „Ако слобода изражавања није апсолутно право, апсолутна мора бити безбједност новинара. И то је нешто са чим не смије бити било каквог компромиса.“
Подсјетио је да су ове године регистрована четири случаја насиља над новинарима. У три од ова четири случаја идентификовани су извршиоци и против њих је покренут поступак пред надлежним судовима. „Онај најболнији, који се односи на напад на госпођу Оливеру Лакић још увјек није истражен до краја и још увјек буди оправдану забринутост унутар цјелине друштва. Одговорност за истраживање, по природи своје позиције, имају припадници полиције и тужилаштва, од којих очекујемо да истраже случај до краја. Успјех и резултат те истраге биће мјерило у оцјењивању резултата људи који поступају у овим предметима, а са друге стране то је и мјерило повјерења које друштво треба да има у ове институције.“
Потпредсједник Владе је подсјетио да је Влада уважила све препоруке Комисије за праћење истрага у случајевима напада на новинаре и имовину медија и у складу са њима дала одговарајућа задужења надлежним институцијама. „Влада у пуној мјери подржава рад ове Комисије. Све оно што су биле препоруке Комисије Влада је преточила у закључке, налоге и препоруке надлежним државним органима. Институције су одговориле на закључке Владе, тако да имамо забиљежене помаке у раду те Комисије.“
Потпредсједник је објаснио да су, кроз испуњавање препорука Комисије, обезбјеђења средстава за њен рад, успостављена пракса објављивања извјештаја Комисије на сајту Министарства унутрашњих послова, прекинута пракса затамњивања личних података у информацијама које полиција доставља Комисији, обезбијеђено да главни полицијски инспектор буде на дневној основи доступан представницима медија, посебно онима чији су новинари трпили насиље, и омогућено Комисији да на своје сједнице позове инспекторе који поступају у предметима насиља над новинарима.
Конференцију „Слобода медија и безбједност новинара на Западном Балкану“ организовала је Регионална платформа Западног Балкана за заступање слободе медија и безбједности новинара.
КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЗА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ, УНУТРАШЊУ И ВАЊСКУ ПОЛИТИКУ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?