Министарство финансија у претходне двије године дало снажан допринос развоју

У претходне двије године ојачана је стабилност јавних финансија и подстакнут економски раст који је, према подацима Монстата, у прошлој години износио 4,7 одсто, а у првој половини текуће 4,8 одсто, што је највиша стопа раста у земљи од 2009. Министарство је, у протекле двије године дало снажан допринос реализацији мјера економске политике Владе усмјерене на одржив и инклузиван економски раст, који ће допринијети повећању квалитета живота свих граðана, реализоване су активности које се односе на јацање фискалне стабилности и на повећање конкурентности економије.

Пројекције Министарства финансија говоре да ће реални економски раст у 2018. износити 4,1 одсто.

ПОКАЗАТЕЉИ

-Најзначајнији утицај на раст економије током 2017. и 2018. имале су инвестиције у основна средства, којима су у великој мјери допринијеле и инвестиције из државног буџета, и повећани приходи од туризма. Економски раст је допринио отварању нових радних мјеста, нарочито у секторима граðевинарства, прераðивацке индустрије и туризма, а број запослених у Црној Гори у односу на 2016. годину је повећан за близу 11.000 лица наводе из Министарства.Раст је допринио побољшању животног стандарда становништва, што потврðују подаци о БДП пер цапита (по становнику), који је повећан на 46 одсто ЕУ просјека, уз пројекцију даљег повецања у наредним годинама.

-Мјере фискалне консолидације садржане у Фискалној стратегији Владе за период 2017-2020. године, које су по природи ствари непопуларне, нијесу успориле економску активност у земљи. Мјерама фискалне консолидације допринијело се пуном обезбјеðењу редовности исплата плата, пензија, социјалних давања и вршењу свих јавних функција државе наводе из овог Владиног ресора. Фискалном консолидацијом је промијењена и структура појединих расхода и њихова праведнија расподјела и повецани су износи појединих социјалних давања и обезбијеðена средства за редовно усклаðивање пензија.

-У ширем смислу, на расходној страни, омогућено је остваривање суфицита текуце буџетске потрошње први пут од 2008. године, циме је обезбијеðен фискални простор за повећање улагања у инфраструктурне пројекте којима се стварају услови за дугорочни економски раст. На приходној страни буџета у периоду 2016 -2018. године повећани су приходи за око 270 милиона еура или за 18 одсто, чему је допринијела и снажна економска активност у земљи оцијенили су они.Комбиновањем мјера усмјерених на повећање прихода и оптимизовање јавне потрошње омогућено је смањење буџетског дефицита за око 3 одсто БДП у 2017. години у односу на сценарио без фискалне консолидације.

-Истовремено је обезбијеðено да се ново задуживање врши искљуциво за финансирање капиталног буџета као главне развојне компоненте. Ови резултати у управљању јавним финансијама су утицали на побољшање кредитног изгледа код кредитних агенција, чиме су обезбијеðени и повољнији услови за уцешће Црне Горе на меðународном финансијском тржишту оцијенили су у Министарству.

ЗАКОНИ

Од почетка мандата 41. Владе спроведен је, или је у току, низ активности у надлежности Министарства финансија које се односе на израду законских рјешења важних за даље побољшање конкурентности привреде, јачање стабилности јавних финансија и очување динамичног економског раста.

-У области пореског и царинског система, доношењем пореских прописа и њиховом адекватном примјеном, обезбјеðује се креирање конкурентног и стабилног пореског система и повећава се ефикасност пореске администрације. Истовремено се обезбјеðује остваривање циљева фискалне и укупне економске политике Владе. Током 2017. усвојене су измјене Царинског закона којим се врши даља хармонизација са европским царинским законодавством, усмјереним на даље олакшице у трговини. У области унутрашњих контрола настављено је са усклаðивањем законодавног оквира са најбољом праксом земаља цланица ЕУ кроз усвајање Закона о управљању и унутрашњим контролама, којим је уведен концепт менаџерске одговорности подсјецају из Министарства. Редовну активност Министарства финансија чини веома комплексан процес израде годишњих нацрта закона о буџету, као рефлексије мјера економске политике Владе и процеса фискалне консолидације, као и годишњих нацрта закона о завршном рачуну буџета. Министарство финансија је у 2018. припремило већи број нових законских рјешења, важних за остварење циљева економске и развојне политике у наредном периоду. 

-Донесен је и предлог закона о финансирању локалне самоуправе којим се знацајно унапреðује систем њиховог финансирања, посебно за општине које припадају сјеверном региону у циљу равномјернијег регионалног развоја. Предложеним законским одредбама предвиðено је повећање процента уступања пореза на доходак физичких лица општинама сјеверног региона са 12 на 50 одсто, а за општине које имају испод 3.000 становника тај проценат је повецан на 70 одсто, критеријуми за утврðивање права

коришћења средстава Егализационог фонда и правичније расподјеле тих средстава измеðу јединица локалне

самоуправе, као и успостављање Фонда за подршку општинама за предфинансирање донаторских пројеката који ће функционисати по такозваном револвинг моделу објаснили су из Министарства.

АМБИЈЕНТ

За унапреðење инвестиционог амбијента припремљен је нови регулаторни оквир рефлектован у нацрту закона о јавно-приватном партнерству, чији приједлог треба ускоро да усвоји Влада, са циљем јединственог подизања квалитета услуга за кориснике у кључним секторима за даљи економски напредак.

-Такоðе, након измјене Закона о јавним набавкама 2017.године, ради повецања ефикасности у реализацији развојних пројеката, приступило се изради новог закона о јавним набавкама у складу са ЕУ директивама, као и Закона о измјенама и допунама Закона о експропријацији. Припремљена је и Уредба о обједињеним јавним набавкама, а у изради је и закон о заштитнику имовинскоправних интереса Црне Горе. Припремљен је и нацрт закона о административним таксама, као и о локалним комуналним таксама најавили су из овог ресора. Министарство финансија ће и у наредном периоду, сходно Програму рада Владе и Фискалној стратегији, наставити са спровоðењем мјера фискалне политике и структурних реформи у оквиру своје надлежности.

-Циљ је допринос постизању буџетског суфицита од 2020. године и смањењу нивоа јавног дуга који су важни за даље јачање макроекономске стабилности и остварење одрживог економског раста навели су из Министарства.

Комисија Црној Гори одобрила да самостално управља са 166 милиона

Претходне двије године биле су успјешне и са аспекта јачања капацитета и активности у домену управљања претприступном подршком ЕУ, кроз ИПА фондове.

- ЕК је Црној Гори додијелила да индиректно самостално управља и спроводи програме за неколико сектора

укупне вриједности око 166 милиона еура. Од тог износа се на средства из ЕУ односи 106 милиона еуракажу у Министарству.

Објаснили су да је то резултат сарадње Министарства финансија са релевантним ресорима, уз снажнију билатералну сарадњу са Делегацијом ЕУ у Подгорици у периоду 2016-2018.

Побољшана рочност дуга

У Министарству кажу да су двије финансијске операције: емисија еурообвезница и добијање гаранције Свјетске банке за развојну политику (ПБГ1) допринијеле побољшању квалитета дуга и продужењу његове рочности.

- Рочност државног дуга је на крају трецег квартала 2018. побољшана на 5,1 годину са 4,6 година на крају 2017, а каматна стопа износи 3,1 одсто - појаснили су из Министарства.

Емисија еурообвезница у вриједности од 500 милиона еура из априла 2018. са роком доспјеца од седам година и каматном стопом од 3,375 одсто искоришцена је, наводе они, за рефинансирање обвезница као дијела јавног дуга у вриједности од 362,35 милиона еура, које доспијевају 2019, 2020. и 2021. године.

- Тиме је смањен притисак за отплату дуга у овим годинама и продужена роцност дуга пц обвезницама. На основу добијене гаранције Свјетске банке - ПБГ1, закљуцен је комерцијални кредитни аранжман у вриједности од 250 милиона еура, са веома ниском каматном стопом и роком доспјећа од 12 година, за потребе финансирања буџета, односно рефинансирања дијела јавног дуга и продужетак његове рочности - објаснили су из Министарства.

Наплаћено близу 42 милиона еура пореског дуга

У Министарству финансија кажу да су до сада наплатили близу 42 милиона еура пореског дуга.

- Од почетка примјене овог закона о репрограму пореског потраживања, одобрен је репрограм за 6.857 пореских обвезника са износом основног дуга од 160.971.018 еура и износом камате 23.750.587 еура. До сада је наплаћено 41.991.995 еура пореског дуга, што је више од плана по Фискалној стратегији, а стопа наплате износи 71,71 одсто - кажу у Министарству уз подсјећање да закон омогућава отплату на 60 мјесечних рата.

У 2018. су отпочели пројекат модернизације пореске администрације у сарадњи са Свјетском банком у циљу увоðења интегрисаног система управљања приходима и повећања њихове наплате. Припремљен је и нацрт закона о електронској фискализацији у циљу даљег сузбијања нелојалне конкуренције и неформалне економије.

У претходне двије године измијењено је више закона: о акцизама, о ПДВ, о порезу на доходак физичких лица.