Отворен Рибарски мониторинг центар: Сигурност за рибаре, одрживо управљање ресурсима и сузбијање нелегалних активности

Нове просторије Рибарског мониторинг центра који функционише у оквиру Директората за рибарство свечано су данас отворене у Министарству пољопривреде и руралног развоја.

Реконструкција и опремање просторија реализовани су у оквиру пројекта који спроводе Министарство, Краљевина Норвешка и Општина Улцињ - „Одрживи развој морског и обалног екосистема кроз заштиту и гајење морске фауне“. Вриједност пројекта опремања просторија је око 60.000 еура.

Кроз претходна два пројекта из претприступних фондова ЕУ (ИПА), вриједна 1,2 милиона еура, набављени су и опремљени рибарски бродови са уређајима којим су повезани на сателит, а из Рибарског центра успоставлејна је веза са сателитом и развијена апликација која омогућава 24 – часовни мониторинг рибарских пловила на мору.

Рибарски мониторинг центар отворили су потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић, амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад и предсједник Општине Улцињ Љоро Нрекић.

Партнерство и у сектору рибарства даје конкретне развојне резултате

Потпредсједник Симовић је тим поводом истакао задовољство реализацијом овог заједничког пројекта и уопште успостављањем Рибарског мониторинг центра који, како је казао, има више функција у циљу даљег развоја рибарског сектора у Црној Гори и одрживог управљања морским ресурсима.

„И данас демонстрирамо наше партнерство које је гаранција успјеха. Са нама су и рибари, којима је у коначном пројекат посвећен, прије свега, да би они били сигурнији на мору у тешком и одговорном послу који раде. Пројекат ће, такође, обезбиједити одрживо управљање осјетљивим рибљим ресурсима. Рибарски мониторинг центар треба да обезбиједи евиденцију и спрјечавање свих недозвољених радњи на мору, прије свега нелегалног риболова“, казао је Симовић.

Потпредсједник Симовић је оцијенио да је посебна вриједност успостављања Рибарског мониторинг центра у његовој надоградњи којом ће бити омогућено 24 – часовно праћење и контрола рибарских пловила на Скадарском језеру, зашта ће опрема бити набављена кроз МИДАС 2 пројекат.

Слиједи отварање рибарских лука и мјеста првог искрцаја

Симовић је оцијенио да је и овај пројекат потврда да је сектор рибарства под све већом пажњом Владе, те да ће се наставити интензивно са реализацијом осталих планираних конкретних активности у овој области. У том правцу, потпредсједник је изразио увјерење да ће у наредним мјесецима свједочити и отварању рибарских лука у Улцињу, Бару и Херцег Новом, које ће бити реализоване, такође, кроз МИДАС 2 пројекат.

„Рибарима су потребне рибарске луке и обавеза је државе да изађе у сусрет и овој њиховој потреби“, поручио је потпредсједник Владе.

Такође, изразио је сигурност да ће ускоро бити отворена и мјеста првог искрцаја, широм Приморја, што је од изузетне важности за рад рибара, али и мониторинг излова и праћење сљедљивости, безбједности и квалитета рибе и морских плодова.

Према ријечима Симовића, од 10 милиона еура опредијљених кроз МИДАС 2 за сектор рибарства, амбиција је да рибарима директно буде опредијељено пет милиона еура, како би наставили са унапређењем своје флоте.

„Стога вас молим да чувамо ово наше партнерство, дијалог између рибара и Министарства, локалних заједница, да унапређујемо то партнерство, те да заједно будемо захвални према нашим ЕУ партнерима, Европској комисији која снажно улаже у овај сектор, као и билатералним партнерима, као што је у конкретном пројекту, Влада Норвешке“, казао је Симовић додајући важност снажне укључености и научних институција, прије свега Института за биологију мора који има дугу традицију и одличан кадровски потенцијал.

Црна Гора се изборила за квоту излова која одговара потребама развоја  

Потпредсједник Симовић је казао да је Црна Гора потврдила намјеру да развија овај сектор и у дијелу суочавања са глобалним изазовима у рибарству, гдје се сагледавају посљедице прелова морских ресурса у претходном времену.

„У интензивној комуникацији са ЕК и у оквиру Генералне комисије за рибарство Медитерана, јасно смо казали да нијесмо спремни да Црна Гора буде колатерална штета посљедица прекомјерног прелова ресурса од стране других држава. Јасно смо казали да нисмо спремни да се на тренутном нивоу развоја нашег рибарског сектора замрзну дозвољене квоте и за Црну Гору. И изборили смо се у томе. Црна Гора је право на излов плаве рибе повећала са 40 тона на 2.500 тона. Мислим да су наши партнери исказали тиме праведан однос, при чему нам остаје додатна обавеза да не правимо грешке које су правиле друге медитеранске земље, да чувамо ресурсе, одрживо их користимо и сузбијамо нелегалне активности“, казао је Симовић.

Он је подсјетио да се Црна Гора на плану сузбиљања нелегалних активности, координираним активностима надлежних институција, снажно одговорила и суочила се са тим изазовима. Оцијенио је да су резултати у том дијелу постигнути, да има још да се ради. Симовић је изразио увјерење да ће даљим активностима на том плану, посебно кроз рад Рибарског мониторинг центра, појаве какве су употреба експлозивних направа и других недозвољених алата у сврху излова брзо бити прошлост.

Амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад је изјавио да је задовољан сто је норвешко искуство помогло Црној Гори да застити рибљи фонд и животну средину мора. ”Морски ресурси Црне Горе имају велики потенцијал, али овим ресурсима се мора управљати на одржзив начин” рекао  је амбасадор Бјорнстад. Амбасадор се захвалио Влади Црне Горе и општини Улцињ на доброј сарадњи.

Предсједник Општине Улцињ Љоро Нрекић је изразио задовољство због реализације и овог сегмента ширег пројекта у који је укључена Општина Улцињ. Он је казао да је пројекат везан за одрживи развој морског и обалног екосистема започео 2015. године са циљем сузбијања нелегалног риболова, посебно употребе експлозивних направа. Такве појаве су, како је казао, у времену почетка реализације пројекта биле учестале, што је имало за посљедицу да се на пројекат у јавности гледа са скептицизмом и невјерицом да се нечасним активностима на мору може стати на пут. “Данас видимо да су нелегалне активности сведене на минимум, а пројекат добио пуни смисао, као примјер успјешне сарадње уз подршку међународних партнера, пројекат који нас приближава  стандардима развијених земаља”, казао је Нрекић.