Генерална директорица Остојић за "Побједу": Смјештај за мигранте ћемо дугорочно ријешити; Секторска буџетска подршка важан допринос свеукупној слици у Поглављу 24

Питање смјештајних капацитета за мигранте постало је једно од највећих изазова током ове године, које се уз међународну помоћ и националним капацитетима успјешно превазилази, али ће у годинама пред нама сигурно бити један од приоритета у области управљања миграцијама – оцијенила је у разговору за Побједу генерална директорица Директората за међународну сарадњу и европске интеграције Министарства унутрашњих послова Тања Остојић.

МИГРАЦИЈЕ

Остојић, која је и шефица Радне групе за преговарачко поглавље 24, је, осврнувши се на недавно објављени незванични радни документ Европске комисије о стању у поглављима 23 и 24, нагласила да је годину на измаку обиљежило значајно повећање броја миграната, како оних који су ухваћени у незаконитом преласку државне границе, тако и оних који су затражили међународну заштиту.

"Имајући у виду ограничене капацитете Центра за тражиоце азила, уз подршку Међународне организације за мигранте и Агенције Уједињених нације за миграције проширили смо смјештајне јединице у овом центру, а закупом алтернативних смјештајних јединица обезбиједили заштиту и остварење свих права у складу са законским оквиром", нагласила је Остојић.

Ситуација се повећаним приливом мигранта, а ове године их је 4000 прешло државну границу, створила је, према ријечима наше саговорнице, потребу да се питање смјештајних капацитета дугорочно ријеши.

"Значајну подршку добили смо за ово питање кроз европске фондове, као и кроз пројекат са Међународном организацијом за миграције вриједан 200.000 еура за потребе постављања контејнерског насеља на караули Божај, тако и кроз средства ИПА фонда, којим је предвиђено 400.000 еура за за адаптацију објекта на овом локалитету", истакла је Остојић.

На унутрашњем плану наше државе, како је навела, унапријеђен је законодавни оквир у области управљања миграцијама, што је у највећој мјери обједињено кроз надлежност Министарства унутрашњих послова.

"Повећани тренд прилива миграната, доминантно изазван активирањем такозване „обалске руте“, преклопио се са примјеном новог законодавног оквира, који се од почетка године примјењује. Поред Закона о странцима, прије свега мислим на Закон о међународној и привременој заштити странаца којим се, уз пуну усклађеност са правном тековином Европске уније у овој области, подстиче интеграција странаца у рецептивно црногорско друштво, те им се гарантује пуна заштита људских, грађанских, економских, социјалних и културних и других права", нагласила је Остојић.

Но, како је додала, евидентна је чињеница да и даље постоји незаинтересованост странаца који траже међународну заштиту за добијање заштите у Црној Гори.

"Зато се у највећем броју случајева поступци по захтјевима обустављају, с обзиром на то да напуштају нашу државу за вријеме трајања самог поступка", казала је Остојић.

Питање миграција и миграната, осим борбе против организованог криминала, како је казала генерална директорица Остојић, у фокусу је незваничног радног документа Европске комисије о стању у Поглављу 24.

"Ово питање ставља се у први план имајући у виду и питање вањских граница, посебно због чињенице да сузбијање незаконитих миграција представља важан елемент концепта интегрисаног управљања границом".

Осврћући се на финансијску подршку Европске уније, казала је да је посебно важан инструмент за Министарство унутрашњих послова – Секторска буџетска подршка, који је први пут и примијењен у нашој држави за потребе овог ресора кроз програм ИПА 2015.

"Овим механизмом опредијељено је 20 милиона еура, којима се подржава имплементација Стратегије за интегрисано управљање границом од 2014. до краја ове године. Након уплаћене фиксне транше од осам милиона еура крајем 2016. године, прошле седмице је, након успјешне евалуације резултата које смо постигли лани, уплаћена и прва варијабилна транша у стопроцентном износу од додатних осам милиона еура. Друга варијабилна транша, од максимално четири милиона еура, биће реализована након поновних процјена резултата током ове године", објаснила је Остојић.

Овај вид подршке, према ријечима Остојић, значајно је унаприједио капацитете Министарства унутрашњих послова – прије свега Сектора граничне полиције.

"Секторска буџетска подршка представља и важан допринос свеукупној слици у поглављу 24, имајући у виду значај улоге коју има гранична полиција, како у управљању миграцијама кроз граничне провјере и надзор државне границе, тако и у идентификацији и борби против прекограничног криминала", оцијенила је Остојић и додала да ће поред тога, ова подршка допринијети и модернизацији граничних прелаза, што, како је нагласила, с безбједносног аспекта представља и један од најамбициознијих циљева Министарства унутрашњих послова у свјетлу усвајања највиших шенгенских стандарда зацртани кроз Шенгенски акциони план.

Она је поручила да тјешња сарадња са европским агенцијама у свим областима значајна је за даље унапређење стања на пољу владавине права остаје наш приоритет и у наредном периоду. Генерална директорица Остојић је најавила и потписивање споразума са Европском агенцијом за граничну и обалску стражу (Фронтеx) којим ће, како је казала, обезбиједити додатну помоћ у области управљања границом и евентуалним кризним ситуацијама које се односе на појачани прилив миграната. Споразум ће, како је истакла, омогућити да наши гранични полицијски службеници добију одговарајућу експертску подршку и додатне обуке.

Остојић је, коментаришући инструмент Секторске буџетске подршке, истакла да је овим механизмом опредијељено 20 милиона еура за Министарство унутрашњих послова, односно да су то средства којима се подржава имплементација Стратегије за интегрисано управљање границом.

"Након уплаћене фиксне транше од осам милиона еура крајем 2016. године, прошле седмице је, након успјешне евалуације резултата које смо постигли лани, уплаћена и прва варијабилна транша у стопроцентном износу од додатних осам милиона еура. Друга варијабилна транша, од максимално четири милиона еура, биће реализована након поновних процјена резултата остварених током ове године".

Овај вид подршке, према ријечима Остојић, значајно је унаприједио капацитете Министарства унутрашњих послова прије свега Сектора граничне полиције.

"Секторска буџетска подршка представља и важан допринос свеукупној слици у поглављу 24, имајући у виду значај улоге коју има гранична полиција, како у управљању миграцијама кроз граничне провјере и надзор државне границе, тако и у идентификацији и борби против прекограничног криминала" оцијенила је Остојић. Поред тога, ова подршка допринијеће и модернизацији граничних прелаза, што, како је нагласила, с безбједносног аспекта представља и један од најамбициознијих циљева Министарства у свјетлу усвајања највиших шенгенских стандарда зацртаних кроз Шенгенски акциони план.