Генерална директорица Ива Вуковић: Индустријска производња је расла по стопи од 24%, раст прихода од туризма у вриједности од 8,3%

Влада је на данашњој сједници усвојила Јесењу анализу макроекономских кретања и структурних реформи, коју је припремило Министарство финансија у сарадњи са другим релевантним институцијама. Јесењом анализом обухваћена су економска кретања у првих девет мјесеци 2018. године.

„Окружење карактерише умјерен и мање уравнотежен раст свјетске економије“, навела је генерална директорица Директората за економску и развојну политику у Министарству финансија, Ива Вуковић и додала да на ова кретања значајно утичу растуће геополитичке тензије, трговинске рестрикције између САД и Кине, нестабилност цијена сировина и раст цијена сирове нафте на свјетском тржишту.

Свјетска банка и ММФ су за земље Западног Балкана ревидирали своје пројекције навише тако је пројекција за земље ЗБ на нивоу од 3,5% док је за Црну Гору СБ ревидирала пројекцију за 2018. годину на 3,8 односно за цијели 1 п.п. више у односу на првобитне пројекције.

Генерална директорица, Ива Вуковић је изјавила да је 2017. године ниво инвестиција био у вриједности од 1,1 милијарду еура, и да би према посљедњим пројекцијама Владе овај ниво инвестиција на крају ове године требао да буде близу 1,5 милијарде еура и да су оствареним резултатима економског раста допринијели и одлични приходи од туризма, који су за девет мјесеци расли по стопи од 8,3%, и чиме је достигнут ниво прихода од туризма који је остварен током цијеле 2017. године; предвиђа се да ће приходи од туризма у 2018. премашити 1 милијарду еура.

„Од индикатора са производне стране иако су сви индикатори остварили значајне стопе раста посебно бих издвојила раст индустријске производње која је расла по стопи од 24% и значајан раст електричне енергије која је заснована на повољним хидролошким условим а али и на новим капацитетима“, истакла је Вуковић.

Позитивни трендови у економском смислу одразили су су се и на кретање индикатора на тржишту рада и посљедњи доступни подаци за 9 мјесеци указују да је порасла стопа активности радне снаге на 57,6%.

Запосленост је расла по стопи од 3,1%, док је стопа незапослености додатно смањена на 14,1%. 

„Дефицит текућег рачуна је остварио раст од 32% и то је посљедица спољнотрговинског дефицита и смањеног суфицита примарних доходака. Дефицит робне размјене износио је 1,5 милијарду еура док смо имали суфицит услуга који је растао за 11,2%. Нето извоз је негативан, међутим очекујемо да снажан утицај туризма и извоза метала смањи негативан допринос нето извоза реалном расту БДП-а. Према пројекцијама Владе дефицит текућег рачуна на крају ове године биће у вриједности од 18,1 % БДП-а и то је за 2 процентна поена више од  2017. године“, саопштила је Вуковић.

Пројекција је да ће до краја године дефицит јавних финансија бити у вриједности од 135,5 милиона еура или 2,9% БДП-а. Буџетски дефицит ће бити 173,1 милион еура или 3,8% БДП-а док ће локална самоуправа остваривати суфицит 37 мииона еура  или 0,8% БДП.

Јавни дуг на крају 2018. године ће бити 3,2 милијарде еура или 70,9% БДП, док ће државни бити у вриједности 3,1 милијарду еура или 68% БДП.

„Приоритети у наредном периоду остају динамизирање економског раста и јачање конкурентности привреде, наставак реализације пројеката у свим областима, имплементација мјера из фискалне стратегије како би се одржала стабилност јавних финансија и даље спровђење мјера и политика са циљем привлачења инвестиција и отварања нових радних мјеста и раст зарада у приватном сектору“, саопштила је Вуковић.

Одговарајући на питање новинара шта ће бити најзначајнији ризици у наредном периоду,генерална директорица Вуковић је изјавила да је Министарство финансија приликом израде пројекција економског раста узело у обзир ризике из међународног окружења, као и унутрашње ризике који би могли угрозити економски раст у наредном периоду.

ВИДЕО: хттпс://yоуту.бе/опРмоYбзфТМ