Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Министар Нухоџић за Дневне новине: Поставили смо темеље ефикасног безбједносног система државе

Објављено: 31.12.2018. 15:30 Аутор: МУП; Дневне новине
Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић задовољан је резултатима ресора на чијем је челу оствареним у првој половини његовог мандата у кабнинету премијера Душка Марковића. У разговору за новогодишњи број Дневних новина поручује да је да су двогодишњи резултати показали да је 2017. година била боља од 2016., а 2018. боља од године која јој је претходила.
Министар истиче да су у 2017. и 2018. години обрачуни криминалних група који су за посљедицу имали смртни исход смањени, да је спријечено око 30 ликвидација, те да криминалцима ни бијег неће помоћи.
„Наше активности носе јасну поруку да за криминалце у Црној Гори нема мјеста и да држава неће дозволити да нас организовани криминал скрене са зацртаног курса безбједносне политике са нултом толеранцијом на ову пошаст“, поручује Нухоџић.

ДН: Како оцјењујете рад МУП-а и Управе полиције у протекле двије године?

НУХОЏИЋ: Мислим да се у протекле двије године урадило много и да су резултати тог рада очигледни. Ово је велики ресор и има много надлежности, али се вриједно радило на више фронтова. Поред резултата које смо постигли у борби против организованог криминала, мислим да је помак видљив и у другим сегментима – спречавању кријумчарења наротика и уличне продаје дроге, сајбер криминала, области јавног реда и мира, безбједности саобраћаја.

Урадили смо доста да унаприједимо и концепт рада усмјерен на пружање услуга грађанима. Током љетњих мјесеци наше подручне јединице и филијале радиле су прековремено да би одговориле на повећани број захтјева грађана и странаца. Такође смо организовали и управне дане у више европских земаља, како бисмо нашим држављанима у иностранству олакшали процедуре око издавања докумената.

Пажња је усмјеравана и на ефикаснију координацију у систему заштите и спашавања и већу операбилност надлежних служби.

Кроз измјене нормативних аката мислим да смо поставили темеље фунцкионалног и ефикасног безбједносног система усклађеног са модерним стандардима и захтјевима савременог друштва.

Наравно, увијек може још боље и више. Добри резултати обавезују нас да будемо још ефикаснији и да себи постављамо нове циљеве. И ја вјерујем да ће тако и бити у наредном периоду, јер сам дошао на чело МУП-а са амбицијом да свака наредна година по резултатима буде боља од претходне. До сада сам био у праву јер је 2017. година била боља од 2016., а 2018. боља од године прије. Настојаћу зато да ту своју амбицију оправдам и у другој половини мог мандата.


ДН: Полиција је у претходне двије године спроводила бројне акције у којима је слободе лишено више припадника организованих криминалних група и спријечене планиране ликвидације. Каква је данас безбједносна ситуација у Црној Гори?

НУХОЏИЋ: Да бих одговорио на Ваше питање о томе каква је данас безбједносна ситуација у Црној Гори, на почетку бих направио поређење са тренутком када сам дошао на чело МУП-а и подсјетио на чињеницу да је само у 2016. години забиљежено 24 убиства.

Сам овај податак био би довољан да се извуче закључак да је безбједносна ситуација данас много боља, и то није моја слободна процјена, већ чињенично стање. У 2017. и 2018. години обрачуни криминалних група који су за посљедицу имали смртни исход су смањени, а број спријечених ликвидација повећан на око 30 за претходне двије године.

Наше активности носе јасну поруку да за криминалце у Црној Гори нема мјеста и да држава неће дозволити да нас организовани криминал скрене са зацртаног курса безбједносне политике са нултом толеранцијом на ову пошаст.


ДН: Имате ли довољно стручних и материјалних капацитета за борбу против организованог криминала?


НУХОЏИЋ:
У претходне двије године значајна пажња посвећена је унапређењу услова рада полиције у свим секторима, као и у области ванредних ситуација, и за ту сврху издвојено је око 15 милиона из буџета, као и кроз различите донације и програме подршке. Нарочито бих истакао директну буџетску подршку Европске уније, кроз чија средства у прошлој, и планирана средства у овој години, унапређујемо безбједност на нашим границама, на чему смо јако захвални.

Тешки и захтјевни послови које обављају службеници у овом ресору захтијевају стручност и одговрајућа материјално-техничка средства, и зато ћемо и у наредној години наставити да улажемо у едукацију и набавку савремене опреме, како би адекватно одговорили изазовима које са собом носе различити облици криминала и све софиртицираније технике рада.

ДН: Изјављивали сте више пута да ће министарства унутрашњих послова из региона боље сарађивати од криминалаца. То се и десило хапшењем Милошевића на Косову, Вукотића у Турској, Кнежевића у Бугарској и Кашћелана у Чешкој. Како сте задовољни сарадњом са партнерским полицијским службама?

НУХОЏИЋ: Управо тако. Ови примјери показују како добра повезаност и ажурна и правовремена размјена информација између полицијских служби даје конкретне резултате. Хапсећи високо рангиране припаднике криминалних група послали смо поруку да су институције јаче од криминала и да им бијег неће проћи.

Регионална и међународна сарадња даје резултате и на другим пољима. Са Македонијом смо на примјер кроз заједнички споразум изразили опредјељење за јачање борбе против трговине људима, са Србијом, кроз потписивање неколико споразума и протокола о пограничном саобраћају настојимо да олакшамо кретање становништва у пограничним областима. Важан споразум Црна Гора је ове године потписала и са земљама чланицама Европске уније, које су потписнице Конвенције о полицијској сарадњи у Југоситочној Европи, и он се односи на аутоматизовану размјену ДНК података, дактилоскопских података и података о регистрацији возила, чиме је Црна Гора достигла стандарде и створила потребне услове за спровођење Прумске одлуке која се у оквиру прекограничне полицијске и правосудне сарадње у кривичним стварима спроводи у земљама-чланицама Европске уније.

Све ове активности на јачању регионале сарадње, као и активни допринос Црне Горе у ИНТЕРПОЛ-у и ЕУРОПОЛ-у, чине нас препознатљивим партнером у заједничкој борби против различитих безбједносних изазова.

ДН: На који начин ће МУП стати на пут породичном насиљу? Све је учесталија и појава вршњачког насиља међу дјецом. Шта предузимате по том питању?

НУХОЏИЋ: Препознајући значај ове проблематике, почетком године иницирао сам формирање Оперативног тима за борбу против насиља у породици и насиља над женама у коме поред представника надлежних институција равноправно учествују и представници цивилног сектора који се баве овим питањем. Ово се показало као добар модел за разматрање и рјешавање комплексних и специфичних случајева породичног насиља. Број пријава је у порасту и мислим да је и рад овог Тима допринио промјени перцепције и оснаживању жртава и цјелокупног друштва да насиље треба пријавити.

МУП је недавно потписао и Меморандум о сарадњи са Удружењем „Родитељи“, како би се истакла улога родитеља и одговорност и отвореност полиције на плану превенције насиља у породици и насилничког понашања међу младима. Вршњачко насиље у школама је проблем са којим се удружено морају борити држава, образовне институције и родитељи. Свако од нас мора да буде дио рјешења, како би се на вријеме реаговало и превенирало свако агресивно понашање.

ДН: Најавили сте скоро потписивање Споразума са Европском граничном и обалском стражом (ФРОНТЕX). Које мјере Црна Гора предузима у борби са илегалним преласцима границе и миграцијама?

НУХОЏИЋ: Закључивање Споразума о сарадњи с Агенцијом за европску граничну и обалну стражу (Фронтеx) од изузетног је значаја за Црну Гору због јачања сарадње са Европском унијом у области управљања границама. Споразум је веома битан и за ЕУ у свјетлу актуелних миграторних токова, а очекује се да ће позитивно утицати и на динамику преговарачког процеса у области владавине права.
Влада Црне Горе ради на свим пољима, како би боље регулисала миграцијске процесе, нарочито у смислу контролисаног уласка на територију државе. Предузели смо све мјере за евентуални прилив миграната и избјеглица у складу са међународним стандардима у овој области.




Контрола полиције кроз више механизама


ДН: Како коментаришете недавно усвојене измјене Закона о унутрашњим пословима, нарочито тезу да ће на овај начин доћи до прекомјерног јачања полицијског апарата, а која се чула и у расправи у Парламенту?

НУХОЏИЋ: Циљ ових измјена и допуна је постизање већег степена ефикасности и функционалности у раду Министарства и Управе полиције. С једне стране, нормативне измјене гарантују пуну оперативну, стручну и са њима повезану финансијску самосталност Управе полиције, али са друге стране појачана надзорна и контролна овлашћења Министарства, а самим тим и већу одговорност полиције.

Слободно могу рећи да бојазни и тезе о прекомјерном јачању полицијског апарата и њеном ванинституционалном дјеловању и одсуству контроле апсолутно не стоје. Полиција као орган нема и не може имати атрибуте неконтролисане самосталности и независности.

Контрола је обезбијеђена кроз више механизама – директор за свој рад, али и рад полиције одговара министру и Влади, а Министарство врши и управни надзор, односно контролу законитости и цјелисходности свих аспеката рада и поступања полиције. Ту је и механизам унутрашње контроле законитости примјене полицијских овлашћења, затим Етички одбор који ће радити под окриљем Министарства, те Савјет за грађанску контролу који ће преко министра наставити да контролише рад и поступање полиције. Наравно, и путем Парламентарног надзора вршиће се надзор над радом полиције, а усвојеним амандманом којим је предвиђено да директор полиције подноси надлежном радном тијелу Скупштине посебан извјештај о резултатима у борби против организованог криминала и корупције два пута годишње, и да уколико надлежно тијело не прихвати извјештај, о томе обавјештава министра који може покренути процедуру разрјешења директора полиције прије рока на који је именован, додатно је ојачана и контролна улога Парламента.


Спријечено 30 ликвидација

ДН: Полиција је у претходне двије године спроводила бројне акције у којима је слободе лишено више припадника организованих криминалних група и спријечене планиране ликвидације. Каква је данас безбједносна ситуација у Црној Гори?

НУХОЏИЋ:
Да бих одговорио на Ваше питање о томе каква је данас безбједносна ситуација у Црној Гори, на почетку бих направио поређење са тренутком када сам дошао на чело МУП-а и подсјетио на чињеницу да је само у 2016. години забиљежено 24 убиства.

Сам овај податак био би довољан да се извуче закључак да је безбједносна ситуација данас много боља, и то није моја слободна процјена, већ чињенично стање. У 2017. и 2018. години обрачуни криминалних група који су за посљедицу имали смртни исход су смањени, а број спријечених ликвидација повећан на око 30 за претходне двије године.

Наше активности носе јасну поруку да за криминалце у Црној Гори нема мјеста и да држава неће дозволити да нас организовани криминал скрене са зацртаног курса безбједносне политике са нултом толеранцијом на ову пошаст.


Боља сарадња органа за спровођење закона



ДН: Како сте задовољни радом Бироа за оперативну координацију органа који чине обавјештајно-безбједносни сектор на чијем сте челу?

НУХОЏИЋ: Као што је Вијеће за националну безбједност потврдило на посљедној сједници, а ја сам са тим сагласан, рад Бироа за оперативну координацију органа који чине обавјештајно-безбједносни сектор, у претходне двије године осигурао је унапређење сарадње органа за спровођење закона, што је допринијело већем степену сигурности и безбједности у земљи.

Заједничке активности полиције, Државног тужилаштва, нарочито Специјалног тужилаштва, и других сегмената система безбједности у борби против тешког и организованог криминала довеле су до хапшења и процесуирања носилаца организованог криминала и чланова њихових група, али и до напретка у области борбе против трговине људима, која ће бити у врху приоритета даљег рада Управе полиције и Државног тужилаштва.

У наредном периоду приоритет ће бити борба против сиве економије, као и јача контрола трошења државног новца.



ДН: На крају, пар релаксирајућих питања:

Кад Вам завршава радно вријеме?

НУХОЏИЋ: Радно вријеме министра унутрашњих послова диктирају дешавања и обавезе, што се најчешће не поклапа са прописаним осмочасовним радним временом. То најбоље знају моји сарадници који пратећи моје обавезе често буду на послу и у вечерњим сатима, викендом и празницима.


ДН: Је ли премијер превише захтјеван према министрима?

НУХОЏИЋ: Премијер је темељан и одговоран у свом раду и то исто тражи и од нас министара. Морам похвалити његово разумијевање за сложеност и одговорност послова који обављају службеници из безбједносног сектора. То је можда зато што и он сам има доста искуства и добро је упућен у безбједносну проблематику. Уз његову подршку радимо на рјешавању и важних егзистенцијалних питања наших запослених, као и на подизању квалитета радних услова наших службеника.


ДН: Гдје ћете провести новогодишње празнике?

НУХОЏИЋ:
Обавезе које намеће темпо рада одузимају вријеме за драге људе, мјеста и догађаје. Зато се радујем да ћу слободно вријеме за празнике провести у мом Бијелом Пољу, са пријатељима и породицом.


Интервју у оригиналу можете прочитати ОВДЈЕ



Везани чланци:

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?