Министарка Дамјановић за дневни лист Побједа: Приоритет пројекти који ће задржати научнике

Највећим успјехом у 2018. години министарка науке, др Сања Дамјановић, сматра креирање два нова конкурса за докторска истраживања и за иновативне пројекте, чија је вриједност 1.500.000 еура и који су дали изузетне кандидате.Оно што је обиљежило годину за нама, у ресору на чијем је челу, је запошљавање, у оквиру ових пројеката, 40-ак младих и висококвалификованих људи, као и значајно додатно улагање привредног сектора у науку и иновације.Прва жена ресора за науку прошле године је са својим тимом креирала иновирану Стратегију за научно-истраживачку дјелатност, у којој је, између осталог, предвиђена платформа за младе људе, која ће им омогућити да се у потпуности посвете истраживањима, што је темељ научно-истраживачког развоја наше државе, те и начин да се задрже овдје.

Министарка Дамјановић у интервјуу за Побједу оцјењује да ће реализација одобрених пројеката довести до значајног помака у науци и иновацијама у нашој држави, а кроз неко вријеме и до критичне масе која може да покрене нови циклус у привреди, као и широј друштвеној сфери, заснованој на знању и иновацијама.

ПОБЈЕДА: Понудити научницима шансу да комерцијализују производ, према Вашим ријечима, од есенцијалне је важности како би Црна Гора могла да изгради економију засновану на знању. Како ћете овај вид сарадње академске заједнице и привреде унапређивати у наредном периоду?

ДАМЈАНОВИЋ: Веома битан елемент у комерцијализацији резултата научних истраживања биће успостављање Научнотехнолошког парка са свим потребним услугама и инфраструктуром за ову активност. Идеално мјесто за научно-технолошке паркове су кампуси универзитета како би "привреда ушла у универзитет". Данас се говори о постојању екосистема, адекватног амбијента у којем сви актери имају важну улогу, јер пут од идеје до производа или услуге није нимало лак у веома конкурентном и напредном глобализованом свијету науке и иновација. Глобализација, међутим, пружа и бројне предности, као што је доступност информација и могућност да се у одређеном ланцу вриједности који постоји на другом крају планете понуди неко технолошко рјешење које се креира у Црној Гори, као што то ради Словенија. Сазнати за овакве прилике, креирати производ или услугу високог квалитета, повезати се, успоставити пословну сарадњу то су активности које су у средишту научно-технолошког парка. Кад будемо имали неколико добрих примјера комерцијализације, точак ће да се покрене и даље ће активности ићи много лакше и саме од себе. Вјерујем да ће многи студенти и млади људи у оваквој врсти економије наћи право мјесто за себе.

ПОБЈЕДА: Ускоро се очекује и усвајање Стратегије паметне специјализације за Црну Гору. Због чега је овај документ важан за нашу државу?

ДАМЈАНОВИЋ: Стратегија паметне специјализације је рецепт Европске уније да се трасира нови модел економског развоја базиран на домаћој памети и домаћим потенцијалима. Заправо, ова стратегија представља механизам повезивања науке и привреде. Њен развој је и основни услов коришћења европских структурних и кохезионих фондова. Црна Гора има потенцијал да усвоји прва, након држава ЕУ, ову важну стратегију. Сам процес израде овог документа донио нам је много - успостављена је сарадња људи из различитих сектора на начин како се то раније није радило. Ово је прва стратегија која је у потпуности креирана "из заједнице", у комуникацији и сарадњи пословних људи, професора универзитета, запослених у државној администрацији, али и представника цивилног сектора. Више од 300 људи било је укључено у њену израду, а половина су били представници привредног сектора. Зато вјерујемо да су дефинисани приоритети области у којима Црна Гора може, уколико се фокусира, да креира вриједност високог квалитета. Путем Стратегије паметне специјализације региони Европске уније, као и државе кандидати, имају исте или сличне приоритете, успостављају заједничка тржишта, повезују се и имају приступ европским фондовима, али и приватним инвестицијама. Овом стратегијом дефинише се тематски фокус активности истраживања и иновација, како бисмо дјеловали сконцентрисано, удружено и како не бисмо расипали невелике ресурсе које имамо.

ПОБЈЕДА: Што Ви сматрате највећим успјехом у овој години?

ДАМЈАНОВИЋ: Највећим успјехом сматрам успјешно реализоване конкурсе за докторска истраживања и иновативне пројекте, и то по највишим стандардима у креирању политичких инструмената, њихову успјешну реализацију и селекцију изузетних кандидата у оба конкурса.
Посебно сам поносна и на значајан помак у реализацији пројекта Међународни институт за одрживе технологије крупне инфраструктуре базиране на најсавременијој технологији, а поносна сам и што ће Црна Гора ускоро усвојити Стратегију паметне специјализације.
Важан догађај у прошлој години био је и проширење опсега коришћења међународних инфраструктура придруживањем Црне Горе највећим европским истраживачким центрима из области наука о биолошким системима ЕМБЛ и ЕМБО, као и пан-европској научној инфраструктури за друштвене науке Европском друштвеном истраживању.

ПОБЈЕДА: Шта је оно на што ће Министарство науке ставити акценат у години пред нама?

ДАМЈАНОВИЋ: Почетком 2019.окончаћемо и трећи конкурс који је расписан током ове године за научно-истраживачке грантове, чији је циљ подстицање квалитета у научно-истраживачком раду. За овај конкурс опредијелили смо милион еура. Надамо се да ћемо 2019. године успјешно окончати и нови конкурс за центре изврсности (који је отворен до 28. марта), иницирати нови циклус конкурса за иновативне и докторске пројекте, као ида ћемо пилотирати финансирање иновативних стартапова у фази тестирања идеје. Желимо да изградимо добар амбијент за иновативно предузетништво тако да ћемо се посветити реализацији програма за стартапове, заједно са колегама из других државних органа, као и самом заједницом стартапера. Међународни институт ће ући у припремну фазу која с техничке стране мислим да неће имати потешкоћа, али остаје нам важан посао да се на политичкој страни направи искорак и стабилнији договор свих држава региона, потписивањем меморандума о разумијевању. Планиран је и званични почетак нове фазе пројекта догађајем на високом нивоу у Црној Гори, на којем ће, надамо се, учествовати и сам комесар за науку и иновације Европске комисије Карлос Моедас.

ПОБЈЕДА: Што се до краја идуће године може очекивати по питању успостављања Института?

ДАМЈАНОВИЋ: Захваљујући подршци Европске комисије, комесара за науку и иновације Карлоса Моедаса, одобрена су почетна средства у износу од милион еура како бисмо почели припремну фазу пројекта, која ће трајати око три године. На недавно одржаном четвртом састанку Управног одбора у Бечу одабран је координатор, реномирани научник са великим менаџерским искуством др Хорст Венингер. У току је успостављање пројектне групе која ће радити припремну фазу, што подразумијева израду детаљног техничког пројекта, бизнис плана за финансирање инфраструктуре и оперативних трошкова, као и утврђивање услова за локацију. Добили смо званичну подршку менаџмента ЦЕРН-а као и менаџмента ГСИ института у Дармштату, тако да ће сједишта припремне фазе бити управо ЦЕРН (за пројекат акцелератора) и ГСИ (за спецификацију истраживачких компоненти).Планиране активности током 2019. године су од пресудне важности за даљу реализацију пројекта. Потребно је да испунимо услове да будемо уврштени на Мапу пута за европску инфраструктуру (ЕСФРИ Роадмап), што је кључно ради обезбјеђења европских фондова за касније финансирање у значајном обиму. Један од услова за аплицирање за ЕСФРИ је утврђивање локације института, најкасније до почетка 2020. године. Све заинтересоване државе региона моћи ће да се кандидују, а избор ће зависити од обезбјеђења најбољих услова.Технички пројекат ће бити рађен уз подршку експерата из ЦЕРН-а и ГСИ института, односно покушаћемо да креирамо технологију за нову генерацију постројења за медицинска истраживања и канцер терапију помоћу тежих јона. Све ово указује колико нам је пружена међународна подршка и да заиста имамо шансу да реализујемо крупну инфраструктуру уникатну у свијету. Зато је од изузетне важности да се оваква шанса за наш регион не испусти, односно да се на политичкој страни направи искорак и стабилнији договор свих држава региона.

И 2018. позитиван биланс учешћа у Хоризонту 2020

ПОБЈЕДА: Прошле године у овом периоду Црна Гора је према билансу повлачења средстава из програма Хоризонт 2020 била веома успјешна. Како сада стојимо?

ДАМЈАНОВИЋ: Учешће Црне Горе у конкурентним сегментима програма Хоризонт 2020 од великог је значаја и пружа могућност да се наши тимови укључе у најбоље европске научне мреже. Иако још очекујемо резултате евалуација неких конкурса, имали смо позитиван биланс учешћа у овом програму. Тимови из наше државе укључили су се у неколико нових пројеката, са статусом пуног партнера или треће стране. Ријеч је о пројектима факултета Универзитета Црне Горе, Универзитета Доња Горица, Института за предузетништво и економски развој, Клиничког центра, Фондације за промовисање науке, Института за биологију мора. Од посебне важности је и то што је Хоризонт 2020 искоришћен за обезбјеђивање милион еура за припремну фазу пројекта Међународног института за одрживе технологије. Укупна вриједност тих пројеката износи 1.538.000 еура.

Научно-истраживачки билатерални програми

ПОБЈЕДА: У партнерству са неколико држава одобрено нам је чак 107 научно-истраживачких пројеката. Шта нашим истраживачима сарадња са научницима из других држава може донијети?

ДАМЈАНОВИЋ: Билатерална научна сарадња је за све научнике веома цијењен облик подршке дјелатности, иако се не ради о значајним финансијским средствима. Билатерала отвара путеве размјене идеја и креирања прилика за веће истраживачке пројекте. Задовољна сам што смо с Италијом први пут ушли у реализацију и већих пројеката на билатералној основи (програм "Пројекти од великог значаја), а кад бисмо имали више људи у нашем Министарству сличне иницијативе могли бисмо да покрећемо и са другим земљама.

Интервју министарке Дамјановић у оригиналној објави можете преузети ОВДЈЕ.