Искористити ЕУ фондове и Агробуџет за развијање сектора пољопривреде

Црној Гори су, кроз Агробуџет и фондове Европске уније, на располагању финансијска средства која ће држави омогућити даљи развој сектора пољопривреде, као и да се на глобалном тржишту издвоји квалитетом производа, поручено је током јавне дебате о 11. поглављу – Пољопривреда и рурални развој.

Генерални секретаријат Владе је, у оквиру пројекта ЕУ4МЕ који финансира ЕУ, а спроводи УНДП, организовао ову јавну дебату имајући у виду значај подршке ЕУ за произвођаче и стабилност тржишта коју чланство осигурава, у оквиру које је разговарано о условима које је Црна Гора досад испунила у преговорима, али и предстојећим обавезама у том захтјевном процесу.

Главни преговарач Александар Дрљевић истакао је да заједничка пољопривредна политика, као једна од најкомплекснијих политика Уније, тежи одржавању ЕУ у врху најозбиљнијих актера у области производње и прераде пољопривредних производа, као и стабилном тржишту које карактеришу квалитетни и здрави производи и олакшан пласман и промоција за произвођаче.

„С обзиром на то да је Црна Гора мала држава и да се на глобалном тржишту не може истаћи квантитетом производа, сигуран сам у то да нас може издвојити квалитет, те понуда специфичних, аутохтоних и традиционалних производа. Увјерен сам да ће се развојем пољопривреде у наредном периоду омогућити задовољење домаћег тржишта пољопривредно-прехрамбеним производима које је могуће производити у Црној Гори“, рекао је Дрљевић.

Подсјетио је да је Црној Гори кроз ИПАРД на располагању 39 милиона еура ЕУ средстава, а кроз Агробуџет за 2019. годину 52,4 милиона еура, апелујући на све грађане Црне Горе да искористе благодети наше државе и расположиву финансијску подршку да унаприједе започето или да покрену бизнис у пољопривреди.

У оквиру панела на тему: „Европским стандардима до бољег квалитета производа“, преговарач за поглавља 11, 12 и 13, Радана Дамјановић, оцијенила је да је Црна Гора досад остварила добре резултате кад је ријеч о усаглашавању црногорских прописа са европским, истичући да ће најзахтјевнији посао бити успостављање административних структура које ће даном приступања спроводити заједничку пољопривредну политику, што подразумијева успостављање Агенције за плаћање и Интегрисаног административног и контролног система.

Ружица Гело, преговарач за поглавља 11, 12 и 13 из Хрватске, представила је хрватско искуство и изазове из преговора у овој области. „За администрације свих малих земаља, а Хрватска и Црна Гора јесу мале, веома је тешко да поднесу терет преговарачког процеса и, нажалост, то је само мали дио приче. Терет за администрацију креће тек након ступања у чланство“, рекла је она.

Гело је казала да је у хрватској пољопривреди, након чланства, порастао извоз, али и увоз, поручујући да претприступне године треба искористити да би се сектор припремио и имао што мање проблема ступањем државе у чланство.

Надиа Кyуцхукова из Делегације ЕУ у Црној Гори је истакла задовољство стањем у овој области. „Видим да је администрација свјесна оног што треба да уради у овом процесу, али и да су произвођачи свјесни и спремни да раде. У питању су млади људи, што није увијек случај у другим земљама, и добро је да имате младе људе спремне на инвестиције, јер ће се то позитивно одразити на процес. Треба међутим ојачати процес имплементације легислативе у овој области“, додала је она.

Пољопровредни произвођач Дејан Јововић, који је искористио претприступне фондове за развој свог бизниса, представио је своје газдинство, које и даље развија захваљујући финансијској подршци из Агробуџета, МИДАС-а и ИПАРД-а.

Данас, како је рекао, након што је у развој бизниса укључена његова читава породица, производе више од милион килограма поврћа годишње. Истакао је да је у почетку морао да издвоји више времена за административне кораке, али да му сада процедура аплицирања на конкурсе не ствара потешкоће.

Потпредсједница Привредне коморе Црне Горе Љиљана Филиповић, казала је да је ПКЦГ активан партнер који доприноси спремности привреде да искористи предности чланства у ЕУ.

„Црна Гора је мала и произвођачи треба да буду спремни да што више користе оно што доноси чланство, а вјерујем да већ данас осјећају користи од процеса. Награде са међународног сајма у Новом Саду, на ком је препознат успјех црногорских произвођача и производа, потврда су колики су били напори самих произвођача и колико им је значила издашна претприступна помоћ у претходном периоду“, оцијенила је Филиповић.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ