Зенка: Заједничким снагама до пуног поштовања људских права

Подгорица, ПР прес сервис - Црна Гора предњачи у региону када је ријеч о поштовању и остваривању људских права, али предстоји још много посла, нарочито, када је ријеч о запошљавању особа с инвалидитетом, едукацији Рома, борби против просјачења и насиља.

То је, у интервјуу за ПР Центар, оцијенио министар за људска и мањинска права, Мехмед Зенка, истичући да је Црна Гора у посљедње двије деценије доказала и показала да озбиљно размишља о заштити и остваривању људских права.

„Нормално, имамо још тога да радимо да бисмо стигли до задовољавајућег нивоа и мјеста за стајање нема. Гарантујемо да ће Црна Гора истрајавати на максималном поштовању људских права и испуњавању цивилизацијских вриједности“, казао је Зенка.

Он је рекао да се неће стајати у обезбјеђивању већих права, нарочито када је ријеч о ромској популацији, особама с инвалидитетом, националним мањинама, борби против насиља.

„Има простора, има воље и знања и оптимистични смо да ћемо бити још неколико корака ближи Европској унији (ЕУ). Да бисмо били свјесни колико смо напредовали, морамо само да се вратимо 10, 15 година уназад и да упоредимо са данашњим стањем и да видимо колико је Црна Гора напредовала у свим сегментима поштовања и остваривања људских права“, истакао је Зенка.

Људских права, како је рекао, никад доста.

„Наш регион је прошао кроз разне страхоте и тешкоће и драстично су се кршила људска права до екстремних ситуација. А сада можемо комотније да радимо и да остварујемо захтјеве за остваривање што бољих позиција у црногорском друштву“, појаснио је Зенка.

Он је истакао да се сваке године све више обраћа пажња на потребе угрожених категорија у црногорском друштву.

Зенка је казао да без усвајања Закона о животном партнерству лица истог пола Поглавље 23 не може бити затворено.

„Неусвајање тога закона пролонгира процес затварања поглавља за приступање ЕУ. Ту нема мјеста политиканству. Свјесни смо да је Црна Гора патријархално, конзервативно друштво, али треба да одлучимо којим ћемо путем ићи. Ако тежимо Европи, ово је један од сегмената који се мора испунити. Без усвајања овог Закона, нема даљег хода ка Европи“, истакао је Зенка.

Према његовим ријечима, Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница је потребан Црној Гори јер, како је додао, одговара времену и приликама.

„Неколико година се радило на томе Закону и коначно смо добили позитивно мишљење Венецијанске комисије, наравно уз одређене препоруке. Ми смо завршили све консултације. Многи стручњаци и експерти, кажу да овај Закон може бити најлибералнији од свих закона о вјерама у Европи. Друга је ствар што се опет политика мијеша у доношење једног закона“, појаснио је Зенка.

Он је рекао да се Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница не пише само за једну вјеру, него се односи на функционисање свих вјера у Црној Гори.

„А када погледамо медије, стиче се утисак као да се ради само о једној вјерској заједници, као да се ради само о Православцима. А имале су и друге вјерске заједнице примједбе, предлоге“, казао је Зенка.

Он сматра да ће, и када се Закон усвоји, бити много посла у примјењивању.

„Ми сада сагледавамо сугестије из Венецијанске комисије и наравно у великој мјери ће и оне бити прихваћене. Не видимо да су то неке примједбе за које не бисмо могли да имамо слуха, напротив. Имамо слуха за те сугестије и наставићемо контакте са свим вјерским заједницама“, поручио је Зенка.

Идеалног закона, како је рекао, нема, „јер идеалне су само вјерске, божје књиге“.

„Оно остало, што долази од људи су оптимална рјешења, која одговарају друштвено-политичким приликама у некој заједници, држави“, сматра Зенка.

Влада је, како је рекао, у посљедњих више од двије године усвојила неколико значајних предлога закона.

„То су Закон о забрани дискриминацији, Предлог закона о измјенама и допунама Закона о мањинским правима и слободама, Закон о животном партнерству лица истог пола, Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, као и Закон о употреби националних симбола“, навео је Зенка.

Он је оцијенио да је потребно да локалне заједнице покажу више сензибилитета када је ријеч о поштовању људских и мањинских права.

„Када је ријеч о особама с инвалидитетом, тежимо томе да се апсолутно свуда примијени лакши и одговарајући приступ свим институцијама. Морамо радити и на томе да постигнемо већи проценат запослених особа с инвалидитетом. Они су дио нас и могу бити изузетно конструктивни у свакој локалној заједници“, казао је Зенка.

Много се, како сматра, мора радити на еманципацији Рома, борби против просјачења.

„Колико год да се ради у том правцу, опет је мало, јер је та популација запостављена вијековима. И не може се вијековна рана лијечити за декаду или двије. Али се могу предузети радње, које ће веома квалитетно утицати на побољшање живота те популације. Морамо да афиришемо женска права унутар тога друштва. Као што знамо, постоје присилни бракови, купопродаја, све под плаштом традиције, а то је у суштини трговина људима“, рекао је Зенка.

Он је навео да постоји добра сарадња са Женском политичком мрежом са којом је покренуто низ заједничких акција из којих су, како је додао, проистекла многа позитивна рјешења.

„Ту је предлог за 30 одсто партиципације жена на свим изборним листама. Сада ће сигурно проистећи заједнички предлог који ће ићи ка 40 одсто обавезујуће норме за њихову партиципацију на листама. Биће то још један корак напријед. Жене чине преко 50 одсто популације државе. Увијек је жена била конструктиван и битан чинилац црногорског друштва, само што је била у сјенци, али сваки даном све више узима простора. Желимо да се жени даје заслужени простор“, рекао је Зенка.

Посебна пажња се, како је рекао, посвећује економском оснаживању жена.

Зенка је истакао да цивилно друштво свој дио посла ради веома квалитетно.

„Без обзира што нас често критикују оправдано или неоправдано, и то има своје позитивне стране. Кад немаш некога ко прати твој и рад и ко те критикује онда може да се створи једна опуштеност која није здрава за успјешност у неком послу. Овако морао остати будни да гледамо да чинимо што мање грешака“, казао је Зенка.

Он је закључио да се на сваком путу праве грешке, али да су важне добре и искрене намјере.