Корак ближи европским стандардима у обрачунском рачуноводству јавног сектора

Влада Црне Горе је на данашњој сједници утврдила  Предлог Закона о рачуноводству у јавном сектору. 

„Закон има за циљ уподобљавање рачуноводства јавног сектора са међународним рачуноводственим стандардима, омогућавање фискалног статистичког извјештавања и јачање управљања јавним сектором. Посебан фокус је усмјерен на пружању свих потребних информација за ефикасно управљање обавезама и имовином државе, водећи рачуна о потребама за едукацијом запослених који ће бити главни носиоци рачуноводствене реформе“, саопштио је генерални директор Директората за државни трезор у Министарству финансија, Драган Дармановић на конференцији за медије.

Разлози за доношење закона који уводи обрачунско рачуноводство су следећи:

- постојање систематизоване правне основе за вођење обрачунског рачуноводства;

- извјештаја о финансијској позицији јавног сектора (биланса стања);

- увођење звања ,,рачуновођа јавног сектора” и дефинисање услова за стицање овог звања;

- унутрашња потреба за потпунијим и бољим информацијама о ефикасности и ефективности јавне потрошње;

- усклађивање буџетске класификације са међународно признатом класификацијом (економском, функционалном и програмском класификацијом);

- усаглашавање са међународним рачуноводственим стандардима и међународним стандардима финансијског извјештавања.

„Закон даје дефиниције свих појмова који се помињу кроз Закон, рачуноводствених послова, пословних књига, врста пословних књига, начина вођења пословних књига, књиговодствених исправа и начина припреме финансијских извјештаја. Закон налаже да се пословне књиге, књиговодствене исправе и финансијски извјештаји воде односно састављају, у складу са посебном методологијом, коју ће донијети Министарство финансија у облику подзаконског акта“, казао је генерални директор Дармановић и додао да као одговорно лице за организовање, законито пословање и обављање рачуноводствених послова Закон препознаје руководиоца субјекта јавног сектора, који потписује финансијске извјештаје и одговоран је за њихово благовремено достављање.

Посебан акценат у Закону стављен је на обавезу пописа имовине, који се врши у складу са законом којим се уређује државна имовина. Имовина и обавезе исказују се по обрачунском рачуноводственом принципу, а Закон препознаје и ванбилансну евиденцију имовине и обавеза, односно потенцијалне имовине и потенцијалних обавеза (које не испуњавају услове за евидентирање у главној књизи и које се исказују у напоменама уз финансијске извјештаје).

Субјекти јавног сектора дужни су да воде у својим пословним књигама и исказују у финансијским извјештајима државну имовину коју користе. 

У случају продаје државне сталне имовине, субјекти јавног сектора дужни су да приликом утврђивања почетне цијене примјењују одредбе Закона о рачуноводству у дијелу којим се прописује истинита и објективна процјена вриједности.

„Приходи и расходи у складу са овим законом признају се уз примјену обрачунског рачуноводственог принципа, што значи у тренутку настанка, а не у тренутку прилива или одлива готовине, како је то био случај до сада, када се примјењивао готовински рачуноводствени принцип“, објаснио је Дармановић.

Дармановић је нагласио да се по први пут уводи појам регистара јавног сектора, који представља попис субјеката јавног сектора, и који ће у великом дијелу олакшати примјену Закона и консолидацију финансијских извјештаја. Закон предвиђа постојање Централног регистра субјеката јавног сектора који ће водити Министарство финансија и који ће укључивати и податке из општинских регистара које ће водити јединице локалне самоуправе. 

Још једна важна новина овог Закона јесте увођење звања рачуновође у јавном сектору, који мора имати сертификат за обављање послова, а такође дефинисани су и услови за стицање звања. За стицање сертификата, Закон препознаје прелазни период, како би се омогућило да запослени који до сада нису кроз обуке Министарства финансија стекли сертификат, исти могу стећи у наредном периоду.

Закон прописује и новчане казне за непоштовање наведених одредби, а прелазне одредбе Закона налажу да ће се подзаконски акти за спровођење Закона донијети у року од годину дана од дана ступања на снагу, док примјена Закона почиње 1. јануара 2022. године, што значи да би 2023. године требали имати први финансијски извјештај јавног сектора донешен у складу са овим законом, а по принципима обрачунског рачуноводства.