Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић одржао конференцију за новинаре

Уважени представници медија,

Поздрављам вас на пресс конференцији на крају 2008. године. Хвала Вам на интересовању за Владине активности, које континуирано испољавате, као и на професионалном ангажману.

Најупутније је да у уводном обраћању подсјетим на оне догадјаје и чињенице које сматрам кључним за оцјену учинка Владе, на плану испуњавања захтјевних стандарда у процесу придруживања Црне Горе ЕУ и НАТО, као и у дијелу остваривања економске политике за 2008. и дефинисању пројекција за наредну годину.

Неспорно је: година на измаку оснажила је оцјену о Црној Гори као држави политичке, економске и безбједносне стабилности, и динамичног економског и демократског развоја. Могли би то казати и читатом европских званичника: Црна Гора је покретачка снага за Регион и веома пријатно изненадење за ЕУ.

Круна успјеха државне политике Црне Горе у 2008. дошла је,очекивано, на самом крају године. Прије двије седмице у Паризу, када смо добили до сада најасније признање ЕУ напретка наше земље - на највишем нивоу предали смо предсједавајућем, Француској, апликацију Црне Горе за чланство у ЕУ. То је значило и формалну потврду релевантних европских институција да смо у минулих 14 мјесеци на одговоран начин имплементирали Споразум о стабилизацији и придруживању и Привремени споразум, али и суштинско уважавање очигледних резултата на плану економског и демократског развоја, модернизације црногорског друштва, као и охрабрење нашој ријешености да Црну Гору правно, политички, институционално, економски и безбједносно у блиској будућности учинимо дијелом уједињене Европе.

Пред нама је дуготрајан и тежак, вишегодишњи процес, гдје ће наставак реформи и усвајање стандарда, у циљу унапрједења квалитета живота градјана Црне Горе, бити једнако важни као и успјех преговарања и достизања пуноправног чланства у ЕУ. За успјех и, посебно, за наставак доброг темпа напретка пресудно је важно даље ширење политичког консензуса и снажење административних капацитета. Утолико прије што ћемо до сљедећих интеграционих изазова, који безсуловно траже више прегалаштва, посебно више специјалистичких знања, пролазити у пар година разорне кризе која у одговорним друштвима подразумијева битно другачије понашање кључних политичких субјеката.

Црна Гора је постала чланица Јадранске повеље, а званично смо затражили чланство у МАП програму, предворју НАТО савеза. Након успјешно водјеног интензивираног дијалога и одговорне имплементације ИПАП и ПАРП програма - спремни смо за наредне кораке у проближавању НАТО.

Дакле, наш стратешки државни и национални интерес,који смо прокламовали након обнове независности, а то је чланство Црне Горе у Европској унији и НАТО, остварујемо динамиком какву смо и обећали. Немамо илузија да је на том путу могуће користити пречице за нашу земљу. Умјесто тога, очекујемо да се реално вреднује напредак који остварујемо у имплементацији европских и евро-атлантских стандарда. И овом приликом, желим да констатујем да су наши крупни кораци на том плану плод партнерске сарадње са сусједним и земљама ЕУ и НАТО, које показује пуну објективност у оцјени црногорских достигнућа.

Са посебном пажњом и одговорношћу наставили смо да његујемо добросусједску и регионалну сарадњу, доприносећи укупној стабилности Западног Балкана. Наша иницијативност на том плану је препозната и завредјује поштовање медјународне заједнице. Немамо отворених питања са сусједима. Признање независности Косова управо је доказ до које мјере одлучно слиједимо државне интересе Црне Горе и колико смо спремни да без компромиса повлачимо потезе за које вјерујемо да учвршћују стабилност нашег региона. Нијесмо журили, свјесни осјетљивости ове одлуке за Србију и наше медјудржавне односе.. Али, нијесмо ни жмурили пред политичком реалношћу, увјерени да на тај начин дајемо пуни допринос раскиду са митоманијом и теретима прошлости и да доприносимо окретању Региона питањима заједничке европске будућности. Слијед догадјаја у минулих пар мјесеци потврдио је, сматрам, исправност таквог нашег опредјелјенја.

Током ове године били смо веома активни у свим регионалним иницијативама. Постали смо и пуноправни члан Уније за Медитеран, рекао сам већ - и Јадранске повеље.


Даме и господо,

Демократски капацитет и политичку стабилност Црне Горе потврдили су Априлски предсједнички избори, као и новембарски локални избори у Котору. Политика која је довела Црну Гору до мирне обнове независности и поставила стабилно на колосјек европских и евроатлантских интеграција, у медјувремену је учврстила повјерење градјана.


У овом периоду, Влада је припремила 101 предлог закона који је упућен Парламенту. Такодје, били смо спремни да у сваком тренутку одговоримо на интересовање посланика за наш рад, кроз Премијерски сат и уобичајене форме посланичких питања. Та врло интензивна комуникација Владе и Парламента допринијела је не само испуњавању европских законодавних стандарда, што је неопходно у процесу наших еуро-интеграција, као и прикључењу Свјетској трговинској организацији, већ је значајно утицала и на унутрашњу стабилност политичког живота.

Влада је са опозицијом водила дијалог и ван Парламента, веома отворено и конструктивно, иако је било ријечи о најосјетљивијим питањима из политичког живота, што такодје говори о демократском зријевању свих релевантних актера на политичкој сцени Црне Горе.

У наредних неколико минута задржао бих вашу пажњу на теми остваривања економске политике за 2008., као и пројекцијама за наредну годину.

У условима када глобална финансијска и економска криза већ увелико погада Европу и свијет, ни Црна Гора није остала поштедјена Ипак, успјели смо да и у 2008. години очувамо динамичан економски раст. То је посебно значајно када знамо да многе свјетске економије лагано улазе у рецесију. Владе највећих земаља у Европи и свијету припремају или већ реализују свеобухватне програме помоћи банкарском сектору и привреди. Подсјетићу само да је Велика Британија објавила спремност да подржи своју економију са 500 милијарди фунти, Њемачка је припремила пакет помоћи вриједан 500 милијарди еура, Француска око 400 милијарди еура, а Аустрија 100 милијарди еура!

Очкивано је стога да се посљедице глобалне економске кризе осјете и у Црној Гори. Влада је дефинисала сет мјера фискалне и социо-економске политике, којима настоји да ублаж негативне посљедице глобалне кризе а економски систем Црне Горе. Законом о мјерама подрше банкарском систему дефинисани су инструменти подршке, водећи се првенствено интересима депонената и клијената банака. Тим мјерама гарантовани су депозити градјана и привреде до пуног износа; омогућено је гарантовање медјубанкарског кредитирања и позајмица од финансијских институција; обезбиједјена могућност пријевремене отплате кредита, обезбиједјена кредитна подршка банкама у Црној Гори на њихов захтјев из средстава државног Буџета, као и из средстава резерви и капитала Централне банке; предвидјена је и могућност учешћа државе у поступку докапитализације банака.

Кроз кредитну подршку банкама, односно потенцијалну докапитализацију, Влада покушава помоћи успостављању њихове ликвидности.Тиме се стварају услови за јачање повјерења у банкарски систем и могућности да овај сектор настави са кредитном активношћу, што ће имати позитиван утицај на ликвидност градјана и привреде, кроз нове кредите које ће банке бити у прилици да одобравају.


Влада Црне Горе је, са Буџетом за наредну годину, донијела и сет мјера којима ће смањити фискална оптерећења грађана и привреде.То ће истовремено допринијети обезбјеђивању додатних извора ликвидности.

Подсјетићу вас на најзначајније мјере:

- Даље смањење оптерећења на зараде, сто ће водити расту нето зарада.

- Пријевремену отплату унутрашњег дуга по основу реституције и старе девизне стедње

- Укидање накнаде за ауто-путеве у цијени горива

- Укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта

- Смањење цијена електричне енергије за мала и средња предузећа уз истовремено настављање програма субвенционисања најугроженијих категорија становништва.

Сматрам да ће ове мјере утицати на побољшање конкурентске позиције привредних субјеката у Црној Гори. Реално је очекивати да се овај ефекат прелије и на смањење цијена производа и услуга.

Према недавно објављеним званичним подацима Монстата, стопа раста БДП за 2007.годину износила је 10,7%, чиме је БДП Црне Горе достигао ниво од 2,81 милијарду еура, што је 30% више у апсолутном износу него 2006. Подсјећам, претходне 2006. године имали смо реални раст од 8,6%, а ниво сличан томе, од око 8%, очекујемо и за ову, 2008.годину. Отуда је потпуно утемељена оцјена о Црној Гори као једној од најбрже растућих економија у Европи.

Током године на измаку настављен је убрзани прилив страних директних инвестиција. Према прелиминарним подацима Централне банке Црне Горе, нето прилив СДИ у периоду јануар - новембар 2008. године износио је 538,5 милиона еура, што је за 18,1% више у односу на исти период 2007. године.

Наставља се тренд смањења незапослености. Стопа незапослености на крају ове године је испод 10,7%.

Значајне ефекте и на том плану очекујемо од реализације програма ПОСАО ЗА ВАС, који је усмјерен на општине на сјеверу Црне Горе, кроз кредитну подршку новим бизнис идејама и пројектима, са циљем да се стимулише запошљавања и развој тог региона.

Фонду за развој, Дирекцији за развој малих и средњих предузећа и Заводу за запошљавање кандидован је 771 пројекат, чија је вриједност преко 62 милиона еура и који предвиђају отварање 2770 нових радних мјеста, што јасно говори о великом интересовању у сјеверним општинама за тај пројекат Владе.

Црна Гора је у фази успјешног заокруживања процеса учлањења у Свјетску трговинску организацију - још једног кључног корака на свом путу ка чланству у Европској унији. У потпуности смо усагласили законодавство и формирали све неопходне институције у складу са стандардима Свјетске трговинске организације.

Уколико не буде непредвиђених околности, вјерујем да би у фебруару 2009.године могли остварити чланство у СТО.

Настављена је интензивна припрема за реализацију стратешких инвестиционих пројеката у Црној Гори. У току је тендер за избор партнера за изградњу аутопута од Бара до Бољара, укупне процијењене вриједности од 2 милијарде еура. Након сусрета са потенцијалним понуђачима - реномираним међународним компанијама, који су прошли претквалификациони процес током тендерске конференције прошлог мјесеца, Влада и надлежно Министарство, у сарадњи са ИФЦ-ем, донијели су одлуку да продуже трајање тендера. Умјесто 15. јануара који је био првобитно предвиђени рок, понуде ће се достављати до 2.марта 2009.године. Два су најважнија разлога која су нас упутила на овакав потез: први је изузетно обимна инвестиционо-техничка документација са којом потенцијални понуђачи треба да се упознају; и други, финансијска и економска криза која погађа и овај сектор, тако да је заинтересованим компанијама потребно додатно вријеме да са пословним банкама уговоре модалитете учешћа у пројекту.

Тендер за туристичку валоризацију Велике плаже у Улцињу требало би да буде објављен у наредна два мјесеца, а главни дио посла који укључује и рјешавање имовинско-правних односа, комплетирање пројектне документације, и дефинисање рјешења за неостајућу инфраструктуру - биће обављен током сљедеће године.

Влада је овог мјесеца усвојила нацрте 15 студија локација за туристичку валоризацију више ексклузивних локалитета на Црногорском приморју у зони морског добра (Острво Цвијећа, Свети Марко, Бонићи, Валданос, Цањ, Росе...), што је предуслов за крупна инвестициона улагања. Према програму, Влада је упутила ове документе на јавну расправу, након чега слиједи њихово усвајање током јануара.

У области енергетике, у завршној фази је припрема тендера за избор стратешког партнера за преузимање 22% акција Електропривреде Црне Горе. План је да се он објави средином наредног мјесеца. Поред учешћа у власништву, потенцијалном партнеру понудићемо и адекватно право у управљању компанијом, као и уговор о менаџменту. Реално је очекивање и да инвеститор покаже интерес за постизање договора са мањинским акционарима о откупу њихових акција.

Такође, почетком наредне године очекујем и објављивање Претквалификационог тендера за градњу новог хидроенергетског извора - система хидроелектрана на Морачи укупне снаге 238 МW, гдје постоји озбиљно интересовање реномираних свјетских компанија из ове области.

Закључио бих констатацијом да је ова година, мјерено темпом развоја, била једна од најуспјешнијих, не само након обнове државности, већ и у цијелој историји Црне Горе. Сљедећа година је година нових изазова. С једне стране, Црну Гору очекује прогрес у процесу европских и евро-атлантских интеграција, а са друге - морамо пронаћи најбоље формуле да одржимо тренд економског раста и да са што мање посљедица пребродимо ударе глобалне финансијске и економске кризе. Уз то, 2009. година је и дефинисана као година одржавања парламентарних избора.

То јесу приоритетни задаци за државну администрацију, за све политичке субјекте и за све грађане Црне Горе. Увјерен сам да заједничким напорима, као и до сада, можемо одговорити изазовима који су пред нама.

Извјесно је да је Црна Гора на добром путу и да смо најтеже изазове безбједносне, политичке и макроекономске стабилности успјешно савладали. Уз подршку и сарадњу са онима који су нам дали улазницу за развијено европско демократско друштво, прихватајући нашу апликацију за статус кандидата за ЕУ, са реалним оптимизмом улазимо у годину која је пред нама. Осјетили смо успјех, обновили самопоуздање, схватили да се и овдје може живјети сигурно и добро. На својим ресурсима и својим радом.

Економска криза којој нијесмо могли допринијети, може накратко успорити развојни узлет Црне Горе. У мјери у којој сви будемо спремни да уважимо потребу прилагођавања таквим условима рада и посебно у мјери у којој схватимо да посљедице кризе не смију бити тема дневно-политичких надгорњавања, него инспирација за нову одговорност и снажнију посвећеност националним интересима Црне Горе - бићемо достојни вриједне тековине, обновљене државности и јасне европске перспективе Црне Горе.

Надам се да ће ове уводне напомене бити довољно инспиративне за ваша питања. Користим прилику да свима пожелим срећне празнике и успјешну предстојећу годину.

Хвала вам на пажњи.