Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на отварању састанка холандске Конституенце Међународног Монетарног Фонда и Свјетске банке

ГОВОР ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ МИЛА ЂУКАНОВИЋА НА ОТВАРАЊУ САСТАНКА ХОЛАНДСКЕ КОНСТИТУЕНЦЕ МЕЂУНАРОДНОГ МОНЕТАРНОГ ФОНДА И СВЈЕТСКЕ БАНКЕ

(БЕЧИЋИ, 15. ЈУН 2009. ГОДИНЕ)



Постовани учесници конференције,

Даме и господо,

Задовољство ми је што имам прилику да вас све поздравим на отварању састанка холандске Конституенце Међународног Монетарног Фонда и Свјетске банке који се по први пут одржава у Црној Гори, најмлађој држави - чланици Конституенце, што потврђује нашу посвећеност испуњавању циљева међународних финансијских институција. Састанак Конституенце је одлична прилика да размијенимо мишљења од заједничког интереса и да у дискусијама подијелимо искуства о утицају глобалне кризе на наше економије и свијет уопште. Наша Конституенца има добро успостављен дијалог између својих тринаест чланица који омогућава адекватно представљање и заштиту интереса сваке земље понаособ.

Холандија предано ради на интензивирању нашег дијалога, нудећи значајну техничку помоћ на свим нивоима државне администрације, која покрива различите теме важне Централним банкама и Владама земаља чланица. Холандска Конституенца окупља земље које посуђују од ММФ-а и Свјетске банке и оне које их значајно дотирају. Усљед такве констелације снага, позиција ове Конституенце је добро избалансирани одраз интереса дужника и кредитора ове двије важне финансијске институције. Ово, вјерујем, помаже да се премосте разлике и стимулише мултилатерална кохерентност. Тиме и сви ми значајно доприносимо овој богатој размјени искустава, одржавању блиских билатералних односа, те додатном повезивању региона.

Даме и господо,

Дозволите да направим кратку ретроспективу онога што је Црна Гора урадила на политичком, економском и финансијском плану посљедњих година. Након обнове независности прије три године, Црна Гора је постала чланица свих релевантних међународних политичких и финансијских институција, учврстила унутрашњу безбједносну, политичку и економску стабилност и у релативно кратком периоду учинила своју економију атрактивном за инвеститоре са свих меридијана.

Обновљена сувереност отворила нам је нове шансе. Након тешког периода у годинама изолације због ратова у региону, успјели смо да Црну Гору вратимо на економску мапу свијета и учинимо је једном од најбрже растућих економија у Европи. Подсјетићу да смо од 2006. до 2008. године имали стопе реалног раста Домаћег Бруто Производа од 8,6%, 10,7% и 8,1%. У структури економије доминирају туризам и услуге, али веома одлучно радимо на њеној диверсификацији, имајући у виду потребу да на средњи и дужи рок умањимо у годинама раста значајно нарасли дефицит спољнотрговинског биланса, који је доминантно био посљедица управо великог инвестиционог замаха у протекле три године. У периоду који је пред нама значајну шансу видимо у развоју инфраструктуре, посебно оне капиталне, као и у низу инвестиционих пројеката у области енергетике које намјеравамо, или смо већ почели да реализујемо, што ће допринијети обогаћивању наше економске структуре.
Када говоримо о глобалној кризи, задовољство ми је да вам саопштим да смо до сада релативно успјешно рјешавали проблеме који су посљедица њеног дејства на нашу економију. Очували смо макроекономску стабилност и избјегли рецесију у првом кварталу 2009.године реални раст БДП-а је негдје око нулте стопе. Наравно, то не значи да смо у Црној Гори умјешнији од других, још мање да су сви проблеми остали иза нас, али чињеница да за ово вријеме нијесмо имали банкроте предузећа и банака, као ни масовна отпуштања радника, говори да се као Влада и друштво са кризом веома одговорно носимо.
Креирајући економски амбијент отвореног тржишта, са јасном визијом потребе уклањања преосталих бизнис баријера, постали смо инвестициона оаза за реномиране инвеститоре у туризму, индустрији и енергетском сектору. Сви трендови указују да је Црна Гора у региону већ неколико година водећа по нивоу страних директних инвестиција по становнику, а унапређивањем регулаторних оквира и јачањем институција настојаћемо да одржимо тренд раста и у годинама након кризе. Другим ријечима, радићемо тако да, фигуративно речено, дан након изласка развијених земаља из кризе искористимо те импулсе и наставимо динамичне развојне процесе. Наше опредјељење је да транзициони процес приведемо крају, приватизујемо и реструктурирамо преостале компаније у државном власништву, модернизујемо управљачке структуре и унаприједимо инфраструктуру од општег значаја.

Стабилизација јавних финансија из претходних година дала нам је простора да у години економске кризе лакше поднесемо баласт глобалних економских дешавања. Претходни период обиљежила су велика фискална усклађивања. Са 5% буџетског дефицита из 2004. године у посљедње три године остварили смо суфицит који је у просјеку износио 4%, што је ојачало наше домаће инструменте за непредвидиве ситуације каква је економска криза.
Као резултат успјешног аранжмана са ММФ-ом у 2005. години, квалитетног споразума са Париским и Лондонским клубом повјерилаца, као и плаћања унапријед неизмиреног дуга Свјетској банци у 2007. години, државни дуг је смањен са 80% у 2002. години на 26,8% БДП-а на крају 2008. године. Црна Гора је данас, можемо рећи, готово најмање задужена земља у Европи.

Одлука о еуризацији, односно најприје увођење њемачке марке као званичног средства плаћања 1999.године, па аутоматска конверзија у еуро 2002. године, допринијела је трајној стабилизацији наше економије, испуњавању једног од мастрихтских критеријума и заштити наших грађана од валутног притиска, односно осцилација курса домаће валуте, што је једна од посљедица економске кризе у многим земљама.
Ипак, криза је учинила да црногорска економија коју је карактерисао динамичан раст претходних година, који је, како сам већ рекао, у просјеку износио 9%, подијели глобални усуд и да се у 2009. години заустави такав њен узлазни тренд.
Наш први потез доношење Закона о мјерама за заштиту банкарског сектора, дао нам је могућност да интервенишемо краткорочним позајмицама, банкарским гаранцијама за кредитну подршку и да нашим грађанима и привреди гарантујемо депозите у банкама до пуног износа. Криза у црногорској економији почела је кризом у банкарском систему. Смањено повјерење као посљедица лоших искустава из времена Еx Југославије, учинило је да се значајан новац одлије из банака. Црна Гора је адекватно одговорила на овај финансијски потрес и већ охрабрују подаци који указују да се ситуација у банкама стабилизовала и да наш финансијски систем несметано функционише.

Поменути Закон и мјере обухваћене Буџетом за 2009. годину дио су Владиног пакета вриједног 10% БДП-а, што нам је дало могућност да обезбиједимо дугорочну гаранцију за кредитну подршку банкарском сектору и привреди у износу од 150 милиона еура. Суштина ових мјера је јачање компоненте потрошње, унапређење конкурентности предузетништва кроз смањење трошкова инпута и стимулисање запошљавања и предузетништва. Уз ове мјере, предстојећи почетак радова на изради ауто пута према сјеверу Црне Горе и даље ка Централној Европи, докапитализација и продаја мањиског пакета акција Електропривреде Црне Горе, затим предстојећа туристичка сезона, дају нам чврсту основу за увјерујење да ћемо спријечити да Црна Гора у 2009. години буде у минус зони када је у питању кретање БДП-а.

У том смислу, очекујемо да и политика међународних финансијских институција према Црној Гори буде усмјерена ка остваривању развојних циљева црногорске економије, што подразумијева флексибалнији приступ у дефиинисању наших будућих уговорних односа и аранжмана. Сматрамо да је ово наше очекивање реално, имајући у виду резултате које је Црна Гора постигла у претходном периоду, поготову са аспекта спровођења конзистентне и здраве фискалне политике.


Даме и господо,

Дозволите ми да искористим ову прилику да се Свјетској банци и ММФ-у захвалим на досадашњој сарадњи у реализацији развојних пројеката, као и исцрпној техничкој и консултантској помоћи у свим областима економије. Посебну захвалност упућујем Холандској Конституенци за њихову подршку, залагање и увијек присутну спремност за помоћ Црној Гори као чланици.

Још једном, добродошлицу желим нашим драгим пријатељима из Холандије, Јерменије, Израела, Бугарске, Кипара, Грузије, Молдавије, Румуније, Украјине, Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске. Поздрављам вас и са задовољством отварам овај скуп са жељом да данашњи разговори за овим столом о актуелној економској ситуацији и посљедицама негативних глобалних кретања дају допринос поновном успостављању растућих економских трендова.

Захваљујем на пажњи.




Аудио запис: Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на отварању састанка холандске Конституенце Међународног Монетарног Фонда и Свјетске банке...