Изјава предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића поводом 20. јуна - Свјетског дана избјеглица

Подсјећање високог комесара Уједињених нација за избјеглице Антониа Гутереса поводом овогодишњег Свјетског дана избјеглица, 20.јуна, да треба имати на уму да су избјеглице стварни људи са стварним потребама, суштински одсликава и приступ Владе Црне Горе рјешавању овог комплексног и осјетљивог проблема.

И данас, 18 година од почетка сукоба на просторима бивше Југославије проблем расељеништва је присутан у региону, али и у Црној Гори која је своја врата тада отворила за хиљаде прогнаника. Током 1999. године у Црној Гори је било 140.000 расељеника, што је представљало око 25% у односу на број становника. Данас, у Црној Гори борави око 24. 000 расељеника што је 4% у односу на домаће становништво. И то није само статистичка бројка, већ се ради о болним судбинама појединаца и читавих породица.

Влада Црне Горе је свих ових година преко својих институција помагала овим лицима.
Доношење Националне Стратегије за рјешавање питања избјеглих и расељених лица у Црној Гори 2005. године резултирало је имплементирањем пројеката чији су резултат трајна и одржива рјешења за расељеничку популацију.

Црна Гора је и даље дио процеса Сарајевске декларације (регионалног документа који су усвојили Црна Гора, Србија, Босна и Херцеговина и Хрватска уз присуство УНХЦР-а, ОЕБС-а и Европске комисије, 31. 01. 2005. године) у циљу рјешавања преосталих питања избјеглиштва на овим просторима.

Црна Гора је испунила свој дио обавеза, и Мапа пута која је завршена је позитивно оцијењена од представника Европске комисије, ОЕБС-а и УНХЦР-а.

У темељу Декларације је став како праведно рјешење овог важног питања мора бити првенствено у интересу безбједности, достојанства, и добробити појединаца и народа, као и да то мора додатно допринијети миру и стабилности у југоисточној Европи и напорима земаља на индивидуалном приступању ЕУ.
Црна Гора ће се и даље залагати да се темељни принципи ове Декларације имплементирају, и подржаће трајна рјешења, те у том смислу и брже рјешавање преосталих отворених питања.

У том смислу, међутим, неопходна је координирана акција са владама земаља из којих су избјеглице стигле у Црну Гору. Као што је Влада Црне Горе уложила значајан напор да створи услове за повратак избјеглих лица са наше територије, тако је неопходно да и владе земаља региона искажу бригу за људе који су у Црну Гору избјегли са својих огњишта, стварајући им бар минималне услове за повратак.

Црна Гора је показала своје гостопримство и солидарност за хиљаде расељеника без обзира на вјеру и нацију. Наша земља је и од стране међународне заједнице оцијењена као позитиван примјер у региону. Судбине људи, међутим, за нас у Црној Гори никада нијесу могле стати у статистичке податке и овом проблему придајемо посебну пажњу не због тога што је испуњавање стандарда у овим областима битно за Црну Гору на њеном путу ка Европској унији.

На данашњи дан Свјетски дан избјеглица када се подсјећамо да је евидентирано 34 милиона људи на свијету о којима брину Агенција УН за избјеглице и њени партнери, ми у Црној Гори не заборављамо да сваки од њих има своју трагичну причу. У Влади Црне Горе сматраћемо да смо испунили своју дужност онда када буде склопљен и посљедњи расељенички досије на нашој територији.