Говор министра пољопривреде, шумарства и водопривреде мр Милутина Симовића на XXXИВ Сајму исхране у Будви

Поштовани излагачи, даме и господо!

Чини ми посебну част и задовољство да у име Владе Црне Горе отворим XXXИВ сајам исхране и да свим учесницима пожелим успјешан и пријатан боравак у Будви.
Обилазећи Сајам исхране навиру ми размишљања, како је некада било у Црној Гори? Како је некада изгледала црногорска трпеза? Како се дочекивао странац у Црној Гори? Како је то некада било, једном приликом, сликовито је описала угледна которанка и Весна Вичевић:

Када је било правог повода, а обавезно када би бануо странац, чак иако се није могло, црногорска трпеза била је богата. Скинула би се с петра, од погледа укућана до тада добро скривена пршута, извадио из жита котур сира, из невиђелице би изашао на трпезу добро суви кошет каштрадине и за ту прилику тек печени шенични или чешће урметинов леб.
И у нормалним приликама, а оне су биле ријетке, и у оним тешким приликама које су биле честе нико за трпезом није остајао гладан, што не значи да је мрса на њој било у сваки вакат. Напротив. Мањкавао је почесто.
Што се тиче духовне хране та трпеза је била вазда пуна, и у нормалним приликама и у оним које то нијесу биле.
Подсјећам на све ово, на нашу прошлост не прошлости ради. Подсјећам, јер ми желимо да сачувамо нашу традицију у оној мјери која је подстицај за напријед. Напријед у економски развој, у развој демократије, напријед на путу достизања европских стандарда живота.

Даме и господо,
На овогодишњем Сајму присутно је 185 излагача из 16 земаља, што довољно говори о масовности и међународном значају ове манифестације. Посебно је значајно што је ова манифестација подржана и од Уније међународних сајмова (УФИ) чиме је ојачан његов међународни рејтинг.
Овај сајам је добра прилика да се направи осврт на оно што смо урадили у претходних годину дана на стварању и јачању системског амбијента за произвођаче и прометнике хране. Ево само најважнијих акцената:
 Црна Гора је током прошле године донијела низ важних закона који уређују производњу и промет хране, а најважнији међу њима био је Закон о безбједности хране, који уважава међународне стандарде и принципе из те области. Новим прописима, Црна Гора убрзано успоставља и јача институционални оквир за овај веома осјетљиви сектор а улога државе и јесте да ствара добар правни оквир, а на вама је, поштовани привредници, да у том добром системском амбијенту препознајете своју шансу и потврђујете свој квалитет;
 Сада је на реду израда Закона о пољопривреди и руралном развоју системског закона који ће дефинисати најшири оквир за производњу хране и развој црногорског села;
Претходну годину обиљежио је и динамичан наставак међународних интеграција:
 Црна Гора је постала пуноправна чланица међународних организација:
о за заштиту здравља животиња (ОИЕ),
о за вино и винову лозу (ОИВ),
о за маслиново уље (ИОЦ);
 У новембру 2007. смо примљени у ФАО (Организацију УН за пољопривреду и храну), чиме смо преузели нове обавезе и отворили нове могућности нашим произвођачима;
 У октобру је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, исти је у новембру ратификован у Скупштини ЦГ, а у децембру и у Европском парламенту,
 Привремени Споразум са ЕУ ступио је на снагу 1. јануара 2008. и почеле су да важе најважније одредбе у трговини пољопривредним производима и коришћење договорених концесија између Црне Горе и ЕУ-27;
 Остварен је значајан напредак у приступању Црне Горе Свјетској трговинској организацији, петом рундом преговора, која је одржана крајем фебруара, а потврђено нам је да преговори улазе у завршну фазу.
 Ступио је на снагу споразум ЦЕФТА који значи потпуну либерализацију трговине пољопривредним производима са већином држава потписница; а међусобне концесије за осјетљиве производе у виду квота утврђене су са Албанијом и Хрватском,
 Сви ови процеси потврђују нашу посвећеност међународним интеграцијама, ријешеност да припадамо широј породици европских народа и спремност да усвајамо међународна правила понашања.
 Сваки од ових споразума пружа бројне могућности црногорским привредницима, али исто тако јасно дефинише дозвољене инструменте и механизме заштите од било каквих поремећаја и нерегуларности на тржишту.
 Ни један од ових интеграционих процеса не ограничава Црну Гору да подржава сопствену производњу хране. Стога ми предано радимо на остваривању циљева записаних у нашим стратешким документима Стратегији развоја пољопривреде и Стратегији развоја рибарства. Из године у годину повећавамо буџетску подршку, јер тиме подижемо конкурентност црногорских произвођача. Посебан акценат стављамо на подршку инвестицијама, на увођење стандарда за безбједност и квалитет хране, а све више средстава издвајамо за развој црногорског села.
 Најбоља потврда исправности овакве политике јесу резултати коју произвођачи остварују:
- И поред потешкоћа изазваних прошлогодишњом сушом, близу 7000 т поврћа, воћа и грожђа извезено је у 16 држава региона и Европе.
- На највећим сајмовима у Европи: "ИФФА" у Франкфурту, Новосадском, у Петрограду и бројним другим, црногорске компаније освојиле се 280 медаља за квалитет, од чега 130 златних. Сада ће и на овом сајму бити организовано оцјењивање квалитета производа у категоријама производа од меса и млијечних производа, а за оцјењивање је велико интересовање и пријављен је 151 производ.
Наша је порука и овом приликом недвосмислена:
 настављамо и интензивирамо процес приступања ЕУ и у томе имамо све већу и експертску и финансијску подршку Европске комисије и бројних међународних билатералних пројеката
 будно пратимо кретања на тржишту и досљедно се придржавамо преузетих међународних обавеза, а то исто тражимо и од партнера, посебно потписника ЦЕФТЕ,
 интензивно радимо на усклађивању законске регулативе са правним поретком ЕУ,
 настављамо јачање постојећих и успостављање нових институација које су један од кључних услова за дугорочно одрживи развој пољопривреде и сеоских подручја,
 подижемо укупне капацитете пољопривреде за коришћење претприступних фондова и могућности које ће нам касније пружати чланство у ЕУ.
Пуно је изазова и обавеза на ЕУ путу. Остварени резултати и оцјене које од међународних институција добијамо за спроведене реформе најбоља су потврда исправности наше оријентације и гаранција будућег успјеха.
На крају, свим учесницима желим пуно успјеха, са жељом да закључе што више повољних комерцијалниих аранжмана.

Проглашавам XXXИВ сајам исхране отвореним.