Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Потпредсједник Симовић у Колашину: Држава је инвестирала и створила услове, а сада инвестирају и други

Објављено: 11.08.2020. 16:20 Аутор: МПРР
MPRR  MPRR
   
„Унаприједили смо пословни амбијент, градимо аутопут, покренули смо изградњу скијалишта вриједних 120 милиона еура и до сада инвестирали преко 55 милиона еура. У Колашину је до сада инвестирано преко 30 од укупно 50 милиона еура колико је већ уговорено, за изградњу жичара и пратеће инфраструктуре. Издашном бесповратном подршком обезбиједили смо динамичан развој пољопривреде, инвестирамо у сеоску путну и водоводну инфраструктуру, унапређујемо сектор дрвопрераде…“ казао је потпредсједник Владе и министар пољопривреде Милутин Симовић током радне посјете Општини Колашин.
 
Током посјете потпредсједник Симовић и предсједник Општине Колашин Милосав Бато Булатовић састали су се са дрвопрерађивачима из Колашина. 

„Држава је инвестирала и створила услове, а сада инвестирају и други. Покренули смо нови инвестициони замах који ће донијети нова радна мјеста, нове шансе за пласман пољопривредних производа и нови квалитет живота у Колашину и на цијелом сјеверу Црне Горе.

Више није ријеч о инвестицијама које требају да се покрену. Сада је ријеч о инвестицијама које се реализују. 

Само кроз програм „економског држављанства”, који је усмјерен прије свега на убрзани развој мање развијених општина до сада је уговорено седам пројеката, од чега чак четири у Колашину. Ријеч је о изградњи четири хотела високе категорије вриједности 55 милиона еура, капацитета 525 соба, чијом ће се изградњом отворити 340 нових радних мјеста.“ Казао је потпредсједник Симовић.

У непосредном разговору са дрвопрерађивачима било је ријечи о тржишним изазовима са којима се сусрећу и на домаћем и на извозном тржишту и о правцима за њихово превазилажење. Такође, разговарало се и о изазовима реализације инвестиција у области дрвопрераде и реформи управљања шумским фондом. Започете инвестиције су сада већ извјесна шанса за сектор дрвопрераде, као и за друге производне секторе за ангажовање локалне радне снаге током изградње. Након завршетка изградње хотела, то ће бити шанса за запошљавање грађана Колашина и најзахвалније тржиште за пласман пољопривредних производа.

Сумирани су и остварени резултати сектора шумарства и дрвопрераде који су охрабрујући:

•  У прошлој години остварен је рекордан приход у шумарству и дрвопреради од 120 милиона €, што је за око 50 милиона € више него у 2015. која је била рекордна по индустријској производњи; 
•  У истом периоду број запослених повећан за 850;
•  Приходи Управе за шуме, уз смањени обим сјече су увећани за 1,2 милиона € у односу на 2016. уз 100% наплативост концесионих накнада;
•  Извоз необрађеног дрвета у прошлој години смањен је за 41 пут у односу на 2016;
•  Производња пелета у прошлој години увећана је за 3,5 пута у односу на 2016;
•  У претходном четворогодишњем периоду посађено је 3,7 милиона садница, или по 6 нових садница за сваког становника Црне Горе;
•  Значајно су редуковане све бесправне активности у шумарству.
•  Значајно поправљено стање шумске инфаструктуре И приступ руралним подручјима;

Представљени су и планови у овој области. Промијениће се досадашњи начин концесионог коришћења шума формирањем привредног друштва "Шуме Црне Горе ДОО" које ће газдовати државним шумама на новим основама; Преко Берзе дрвета обезбиједиће се боља доступност сировине дрвопрерађивачима, са посебним повољностима према онима са већим степеном финализације. Овим моделом организације створиће се услови за формирање нових малих и средњих предузећа и унапређење конкуренције. Посебна пажња биће посвећена коришћењу споредних шумских производа: гљива, љекобиља и шумског воћа. У прошлој години из Црне Горе је извезено 7,5 милиона еура тих производа, углавном у непрерађеном облику што представља значајан потенцијал за прераду и повећање извоза. 

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?